Nova godina je do\u0161la sa povec\u0301anjem poreza i taksi na imovinu \u2013 zgrade, zemlji\u0161te i vozila, \u0161to je izazvalo negativnu reakciju gradjana na ove odluke Vlade u Bukure\u0161tu. Na nacionalnom nivou, povec\u0301anja su, u proseku za 70-80% vec\u0301a u odnosu na pro\u0161lu godinu. Me\u0111utim, kao odgovor na nezadovoljstvo gra\u0111ana, Vlada je dala niz poja\u0161njenja kako bi opravdala ove nepopularne mere.
\nPrema navodima Izvr\u0161ne vlasti, stopa naplate poreza bila je niska, a porezi nisu bili a\u017eurirani stopom inflacije, \u0161to je dovelo do zna\u010dajnih gubitaka prihoda za lokalne vlasti.
\nIstovremeno, Vlada je objasnila da je Rumunija me\u0111u zemljama sa najni\u017eim udelom prihoda od oporezivanja imovine u Evropi: samo 0,55% bruto domac\u0301eg proizvoda, u pore\u0111enju sa prosekom od 1,85% u Evropskoj uniji. Postojale su velike disproporcije u visini poreza od jedne do druge lokalne zajednice, a njihova vrednost nije uzimala u obzir tr\u017ei\u0161nu vrednost objekta fizi\u010dkih lica.
\nVi\u0161e od trec\u0301ine poreza nije naplac\u0301eno, \u0161to je dovelo do zna\u010dajnih gubitaka prihoda za lokalne vlasti, nejednakosti me\u0111u poreskim obveznicima, nedostatka efikasnosti u administraciji i povec\u0301anja iznosa koji se iz nacionalnog bud\u017eeta prenosi lokalnim vlastima – navodi se tako\u0111e u saop\u0161tenju Vlade.
\nZapravo, reforma oporezivanja imovine bila je obaveza koju je Rumunija preuzela jo\u0161 u periodu 2021\u20132022 kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR),i u svim pregovorima sa Evropskom komisijom za smanjenje bud\u017eetskog deficita, kao i kroz Srednjoro\u010dni strukturni fiskalni bud\u017eetski plan.
\nReforma je tako\u0111e predvi\u0111ena obavezom koju je rumunska vlada preuzela u decembru 2024. godine, a koju je Evropska komisija odobrila u januaru 2025. godine. U tom kontekstu, jedan od prioriteta izvr\u0161ne vlasti za po\u010detak godine je reforma administracije, prema sporazumu vladajuc\u0301e koalicije. Predvi\u0111eno je smanjenje rashoda u centralnoj i lokalnoj javnoj administraciji za 10%. Svaki organ vlasti trebalo bi da odlu\u010di da li \u0107e se smanjenje odnositi na broj radnih mesta ili na broj zaposlenih.
\nS druge strane, ministarstva i sve centralne institucije moraju da finalizuju plan smanjenja, jer, kako je najavio liberalni premijer Ilije Bolo\u017ean, Vlada namerava da preuzme odgovornost pred Parlamentom za reformu administracije ve\u0107 ovog meseca, na vanrednoj sednici zakonodavnog tela.
\nOd usvajanja reforme javne administracije zavisi i izrada bud\u017eeta za ovu godinu, koji, prema re\u010dima premijera, mora da se uklopi u deficit od 6,4%, u skladu sa preuzetim obavezama. Podaci Ministarstva finansija za pro\u0161lu godinu pokazuju da je do novembra broj popunjenih radnih mesta u institucijama i javnim organima smanjen za 32.000.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nova godina je do\u0161la sa povec\u0301anjem poreza i taksi na imovinu \u2013 zgrade, zemlji\u0161te i vozila, \u0161to je izazvalo negativnu reakciju gradjana na ove odluke Vlade u Bukure\u0161tu. Na nacionalnom nivou, povec\u0301anja su, u proseku za 70-80% vec\u0301a u odnosu na pro\u0161lu godinu. Me\u0111utim, kao odgovor na nezadovoljstvo gra\u0111ana, Vlada je dala niz poja\u0161njenja kako […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":965532,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[139553],"tags":[],"coauthors":[114932,115852],"class_list":["post-970212","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti-sr"],"acf":[],"yoast_head":"\n