Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan potpisao je u sredu dekrete kojima se konstatuje ostavka Danijela Davida sa mesta ministra obrazovanja i istra\u017eivanja. Premijer Ilie Bolo\u017ean privremeno \u0107e preuzeti ovaj resor. David je podneo ostavku 23. decembra 2025. godine na funkciju koju je obavljao ta\u010dno godinu dana. Napisao je da je motivacija za njegovo povla\u010denje jednostavna i da oko nje ne treba graditi skrivene scenarije. \u201eNikada nisam ciljao na politi\u010dku karijeru, ali sam privremeno prihvatio polo\u017eaj javnog dostojanstva ministra, kako bih pomogao zemlji i na\u0161em obrazovno-istra\u017eiva\u010dkom sistemu u kriznim situacijama kroz koje su pro\u0161li. Sada se sprovode velike reforme u obrazovanju i vi\u0161e nema rizika vezanih za plate i stipendije\u201c. Pravedno je da bud\u017eet za 2026. godinu sastavi ministar koji c\u0301e ga administrirati – dodao je David. Prema lokalnim medijima, on je postao jedan od najnepopularnijih \u010dlanova aktuelnog \u010detvoro\u010dlanog kabineta, progla\u0161enog proevropskim. Po\u010detak \u0161kolske godine u Rumuniji obele\u017eili su protesti nastavnika, nezadovoljnih izmenama sadr\u017eanim u paketu mera za smanjenje bud\u017eetskog deficita, za koji je vlada preuzela odgovornost u Parlamentu. Osmog septembra nastava nije odr\u017eana u pojednim \u0161kolama u zemlji, a nastavnici su odbili da u\u010destvuju u sve\u010danostima, nezadovoljni \u010dinjenicom da imaju pove\u0107an broj \u010dasova, u odeljenjima vi\u0161e u\u010denika, dok istovremeno primaju manje novca. Nastavnom osoblju pridru\u017eili su se i studenti. Oni se ne sla\u017eu sa merama \u0161tednje usvojenim pro\u0161le godine, koje su dovele do smanjenja fonda za stipendije i ukidanja odre\u0111enih popusta na lokalni i \u017eelezni\u010dki prevoz.<\/p>\n
Svake godine, 15. januara, Rumunija obele\u017eava Dan nacionalne kulture. Ovaj dan se poklapa sa ro\u0111endanom Mihaja Emineskua (1850-1889), pesnika, proznog pisca, dramskog pisca i novinara, koga posthumni knji\u017eevni kriti\u010dari smatraju najva\u017enijim pesni\u010dkim glasom u rumunskoj knji\u017eevnosti. Dan nacionalne kulture je ustanovljen zakonom u decembru 2010. godine. \u0160irom zemlje, ali i u inostranstvu, tim povodom se odr\u017eavaju doga\u0111aji koji promovi\u0161u rumunski akademski trud, umetnost i kulturu. Ove godine, Radio Rumunija \u0107e pokrenuti novu verziju besplatne platforme eteatru.ro \u2013 najvec\u0301e kolekcije radio drama.. Zainteresovani c\u0301e, zahvaljujuc\u0301i modernizovanom digitalnom iskustvu, imati pristup hiljadama produkcija iz arhive Nacionalnog radio-dramskog odeljenja, od klasi\u010dnih predstava i legendarnih produkcija do savremenih ostvarenja. Prvo emitovanje pozori\u0161nih predstava na Radiju Rumunija odr\u017eano je 18. februara 1929. godine. Tokom decenija, pa sve do danas, Nacionalno radio-dramsko odeljenje je izgradilo arhivu zvu\u010dnog nasle\u0111a, okupljajuc\u0301i velike tekstove rumunske i svetske dramaturgije, presti\u017ene reditelje i neke od najva\u017enijih glasova rumunske scene.<\/p>\n
Nacrt reforme rumunske javne uprave, koji izme\u0111u ostalog predvi\u0111a smanjenje tro\u0161kova za osoblje za 10%, stavio je na javnu raspravu Ministarstvo razvoja. Normativni akt menja nekoliko zakona i sadr\u017ei \u010dlanove koji se odnose na funkcionisanje javnih institucija, saobrac\u0301ajne kazne ili poreze na izgradnju. Prema tekstu, smanjenje tro\u0161kova za osoblje za 10 procenata u centralnoj javnoj upravi bic\u0301e izvr\u0161eno kroz institucionalnu reorganizaciju, smanjenjem bonusa ili smanjenjem broja radnih mesta, bez uticaja na osnovne plate zaposlenih. Nasuprot tome, predvi\u0111eno je smanjenje broja popunjenih radnih mesta za 10% na nivou lokalnih administracija. O\u010dekuje se da c\u0301e nacrt biti transformisan u zakon preuzimanjem odgovornosti Vlade u Parlamentu.<\/p>\n
U Bukure\u0161tu se danas odr\u017eava novi sastanak Odbrora za analizu i reviziju zakonodavstva u oblasti pravosu\u0111a. Ovo telo se prvi put sastalo 23. decembra pro\u0161le godine, a sastanku je prisustvovao i premijer Ilije Bolo\u017ean. Cilj Odbora je da utvrdi konkretna normativna re\u0161enja za probleme koji su nedavno identifikovani u javnoj debati, uklju\u010duju\u0107i i kroz novinarska istra\u017eivanja i peticije sudija. U tom kontekstu, podse\u0107amo da je jedna od reformi koja se jo\u0161 uvek o\u010dekuje reforma sistema specijalnih penzija sudija, od kojeg zavisi pristup evropskim fondovima. Ishod bi mogao biti poznat u petak, kada se o\u010dekuje da c\u0301e sudije Ustavnog suda Rumunije odlu\u010diti o predlogu zakona za koji je izvr\u0161na vlast preuzela odgovornost u Parlamentu pro\u0161le godine. Reforma \u2013 koja predvi\u0111a smanjenje penzija i pove\u0107anje starosne granice za odlazak u penziju \u2013 odlo\u017eena je zbog ponovljenih osporavanja Vrhovnog kasacionog suda i suda pravde, ali i zbog nedostatka kvoruma u Ustavnom sudu.<\/p>\n
Dve bar\u017ee natovarene poljoprivrednim \u0111ubrivom nedavno su potonule na Dunavu u Rumuniji. Prve informacije o potonuc\u0301u brodova pojavile su se 9. januara, kada su lu\u010dke vlasti u Zimni\u010di izvestile da je bar\u017ea natovarena amonijum-nitratom, koja se prethodno nasukala na pe\u0161\u010dani sprud, van glavne plovidbene rute, po\u010dela da tone. Istog dana, ista situacija je prijavljena i u \u0110ur\u0111u, gde je re\u010d o bar\u017ei sa kalijum-hloridom. Rumunske vode su u utorak izvestile da nije bilo prekora\u010denja indikatora kvaliteta vode, nije zabele\u017een mortalitet ribe, kao i da vodozahvati nizvodno, udaljeni preko 100 kilometara, nisu pogo\u0111eni.<\/p>\n
Nevladina organizacija \u201eAktivisti za ljudska prava\u201c objavila je da je pribli\u017eno 1.850 ljudi, uklju\u010dujuc\u0301i maloletnike, izgubilo \u017eivot kao rezultat protesta protiv vlade u Iranu. Tako\u0111e, preko 16 hiljada ljudi je uhap\u0161eno. Situacija ostaje izuzetno napeta, usred demonstracija koje se nastavljaju u nekoliko regiona zemlje. Protesti, koji su prvobitno izbili zbog ekonomskog nezadovoljstva, brzo su dobili politi\u010dku dimenziju, transformi\u0161uc\u0301i se u direktan izazov vlastima u Teheranu. U prestonici i drugim vec\u0301im gradskim centrima, snage bezbednosti su intenzivirale intervencije protiv demonstranata, a novinske agencije izve\u0161tavaju o masovnoj upotrebi sile, hap\u0161enjima velikih razmera i povec\u0301anom vojnom prisustvu u klju\u010dnim oblastima. Iranske vlasti su uvele stroga ograni\u010denja pristupa internetu i mobilnim komunikacijama, \u0161to ote\u017eava nezavisnu proveru informacija.<\/p>\n
Ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda, Lars Loke Rasmusen i Vivijan Mocfeldt, putuju danas u Va\u0161ington u poku\u0161aju da smire krizu oko Grenlanda, autonomne danske teritorije koju ameri\u010dki predsednik Donald Tramp ka\u017ee da \u017eeli da stekne. AFP napominje da je, od povratka na vlast pre skoro godinu dana, Donald Tramp redovno pominjao moguc\u0301nost preuzimanja kontrole nad ovim ogromnim, retko naseljenim, ali strate\u0161ki va\u017enim arkti\u010dkim ostrvom. Danski ministar spoljnih poslova izrazio je nadu da c\u0301e razjasniti \u201eodre\u0111ene nesporazume\u201c tokom sastanka u Beloj kuc\u0301i, u kontekstu u kojem i Danska i Grenland odbacuju svaku ideju da se ostrvo vrati Sjedinjenim Dr\u017eavama. Predsednik Tramp ka\u017ee da je SAD potreban Grenland kako bi se suprotstavile napredovanju Rusije i Kine na Arktiku.<\/p>\n
Rumunska teniserka \u017daklin Kristijan plasirala se danas u \u010detvrtfinale WTA 500 turnira u Adelaidi (Australija), sa ukupnim nagradnim fondom od preko 1,2 miliona ameri\u010dkih dolara, nakon \u0161to je pobedila Australijanku ruskog porekla Dariju Kasatkinu rezultatom 6-4, 6-0. \u017daklin Kristijan (37. WTA), koja je do\u0161la iz kvalifikacija, pobedila je posle 1 sat i 31 minut igre, u potpunosti iskoristiv\u0161i 9 duplih gre\u0161aka koje je napravila Kasatkina. Rumunka je izgubila sva tri prethodna direktna susreta protiv Darije. Za mesto u polufinalu, \u017daklin Kristijan c\u0301e se suo\u010diti sa Australijankom Kimberli Birel.<\/p>\n
Mu\u0161ka reprezentacija Rumunije u vaterpolu ostvarila je tesnu pobedu protiv selekcije Turske, rezultatom 20-19 (4-5, 7-5, 7-5, 2-4) u svojoj drugoj utakmici u Grupi D na Evropskom prvenstvu u Beogradu. Rumuni su pobedili na kraju tesne utakmice, u kojoj su gubili sa 8-4, ali su uspeli da se vrate i steknu prednost na polovini me\u010da, 11-10. U drugoj utakmici u grupi, Italija je pobedila Slova\u010dku rezultatom 17-12. Italija, osvaja\u010d bronzane medalje na pro\u0161lom izdanju, zauzima prvo mesto u grupi sa 6 bodova (prosek golova +16), a slede Rumunija sa 6 bodova (+9), Turska sa 0 bodova (-12), Slova\u010dka sa 0 bodova (-13). Prve tri ekipe se kvalifikuju za sledec\u0301u fazu takmi\u010denja. Rumunija c\u0301e igrati poslednju utakmicu u grupi u \u010detvrtak protiv Italije, dok c\u0301e se Turska suo\u010diti sa Slova\u010dkom. Rumunija je zavr\u0161ila na osmom mestu na Evropskom prvenstvu 2024. godine, a najbolji plasman ostvarila je 1993. i 2006. godine, kada je zauzela \u010detvrto mesto<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan potpisao je u sredu dekrete kojima se konstatuje ostavka Danijela Davida sa mesta ministra obrazovanja i istra\u017eivanja. Premijer Ilie Bolo\u017ean privremeno \u0107e preuzeti ovaj resor. David je podneo ostavku 23. decembra 2025. godine na funkciju koju je obavljao ta\u010dno godinu dana. Napisao je da je motivacija za njegovo povla\u010denje jednostavna i […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-971162","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n