Republika Moldavija ostaje su\u0161tinski spoljnopoliti\u010dki prioritet Rumunije, izjavio je predsednik Niku\u0161or Dan u \u010detvrtak u Bukure\u0161tu. Naglasio je da c\u0301e Rumunija podr\u017eati pro\u0161irenje EU, \u201esa akcentom na pristupanje Republike Moldavije\u201c. Prisutan na godi\u0161njem sastanku sa \u0161efovima diplomatskih misija akreditovanim u Rumuniji, \u0161ef dr\u017eave je tako\u0111e rekao da c\u0301e Rumunija oja\u010dati svoje u\u010de\u0161c\u0301e u politikama NATO-a i da c\u0301e strate\u0161ko partnerstvo sa Sjedinjenim Dr\u017eavama nastaviti da bude fundamentalna linija delovanja spoljne politike u 2026. godini. Po njegovom mi\u0161ljenju, transatlantska saradnja c\u0301e imati kao klju\u010dne odrednice: odbranu, energetsku bezbednost, retke sirovine i grani\u010dne tehnologije. Napomenuo je da c\u0301e Rumunija 2026. godine, u saradnji sa poljskim partnerima, biti domac\u0301in samita B9 u Bukure\u0161tu, \u0161to c\u0301e ubrzati kontinuirane napore za stvaranje bezbednosnog huba u Crnom moru i nastaviti da doprinosi energetskoj bezbednosti Evrope u buduc\u0301nosti, kao snadbeva\u010d i tranzitna ruta. Istovremeno, predsednik je ocenio da je pristupanje Rumunije Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) tako\u0111e strate\u0161ki cilj. S druge strane, Niku\u0161or Dan je istakao da \u0107e Rumunija nastaviti da igra aktivnu ulogu u podr\u0161ci globalnoj stabilnosti, navode\u0107i u tom kontekstu da \u0107e se na Bliskom istoku podsticati \u2018diplomatska re\u0161enja zasnovana na me\u0111unarodnom pravu\u2019.<\/p>\n
U Rumuniji je stopa inflacije u decembru pro\u0161le godine iznosila 9,7%, \u0161to je blago ni\u017ee u odnosu na prethodni mesec, prema podacima koje je u sredu objavio Nacionalni institut za statistiku. U pore\u0111enju sa decembrom 2024. godine, poskupeli su hrana, neprehrambeni proizvodi i usluge, ali se na vrhu liste poskupljenja, sa rastom ve\u0107im od 60%, na\u0161la elektri\u010dna energija. Na nivou cele pro\u0161le godine, inflacija je iznosila 7,32%, u odnosu na 5,6% u 2024. godini. Prema poslednjim procenama Narodne banke Rumunije, stopa inflacije bi do kraja ove godine trebalo da se spusti na 3,7%.<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu ovih dana priprema dr\u017eavni bud\u017eet za 2026. godinu, a u tom kontekstu premijer Ilije Bolo\u017ean vodi razgovore sa ministrima svog kabineta. Danas \u0107e na radnim sastancima posve\u0107enim analizi bud\u017eetske situacije u\u010destvovati ministri razvoja, kulture, evropskih projekata, obrazovanja i nacionalne odbrane. Oni treba da predlo\u017ee sopstvena re\u0161enja za u\u0161tede, kako bi bud\u017eetski deficit ove godine mogao da se zadr\u017ei ispod praga od 6,5% bruto doma\u0107eg proizvoda. \u0160ef izvr\u0161ne vlasti imao je sastanak u sredu sa ministrima poljoprivrede, zdravlja, unutra\u0161njih poslova, pravde i za\u0161tite \u017eivotne sredine. Odgovorno kori\u0161\u0107enje javnih sredstava, reforme radi pove\u0107anja efikasnosti dr\u017eave i kvalitetnije usluge za gra\u0111ane predstavljaju ciljeve ovih razgovora.<\/p>\n
Rumuni su danas, 15. januara, obele\u017eili Dan nacionalne kulture, koji je ustanovio Parlament 2010. godine. To je datum ro\u0111enja nacionalnog pesnika Mihaja Emineskua (1850-1889), koji se smatra poslednjim velikim predstavnikom evropskog romantizma. Sve filijale Rumunskog kulturnog instituta u inostranstvu organizuju posebne doga\u0111aje posvec\u0301ene ovom prazniku. Tako\u0111e, svi kanali Rumunskog radija i televizije prilagodili su svoje programe kako bi obele\u017eili Dan nacionalne kulture. \u201eKultura je bila i ostala prostor u kome se velike ideje dru\u0161tva pretvaraju u trajne vrednosti\u201c, navodi se u poruci koju je povodom Dana nacionalne kulture uputio predsednik Niku\u0161or Dan.<\/p>\n
Stav Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava u vezi sa ambicijom da preuzmu Grenland ostaje nepromenjen nakon razgovora koji su ju\u010de u Va\u0161ingtonu vo\u0111eni izme\u0111u ameri\u010dke strane i ministara spoljnih poslova Danske i Grenlanda. Danski ministar spoljnih poslova opisao je razgovore kao konstruktivne, ali je upozorio da i dalje postoje su\u0161tinska neslaganja u pogledu budu\u0107nosti arkti\u010dkog ostrva. Predsednik Donald Tramp tvrdi da Danska nije u stanju da obezbedi bezbednost ovog ostrva u slu\u010daju da Rusija ili Kina \u017eele da ga okupiraju. Ameri\u010dka strana je ranije pomenula dve varijante preuzimanja Grenlanda: kupovinu ostrva ili njegovo zauzimanje vojnim putem. Uo\u010di sastanka u Va\u0161ingtonu, Danska je saop\u0161tila da \u0107e oja\u010dati svoje vojno prisustvo na Grenlandu, a Nema\u010dka i \u0160vedska su tako\u0111e najavile da \u0107e poslati simboli\u010dne vojne misije na ostrvo. Grenland ima strate\u0161ki polo\u017eaj, naro\u010dito u perspektivi otvaranja severnih pomorskih ruta kao posledice globalnog zagrevanja. Pored toga, Grenland raspola\u017ee zna\u010dajnim rezervama strate\u0161kih minerala, ali su one te\u0161ko dostupne zbog klimatskih uslova i nedostatka infrastrukture.<\/p>\n
Vazdu\u0161ni prostor Irana bio je tokom pro\u0161le no\u0107i zatvoren na nekoliko sati, usled spekulacija da je ameri\u010dka vojna operacija, kao odgovor na brutalno gu\u0161enje antivladinih protesta, neizbe\u017ena. Predsednik Donald Tramp je, me\u0111utim, poslao signal da za sada ne\u0107e izdati nare\u0111enje za napad, a za danas je zakazan i sastanak Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posve\u0107en Iranu. Teheran je zapretio da \u0107e, u slu\u010daju bombardovanja, napasti ameri\u010dke baze i brodove u regionu, kao i Izrael. Prema navodima jedne iranske nevladine organizacije specijalizovane za ljudska prava, u Iranu je ubijeno vi\u0161e od 2.600 ljudi, a vi\u0161e od 18.000 je uhap\u0161eno od izbijanja najnovijeg talasa protesta, 28. decembra pro\u0161le godine. Protesti su prvobitno izbili zbog ekonomske krize, ali su brzo poprimili politi\u010dki karakter, uz uzvike \u201eSmrt diktatoru\u201c, pa \u010dak i slogane u korist povratka dinastije Pahlavi biv\u0161ih \u0161ahova.<\/p>\n
Rumunske teniserke koje se nalaze u glavnom \u017erebu turnira Australijan open, prvog grend slem turnira u godini, \u017daklin Kristijan, Sorana Kirstea i Gabrijela Ruse, ima\u0107e te\u0161ke protivnice u prvom kolu, prema \u017erebu odr\u017eanom u \u010detvrtak u Melburnu. \u017daklin Kristijan (35. na WTA listi) sasta\u0107e se sa \u010de\u0161kom teniserkom Karolinom Muhovom (19. WTA), 19. nosiocem turnira, od koje je do sada izgubila sva tri me\u0111usobna me\u010da. Sorana Kirstea (41. WTA) igra\u0107e protiv nema\u010dke teniserke Eve Lis (39. WTA), koja ju je pobedila u njihovom jedinom me\u0111usobnom susretu, 2023. godine u prvom kolu turnira Transilvanija open. Gabrijela Ruse (79. WTA) sastaje se sa Ukrajinkom Dajanom Jastremskom (27. WTA), 26. nosiocem turnira. Rumunska teniserka vodi sa 3:0 u me\u0111usobnim duelima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Republika Moldavija ostaje su\u0161tinski spoljnopoliti\u010dki prioritet Rumunije, izjavio je predsednik Niku\u0161or Dan u \u010detvrtak u Bukure\u0161tu. Naglasio je da c\u0301e Rumunija podr\u017eati pro\u0161irenje EU, \u201esa akcentom na pristupanje Republike Moldavije\u201c. Prisutan na godi\u0161njem sastanku sa \u0161efovima diplomatskih misija akreditovanim u Rumuniji, \u0161ef dr\u017eave je tako\u0111e rekao da c\u0301e Rumunija oja\u010dati svoje u\u010de\u0161c\u0301e u politikama NATO-a […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-971463","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n