Rumunija je pro\u0161le godine konstantno smanjivala bud\u017eetski deficit i imala blagi ekonomski rast – izjavio je u \u010detvrtak predsednik Niku\u0161or Dan. Preduzete su bolne mere, ali su dale o\u010dekivane rezultate – rekao je \u0161ef dr\u017eave na godi\u0161njem sastanku sa \u0161efovima diplomatskih misija akreditovanim u Bukure\u0161tu, kojima je preneo da je ekonomski oporavak glavni cilj Bukure\u0161ta za ovu i za 2027. godinu. U spoljnim poslovima, Rumunija c\u0301e imati istu politiku zasnovanu na trijadi Evropska unija – NATO – Strate\u0161ko partnerstvo sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama.<\/p>\n
Ustavni sud Rumunije odlo\u017eio je u petak do 11. februara raspravu o slu\u010daju novog vladinog projekta u vezi sa reformom penzija magistrata, navodi se u saop\u0161tenju za javnost Ustavnog suda, kako bi sudijama dao vremena: \u201eza bolje prou\u010davanje pitanja koja \u010dine predmet slu\u010daja, kao i dokumenata koje je podneo Vi\u0161i sud\u201c. Re\u010d je o ra\u010dunovodstvenom ve\u0161ta\u010denju koje bi, prema Vrhovnom sudu, dokazalo da bi vladin projekat zapravo ukinuo penzije magistrata za slu\u017ebu, koje c\u0301e biti ni\u017ee od onih zasnovanih na doprinosima. Visoki kasacioni sud ka\u017ee da se pod ovim uslovima vi\u0161e ne bi radilo o reformi posebnih penzija, vec\u0301 o oduzimanju prava magistrata. U ovom predmetu je bilo nekoliko odlaganja, poslednja dva zbog nedostatka kvoruma. Tako\u0111e danas je Apelacioni sud u Bukure\u0161tu odlo\u017eio do 30. januara izricanje odluke u vezi sa zahtevom za suspenziju dvojice sudija Ustavnog suda. Presuda se smatra va\u017enom, kako u pogledu sastava Ustavnog suda, tako i za odluku u vezi sa nacrtom zakona o penzijama magistrata.<\/p>\n
S obzirom na bezbednosnu situaciju u Islamskoj Republici Iran i povec\u0301ani rizik od eskalacije, Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu (MAE) obave\u0161tava rumunske gra\u0111ane da je podiglo nivo upozorenja za putovanja za ovu zemlju na maksimalni nivo 9\/9 \u2013 Odmah napustite zemlju! Stoga, Ministarstvo spoljnih poslova sna\u017eno preporu\u010duje rumunskim gra\u0111anima u Iranu da odmah napuste ovu zemlju, bilo kojom postojec\u0301om bezbednom rutom. Istovremeno, ministarstvo nagla\u0161ava da se rumunskim gra\u0111anima koji su vec\u0301 planirali putovanja u Iran u narednom periodu sna\u017eno savetuje da ih otka\u017eu. Ministarstvo tako\u0111e sna\u017eno preporu\u010duje rumunskim gra\u0111anima u Iranu da prijave svoje prisustvo u rumunskoj ambasadi u Teheranu, na broj telefona za hitne slu\u010dajeve misije: +98 21 77647570. Trenutno, broj telefona funkcioni\u0161e samo putem GSM poziva, a pozivanje putem aplikacija za razmenu poruka je nemoguc\u0301e zbog nedostatka pristupa internetu. U slu\u010daju da rumunski dr\u017eavljani imaju pote\u0161koc\u0301a u kontaktiranju diplomatskog predstavni\u0161tva, alternativno mogu pozvati telefonski broj +98 21 77539041, pri \u010demu c\u0301e pozivi biti preusmereni na Centar za kontakt i podr\u0161ku rumunskim dr\u017eavljanima u inostranstvu.<\/p>\n
\u201eOdluka Evropske komisije da odobri zahtev Rumunije za finansiranje putem instrumenta SAFE (Bezbednosna akcija za Evropu), koji c\u0301e nam staviti na raspolaganje preko 16 milijardi evra, je veoma dobra vest. Ovaj novac je namenjen za neophodne bezbednosne akvizicije, projekte i investicije koje je Rumunija ionako razmatrala i koje bi sama finansirala uz mnogo vec\u0301e tro\u0161kove\u201c, napisao je predsednik Niku\u0161or Dan na dru\u0161tvenoj mre\u017ei. \u0160ef dr\u017eave je napomenuo da Bukure\u0161t dobija drugi najvec\u0301i iznos dodeljen jednoj dr\u017eavi \u010dlanici Evropske unije, \u0161to predstavlja strate\u0161ku priliku za ubrzanje neophodnih investicija u revitalizaciju nacionalne odbrambene industrije. Vlada u Bukure\u0161tu je tako\u0111e pozdravila odobrenje Evropske komisije za zahtev koji je Rumunija podnela za finansiranje putem programa SAFE. Komisija c\u0301e finalizovati sporazume o zajmu, a prve isplate bic\u0301e izvr\u0161ene u martu 2026. godine.<\/p>\n
Nekoliko hiljada ljudi iza\u0161lo je u \u010detvrtak uve\u010de u centar Bukure\u0161ta kako bi u\u010destvovalo u protestu koji je pokrenula Konzervativna akciona stranka (vanparlamentarna) protiv novog zakona kojim se poo\u0161travaju kazne za fa\u0161izam, legionarizam (ekstremna desnica u Rumuniji u me\u0111uratnom periodu), rasizam ili ksenofobiju. Akciji su se pridru\u017eili i predstavnici Saveza za jedinstvo Rumuna (glavne opozicione stranke u parlamentu) koji su preusmerili rutu ka sedi\u0161tu Vlade, sa porukama protiv vlasti i fiskalne politike, iako su organizatori iz stranke Konzervativne akcije insistirali da ne \u017eele da protest bude usmeren na druge teme osim one koja je najavljena.<\/p>\n
Prose\u010dna bruto plata u Rumuniji porasla je za 2,4%, na 9.371 leja, u novembru 2025. u pore\u0111enju sa oktobrom, dok je neto vrednost plate porasla za 2,2%, na 5.615 leja, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INS), objavljenim u petak. Prema zvani\u010dnoj statistici, u novembru 2025. godine, u vec\u0301ini delatnosti u ekonomskom sektoru, nivo prose\u010dne neto plate povec\u0301an je u pore\u0111enju sa prethodnim mesecom, kao rezultat dodele povremenih bonusa (kvartalni, godi\u0161nji bonusi, za zimske praznike, za posebne performanse ili 13. plata), prava u naturi i nov\u010dane pomoc\u0301i, iznosa iz neto dobiti i drugih sredstava (uklju\u010dujuc\u0301i vrednosne nov\u010danice). Tako\u0111e, povec\u0301anja prose\u010dne neto plate posledica su vec\u0301ih proizvodnih dostignuc\u0301a ili primanja, u zavisnosti od ugovora ili projekata. (1 evro = oko 5 leja)<\/p>\n
U Rumuniji se ra\u0111a sve manje dece, a prirodni prira\u0161taj ostaje negativan. Broj izvoda iz mati\u010dne knjige ro\u0111enih smanjen je za 18,1% u novembru 2025. u pore\u0111enju sa oktobrom iste godine, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku. Broj izvoda iz mati\u010dne knjige umrlih registrovanih u novembru pro\u0161le godine bio je pribli\u017eno 18.600, oko 2.000 manje nego u oktobru, \u0161to predstavlja smanjenje od 9,8%, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku. U istom periodu pro\u0161le godine, 42,3% ukupnog broja smrtnih slu\u010dajeva registrovano je kod osoba starijih od 80 godina, 28,1% kod osoba od 70 do 79 godina i 15,8% kod osoba od 60 do 69 godina. S druge strane, Nacionalni institut za statistiku tako\u0111e obave\u0161tava da je u novembru 2025. godine u kancelarijama za mati\u010dna stanja registrovano preko 4.600 brakova, a broj razvoda progla\u0161enih pravosna\u017enim sudskim odlukama bio je skoro 1.900.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je pro\u0161le godine konstantno smanjivala bud\u017eetski deficit i imala blagi ekonomski rast – izjavio je u \u010detvrtak predsednik Niku\u0161or Dan. Preduzete su bolne mere, ali su dale o\u010dekivane rezultate – rekao je \u0161ef dr\u017eave na godi\u0161njem sastanku sa \u0161efovima diplomatskih misija akreditovanim u Bukure\u0161tu, kojima je preneo da je ekonomski oporavak glavni cilj Bukure\u0161ta […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-971947","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n