Pro\u0161le godine pratili smo kulturne inicijative, poput Me\u0111unarodnog filmskog festivala Ekoperformans, koji je stigao do svog petog izdanja, u okviru kojeg su se film, izvo\u0111a\u010dke umetnosti i ekologija spojili u me\u0111unarodnom, kreativnom i savremenom kontekstu, u dolini \u017diu. U Fondaciji Kalea Victorijei razgovarali smo sa tvorcem rumunskih kimona, Laurom Karaman, ali i sa Sandrom Ekobesku, predsednicom Fondacije Kalea Victorijei, o sve raznovrsnijim programima koje realizuju. Takodje, obi\u0161li smo Pozori\u0161ni klub u Bukure\u0161tu, gde samo razgovarali sa glumcem Razvanom Roksinom, inicijatorom projekta, koji nam je otkrio da se mo\u017ee biti uspesan i kao \u201eglumac bez glasa\u201c.
\nOktavian Jacob, reditelj filma \u201eLjubav bez re\u010di\u201c, govorio nam je o filmu koji okuplja profesionalne glumce i glumce odabrane me\u0111u osobama sa o\u0161te\u0107enim sluhom.
\n\u201eNakon uspeha kratkometra\u017enog filma, nominacije u Kanu i nagrade osvojene na me\u0111unarodnom nivou, doneli smo odluku zajedno sa Udru\u017eenjem gluvih da snimimo dugometra\u017eni film, kako bi dospeo do \u0161ire publike i, za\u0161to da ne, ostvarimo i uspeh. Hajde da poku\u0161amo da napravimo jedan atipi\u010dan rumunski film, ljubavni film u kojem ne koristimo vulgaran jezik, film u kojem isti\u010demo i njegovu senzibilnu stranu, mo\u017eda i multikulturalnost koju bi trebalo da poka\u017eemo i, pre svega, da skrenemo pa\u017enju na to da gluve osobe postoje me\u0111u nama i da im je potrebna na\u0161a podr\u0161ka, a posebno razumevanje. To je ljubavni film, ali istovremeno i triler i nadam se da \u0107ete u\u017eivati u njemu!\u201c
\nNismo zanemarili ni tehnolo\u0161ki napredak, ostaju\u0107i usmereni na inicijatore doga\u0111aja i stvaraoce iz ove oblasti. Tako smo bili prisutni na prvom izdanju CyberSea Festivala, odr\u017ean ove godine u julu, na obali mora. Fraga Cariuk, predsednica organizacije Women 4Cyber, predstavila nam je doga\u0111aj koji je okupio mlade ljude \u017eeljne i aeronautike i nauke. Prisustvovali smo i obele\u017eavanju 15 godina postojanja Google Rumunija na rumunskom tr\u017ei\u0161tu i upoznali tvorca Smart gitare na sajmu ve\u0161ta\u010dke inteligencije Go-Tech u Bukure\u0161tu. Doru Aleksandru Radu nam je pokazao \u0161ta ova gitara mo\u017ee:
\n\u201eOvo je prvi lejer, a ono \u0161to \u010dujete je rezultat: najpre sam snimio ritam, zatim harmoniju i sada mogu da se igram po tim notama, da ve\u017ebam skale, da stvaram solo \u2013 to je ono \u0161to SMART gitara radi. To je jedna od njenih funkcija. Imamo i efekte: chorus, delay, reverb, octaver, bluetooth povezivanje, mo\u017eemo da strimujemo prate\u0107e matrice sa telefona na zvu\u010dnike gitare i mnoge druge funkcionalnosti: metronom, \u0161timer, pedalu\u2026 i tako dalje.\u201c
\nPo\u010detkom godine izve\u0161tavali smo o turneji pod nazivom \u201ePut slobode\u201c. Povodom obele\u017eavanja 35 godina od Revolucije iz decembra 1989. i ideje slobode, violinistkinja Diana Zipa i pijanista \u0160tefan Doniga zapo\u010deli su jedan od najvec\u0301ih i najzna\u010dajnijih projekata promocije rumunske kulture \u0161irom sveta, kroz koji su umetnici doneli Rumuniji prvi Ginisov rekord za \u201enajbr\u017eu koncertnu turneju na svim kontinentima\u201c. U oktobru pro\u0161le godine ponovo smo bili uz umetnike, jer su iznova krenuli na put oko sveta, na turneju Musica Prohibita. \u0160tefan Doniga nam je rekao:
\n\u201eBila je to turneja koju smo ovog puta posvetili veoma ozbiljnoj temi, 80. godi\u0161njici zavr\u0161etka Holokausta i Drugog svetskog rata, kao znak da umetnost nije samo zabava, ve\u0107 deo istine savremenog dru\u0161tva. Izvodili smo dela kompozitora koji su tokom svog \u017eivota trpeli razli\u010dite oblike progona i nosili smo ih \u0161irom sveta, u gradove u kojima se nalaze sedi\u0161ta Ujedinjenih nacija, tako\u0111e simboli\u010dno, za borbu koja se vodi \u0161irom sveta protiv onoga \u0161to zna\u010di progon ili ugnjetavanje.\u201c
\nDiana Zipa je dodala: \u201eOvoga puta bili smo u gradovima koji imaju sedi\u0161te UN. Tako smo nastupali u \u017denevi, Be\u010du, Najrobiju, Brizbejnu, gde postoji sedi\u0161te posve\u0107eno autohtonim zajednicama, ali i u Njujorku. Ovaj poduhvat realizovali smo kako bismo ilustrovali na\u0161 projekat Musica Prohibita, posve\u0107en kompozitorima koje su totalitarni re\u017eimi ugnjetavali. Ovi koncerti su bili primljeni sa entuzijazmom i empatijom.\u201c
\nPut oko sveta , ali biciklom, nose\u0107i sa sobom knjige Radua Tudorana, obi\u0161li su Gabriel Bota i Rudolf Njar organizatori Festivala knjiga Transilvanija, koji se svake jeseni odr\u017eava u Klu\u017eu. Inspirisani romanom \u201eSva jedra gore\u201c Radua Tudorana, Gabriel i Rudolf su krenuli na putovanje, biciklama u Ognjenu zemlju, na ostrvo Rt Horn.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pro\u0161le godine pratili smo kulturne inicijative, poput Me\u0111unarodnog filmskog festivala Ekoperformans, koji je stigao do svog petog izdanja, u okviru kojeg su se film, izvo\u0111a\u010dke umetnosti i ekologija spojili u me\u0111unarodnom, kreativnom i savremenom kontekstu, u dolini \u017diu. U Fondaciji Kalea Victorijei razgovarali smo sa tvorcem rumunskih kimona, Laurom Karaman, ali i sa Sandrom Ekobesku, […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":951613,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[114932],"class_list":["post-972323","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n