Predsednik Niku\u0161or Dan primio je u ponedeljak u Bukure\u0161tu vrhovnog komandanta savezni\u010dkih snaga za Evropu (SACEUR) i Evropske komande Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava (USEUCOM), generala Aleksusa G. Grinkevi\u010da, povodom njegove posete Rumuniji. Tokom razgovora, \u0161ef dr\u017eave je istakao bezbednosne izazove u regionu Crnog mora, nastale ruskom agresijom protiv Ukrajine, koja poga\u0111a i Rumuniju kroz upade dronova u nacionalni vazdu\u0161ni prostor. U tom kontekstu, pohvalio je pokretanje NATO operacije \u201eIsto\u010dna stra\u017ea\u201c, koja c\u0301e oja\u010dati odvrac\u0301anje i odbrambeni polo\u017eaj Severnoatlantske alijanse na celom isto\u010dnom krilu, od Balti\u010dkog do Crnog mora. Istovremeno, Niku\u0161or Dan je uverio da c\u0301e Rumunija ostati kredibilan i odgovoran saveznik u okviru NATO-a, koji c\u0301e po\u0161tovati svoje obaveze, kako operativno, u\u010destvujuc\u0301i u savezni\u010dkim misijama i operacijama, tako i u pogledu izdvajanja za bud\u017eet za odbranu, u skladu sa ciljem preuzetim na samitu NATO-a u Hagu 2025. godine. Sa svoje strane, Aleksus G. Grinkevi\u010d je visoko ocenio su\u0161tinsku ulogu Rumunije u bezbednosti i stabilnosti u regionu Crnog mora, kao i njen va\u017ean doprinos evropskoj i evroatlantskoj bezbednosti u celini. U utorak c\u0301e ameri\u010dki general boraviti u radnoj poseti Nacionalnom zajedni\u010dkom centru za obuku \u201eGetika\u201c u \u010cinkuu i Komandi multinacionalnog korpusa Jugoistoka u Sibinju (centralna Rumunija), zajedno sa generalom Georgicom Vladom, na\u010delnikom General\u0161taba odbrane.<\/p>\n
O\u010dekuje se sastanak lidera vladajuc\u0301e koalicije u Bukure\u0161tu prvih dana ove nedelje, na \u010dijem je dnevnom redu zavr\u0161etak projekta reforme lokalne javne uprave i projekat dr\u017eavnog bud\u017eeta. Centralne i lokalne vlasti moraju smanjiti tro\u0161kove za osoblje za 10% kroz otpu\u0161tanja, smanjenje bonusa ili institucionalnu reorganizaciju. Nakon \u0161to dokument bude usvojen na sednici vlade, izvr\u0161na vlast namerava da preuzme odgovornost u parlamentu. Tokom sastanka, lideri vladajuc\u0301e koalicije c\u0301e razgovarati i o projektu bud\u017eeta za ovu godinu, nakon \u0161to su vec\u0301 odr\u017eani prvi sastanci izme\u0111u premijera Ilija Bolo\u017eana i pet zamenika premijera po ovom pitanju. Dokument, koji c\u0301e izvr\u0161na vlast usvojiti po\u010detkom februara, mora uzeti u obzir deficit od 6,4% i uklju\u010divati projekte iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti va\u017ene za razvoj ekonomije i nacionalne infrastrukture.<\/p>\n
Rumunija u\u010destvuje, izme\u0111u 19. i 23. januara, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu sa najvec\u0301om vladinom delegacijom od svih izdanja konferencije \u2013 najavljuje Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu. Delegaciju \u010dine \u0161efica diplomatije Oana Coju, ministar za investicije i evropske projekte Drago\u0161 Pislaru i ministar energetike Bogdan Ivan. Prema Ministarstvu spoljnih poslova, ovogodi\u0161nje izdanje Foruma ima za centralnu temu podr\u0161ku dijalogu (\u201eDuh dijaloga\u201c) i okuplja visoke zvani\u010dnike (predsednike, premijere, ministre), predstavnike najva\u017enijih me\u0111unarodnih organizacija i institucija, akademske zajednice, \u0161tampe, nevladinih organizacija. \u201eDnevni red diskusija fokusirac\u0301e se na pet glavnih izazova na globalnom nivou \u2013 saradnja u svetu punom osporavanja, otklju\u010davanje novih izvora rasta, investicije u ljudski kapital, odgovorno promovisanje inovacija, povec\u0301anje globalnog prosperiteta\u201c \u2013 navodi se u saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova.<\/p>\n
Nakon primene Trgovinskog sporazuma Evropska unija-Merkosur, carine, do 55%, na poljoprivredno-prehrambene proizvode Evropske unije bic\u0301e ukinute, \u0161to c\u0301e pomoc\u0301i rumunskim poljoprivrednicima da povec\u0301aju svoj izvoz u ju\u017enoameri\u010dki trgovinski blok, navodi se u dokumentu objavljenom na internet stranici Generalnog direktorata za trgovinu Evropske komisije (DG TRADE). \u0160tavi\u0161e, prema dokumentu, 15 rumunskih proizvoda sa geografskim oznakama bic\u0301e za\u0161tic\u0301eno na tr\u017ei\u0161tima Merkosura. Prema Generalnom direktoratu za trgovinu Evropske komisije, rumunske kompanije i mala preduzec\u0301a moc\u0301i c\u0301e lak\u0161e da posluju u zemljama Merkosura, rumunske kompanije c\u0301e moc\u0301i jeftinije i lak\u0161e da ponude usluge, rumunski proizvo\u0111a\u010di i poljoprivrednici moc\u0301i c\u0301e vi\u0161e da izvoze, a rumunski delikatesi moc\u0301i c\u0301e da se prodaju u vec\u0301im koli\u010dinama i po vi\u0161im cenama. Sporazum c\u0301e ukinuti carine na 91% svih proizvoda, \u0161to c\u0301e koristiti svim izvoznicima u Rumuniji – tako\u0111e se precizira u dokumentu. Ukupna trgovina izme\u0111u Rumunije i Merkosura trenutno iznosi 711 miliona evra.<\/p>\n
Evropska unija bi mogla sna\u017eno da odgovori na odluku predsednika Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava Donalda Trampa da od 1. februara uvede dodatnih 10% carine na robu iz \u0161est zemalja \u010dlanica, uklju\u010dujuc\u0301i Dansku, Francusku i Nema\u010dku, uz Norve\u0161ku i Veliku Britaniju. Povec\u0301anje bi moglo da poraste na 25% od 1. juna ako doti\u010dne zemlje ne prihvate prenos danske teritorije Grenlanda Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. Prvi instrument koji je na raspolaganju Uniji jeste uvo\u0111enje carina od oko 93 milijarde evra na uvoz iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, mera koja je vec\u0301 usvojena u Savetu pre \u0161est meseci, ali je zamrznuta kada su Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Evropska unija postigle trgovinski sporazum u avgustu 2025. godine. Me\u0111utim, ovaj instrument isti\u010de u februaru, nakon \u010dega bi ga Savet morao ponovo odobriti. Druga moguc\u0301nost je evropski instrument protiv prisile, koji Unija predvi\u0111a kada partner uvede neopravdane ekonomske sankcije, koristi politi\u010dki pritisak ili kr\u0161i me\u0111unarodna trgovinska pravila. Nazvan \u201eevropska bazuka\u201c, sadr\u017ei carine, ograni\u010denja uvoza i izvoza ili za investicije i usluge. Instrument nikada nije u potpunosti kori\u0161c\u0301en od strane Unije protiv neke dr\u017eave. Me\u0111utim, odre\u0111ene mere su primenjene u odnosu na Kinu, koja je prekr\u0161ila pravila u vezi sa blokom zajednice. Danas su se u Berlinu sastali francuski i nema\u010dki ministri finansija kako bi utvrdili zajedni\u010dki stav, a predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta je najavio da c\u0301e sazvati hitan sastanak \u0161efova dr\u017eava i vlada.<\/p>\n
Najmanje 39 ljudi je poginulo, a vi\u0161e od 120 je povre\u0111eno u \u017eelezni\u010dkoj nesrec\u0301i koja se dogodila u nedelju izme\u0111u dva brza voza na jugu \u0160panije. Vlasti ka\u017eu da broj \u017ertava jo\u0161 nije kona\u010dan. Vi\u0161e od 70 ljudi je i dalje hospitalizovano, neki su u te\u0161kom stanju. Nesrec\u0301a se dogodila kada su zadnji vagoni voza koji je i\u0161ao ka Madridu iskliznuli iz \u0161ina. U njih je direktno udario drugi brzi voz koji je dolazio iz suprotnog smera. Oba voza su se kretala brzinom od oko 200 kilometara na sat, a ukupno 484 putnika je povre\u0111eno. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije saop\u0161tilo je da su dva rumunska dr\u017eavljanina lak\u0161e povre\u0111ena u \u017eelezni\u010dkoj nesrec\u0301i u regionu Kordobe, ali da su van \u017eivotne opasnosti. Rumunski predsednik Niku\u0161or Dan izrazio je sau\u010de\u0161c\u0301e \u0161panskom narodu i kralju Felipeu zbog \u017ertava nesrec\u0301e. Dan je izrazio duboku tugu i po\u017eeleo povre\u0111enima potpuni oporavak. Nedeljna nesrec\u0301a jedna je od najvec\u0301ih \u017eelezni\u010dkih tragedija koje su se dogodile u \u0160paniji.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Niku\u0161or Dan primio je u ponedeljak u Bukure\u0161tu vrhovnog komandanta savezni\u010dkih snaga za Evropu (SACEUR) i Evropske komande Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava (USEUCOM), generala Aleksusa G. Grinkevi\u010da, povodom njegove posete Rumuniji. Tokom razgovora, \u0161ef dr\u017eave je istakao bezbednosne izazove u regionu Crnog mora, nastale ruskom agresijom protiv Ukrajine, koja poga\u0111a i Rumuniju kroz upade dronova […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-972665","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n