Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, objavio je da je zapo\u010deo detaljnu analizu sadr\u017eaja i implikacija pridru\u017eivanja Povelji Saveta za mir, inicijativi koju je pokrenuo ameri\u010dki lider Donald Tramp, a na koju je pozvana i Rumunija. Ova procena ima za cilj da utvrdi stepen kompatibilnosti nove inicijative sa obavezama koje na\u0161a zemlja ima, posebno u okviru Ujedinjenih Nacija i Evropske unije. Istovremeno, rumunske vlasti \u017eele da identifikuju optimalne na\u010dine na koje Rumunija mo\u017ee doprineti postizanju cilja u\u010dvr\u0161c\u0301ivanja mira u svetu. S druge strane, rumunski \u0161ef dr\u017eave pozdravio je inicijativu predsednika Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava za promociju me\u0111unarodnog mira i bezbednosti, uklju\u010dujuc\u0301i napore posvec\u0301ene pronala\u017eenju re\u0161enja za sukob u Gazi i druge velike globalne izazove.<\/p>\n
Teritorija jedne zemlje ne mo\u017ee biti preneta na drugu osim voljom tog naroda, izjavila je u sredu ministarka spoljnih poslova Oana Coju. Ona u\u010destvuje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, odakle je poslala video poruku objavljenu na Fejsbuku da Rumunija ima jednu od najdoslednijih vladinih delegacija. Prema re\u010dima Oane Coju, cilj delegacije je da poka\u017ee svetskim, kao i poslovnim liderima, ulogu Rumunije kao pouzdanog partnera u regionu, kao destinacije za investicije, ali i kao jasnog glasa u periodu neizvesnosti. Ministarka spoljnih poslova je tako\u0111e potvrdila da je interes Bukure\u0161ta da NATO bude jak i da transatlantsko partnerstvo ne bude poljuljano. Prisutan u Davosu, predsednik SAD Donald Tramp obec\u0301ao je da nec\u0301e pribec\u0301i sili da bi anektirao Grenland, autonomnu dansku teritoriju. Istovremeno, tvrdio je da su Sjedinjene Dr\u017eave jedina \u201evelika sila\u201c koja je \u201esposobna da brani Grenland\u201c i optu\u017eio Dansku za \u201enezahvalnost\u201c. Tramp je ranije optu\u017eio Dansku da zanemaruje bezbednost Arktika suo\u010denu sa onim \u0161to je opisao kao pretnje Rusije i Kine u strate\u0161kom regionu, opravdavajuc\u0301i svoju nameru da ga anektira. NATO je upozorio da bi Trampova strategija mogla da destabilizuje savez, dok su lideri Danske i Grenlanda ponudili \u0161irok spektar re\u0161enja za vec\u0301e prisustvo SAD na strate\u0161koj ostrvskoj teritoriji, sa populacijom od 57.000 stanovnika. Od povratka u Belu kuc\u0301u pre godinu dana, Tramp je pokazao interesovanje za Grenland, koji je bogat mineralnim resursima, uklju\u010dujuc\u0301i retke zemlje, neophodne za napredne tehnologije i vojnu industriju.<\/p>\n
Odnos izme\u0111u Republike Moldavije i Rumunije ne samo da traje tokom vremena i zasniva se na bliskom prijateljstvu i zajedni\u010dkim vrednostima, vec\u0301 se sve vi\u0161e ja\u010da kroz svaki zajedni\u010dki projekat, izjavio je moldavski premijer Aleksandru Munteanu na sastanku sa predstavnicima rumunske delegacije na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, ministarkom spoljnih poslova Oanom Coju i ministrom za investicije i evropske projekte Drago\u0161em Pslaruom, saop\u0161tila je u sredu vlada u Ki\u0161injevu. Munteanu se zahvalio \u010dlanovima rumunske vlade na solidarnosti i prijateljstvu izme\u0111u dve zemlje i na stalnoj podr\u0161ci na putu ka evropskim integracijama Republike Moldavije. Istovremeno, istaknuto je da je pro\u0161le godine susedna Rumunija bila glavni trgovinski i investicioni partner Republike Moldavije. Bilateralna trgovina je prema\u0161ila tri milijarde evra, a rumunske investicije u Republici Moldaviji dostigle su pribli\u017eno 35 miliona evra. \u201eGradimo mostove koji prevazilaze geografske granice.\u201c \u201eOd energetike do putne infrastrukture, obrazovanja, zdravstva i kulture, imamo ambiciozne planove i velike zajedni\u010dke projekte koji nas pribli\u017eavaju pristupanju Evropskoj uniji i pobolj\u0161avaju \u017eivote svih gra\u0111ana\u201c, izjavio je \u0161ef izvr\u0161ne vlasti Ki\u0161injeva.<\/p>\n
Socijaldemokratska partija, u koalicionoj vladi u Bukure\u0161tu, zatra\u017eila je u sredu od institucija nadle\u017enih za spoljnu politiku zemlje da hitno razjasne sa ukrajinskim vlastima razloge zbog kojih je Rumunija nedavno izostavljena sa spiska dr\u017eava za koje je Kijev regulisao moguc\u0301nost postizanja sporazuma o dvojnom dr\u017eavljanstvu. Socijaldemokratska partija smatra da ovo izostavljanje jasno uti\u010de na rumunsku zajednicu u Ukrajini, da je duboko nepravedno u odnosu na \u017ertvu etni\u010dkih Rumuna koji su pali na du\u017enosti na ukrajinskom frontu i da je u sna\u017enoj suprotnosti sa bezuslovnom podr\u0161kom koju je Rumunija pru\u017eala tokom celog rata sa Rusijom – navodi se u saop\u0161tenju. Prema Socijaldemokratskoj partiji, takav proizvoljan pristup Kijeva mo\u017ee \u010dak uticati i na proces pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji. Rumuni predstavljaju drugu najvec\u0301u etni\u010dku manjinu u susednoj dr\u017eavi.<\/p>\n
Nacrt buduc\u0301eg bud\u017eeta Rumunije, koji bi trebalo da bude spreman sredinom februara, danas su analizirali premijer Ilije Bolo\u017ean i guverner Mugur Isaresku u sedi\u0161tu Narodne banke Rumunije. Tako\u0111e danas, komisija koju formiraju predstavnici lokalnih izabranih predstavnika iz svih stranaka ima prvi sastanak kako bi razgovarala o izradi bud\u017eeta, u kontekstu povec\u0301anja poreza i carina od 1. januara. Nakon \u0161to izvr\u0161na vlast usvoji nacrt, bic\u0301e upuc\u0301en na raspravu i glasanje u parlament. Premijer Bolo\u017ean namerava da reformu javne uprave usvoji kroz zakonodavstvo, anga\u017eujuc\u0301i se u odgovornosti, pre usvajanja bud\u017eeta za 2026. godinu. Reforma uklju\u010duje smanjenje broja zaposlenih i rashoda. Ovogodi\u0161nji bud\u017eet bi bio zasnovan na ciljanom deficitu od oko 6% i prognozi ekonomskog rasta od oko 1%.<\/p>\n
Vrhovni komandant savezni\u010dkih snaga u Evropi i ameri\u010dkih snaga u NATO-u, general Aleksus Grinkevi\u010d, ceni partnerstvo Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava sa Rumunijom i naglasio da je Rumunija vredan saveznik. Najva\u017eniji vojni zvani\u010dnik Severnoatlantske alijanse posetio je, zajedno sa na\u010delnikom General\u0161taba odbrane, generalom Georgicom Vladom, Komandu multinacionalne grupe Jugoistoka u Sibinju (u centru), kao i Nacionalni centar za obuku \u201eGetika\u201c u \u010cinkuu. Aleksus Grinkevi\u010d istakao je ulogu Rumunije kao zemlje \u010dlanice NATO-a i izrazio duboku zahvalnost Bukure\u0161tu na posvec\u0301enosti Alijansi. General Georgica Vlad je, zauzvrat, najavio da c\u0301e Rumunija uskoro imati funkcionalan sistem protiv dronova, poreklom iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. Sistem je trenutno u fazi testiranja, ali kada postane operativan, doprinec\u0301e odbrani vazdu\u0161nog prostora zemlje.<\/p>\n
Evropski parlament je u sredu u Strazburu prostom vec\u0301inom odlu\u010dio da zatra\u017ei od Suda pravde Evropske unije da proceni da li je sporazum izme\u0111u Evropske unije i Merkosura kompatibilan sa ugovorima Evropske unije. Evropski parlament nec\u0301e moc\u0301i da glasa o su\u0161tini sporazuma dok Sud ne donese svoje mi\u0161ljenje \u2013 proces koji obi\u010dno traje izme\u0111u 18 i 24 meseca. Nema\u010dki kancelar Fridrih Merc, koji je kritikovao glasanje Parlamenta, pozvao je na njegovu privremenu primenu. Evropska unija i Merkosur su u subotu u Asunsionu, u Paragvaju, potpisali istorijski trgovinski sporazum, ozna\u010div\u0161i kraj 25 godina pregovora izme\u0111u Evropske unije i dr\u017eava Merkosura i formalno stvaranje najvec\u0301e svetske zone slobodne trgovine, sa preko 700 miliona stanovnika, \u0161to predstavlja 30% globalnog BDP-a. Sporazum se pregovarao izme\u0111u Evropske unije i zemalja osniva\u010da Merkosura (Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj) od 1999. godine. Vec\u0301ina evropskih dr\u017eava ga je nedavno podr\u017eala, uprkos protivljenju nekoliko zemalja, uklju\u010dujuc\u0301i Francusku. Sporazum ukida carine na preko 90% trgovine i podsti\u010de evropski izvoz automobila, ma\u0161ina, hemikalija, vina i \u017eestokih pic\u0301a. Zauzvrat, olak\u0161ava pristup evropskom tr\u017ei\u0161tu za meso, \u0161ec\u0301er, pirina\u010d, med i soju iz Ju\u017ene Amerike. Veliki protesti poljoprivrednika protiv ovog sporazuma odr\u017eani su u nekoliko zemalja Evropske unije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, objavio je da je zapo\u010deo detaljnu analizu sadr\u017eaja i implikacija pridru\u017eivanja Povelji Saveta za mir, inicijativi koju je pokrenuo ameri\u010dki lider Donald Tramp, a na koju je pozvana i Rumunija. Ova procena ima za cilj da utvrdi stepen kompatibilnosti nove inicijative sa obavezama koje na\u0161a zemlja ima, posebno u okviru Ujedinjenih […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-973678","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n