Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan danas je u\u010destvovao na vanrednom sastanku Evropskog saveta u Briselu. \u0160efovi dr\u017eava i vlada Evropske unije razgovarali su o zajedni\u010dkom odgovoru na poku\u0161aje Sjedinjenih Dr\u017eava da preuzmu kontrolu nad Grenlandom. U sredu je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu predsednik Donald Tramp zatra\u017eio otvaranje hitnih pregovora kako bi Va\u0161ington otkupio Grenland, navodec\u0301i da su SAD jedina sila koja mo\u017ee da garantuje bezbednost ostrva. Evropski lideri, me\u0111utim, zala\u017eu se za po\u0161tovanje principa me\u0111unarodnog prava, teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta, ali i za punu podr\u0161ku i solidarnost sa Danskom i Grenlandom. \u0160efica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, rekla je da Evropska unija priprema mere za podr\u0161ku Grenlandu kroz sna\u017ean investicioni paket za podr\u0161ku lokalnoj ekonomiji i infrastrukturi.<\/p>\n
Vlada Rumunije je danas, u prvom \u010ditanju, razmatrala nacrt zakona o kumulaciji specijalne penzije sa dr\u017eavnom platom. Predlog predvi\u0111a da osobe koje primaju specijalne penzije, kao i one koje primaju penzije na osnovu doprinosa, mogu da rade do 70. godine \u017eivota uz godi\u0161nju saglasnost poslodavca. Zakon sadr\u017ei i posebnu odredbu za osobe koje ostvaruju pravo na slu\u017ebenu ili vojnu penziju, koje mogu da nastave da rade u dr\u017eavnom sektoru samo pod uslovom da im se penzija umanji za 85%. Portparolka Vlade u Bukure\u0161tu, Joana Do\u0111oju, izjavila je da postoje i izuzeci koji \u0107e u potpunosti primati i specijalnu penziju i platu u dr\u017eavnom sektoru. Re\u010d je o lokalno izabranim funkcionerima i osobama \u010diji je mandat izri\u010dito utvr\u0111en Ustavom, kao i o vojnim i policijskim oficirima koji predaju na univerzitetima sa vojnim i pravnim profilom.Do\u0111oju je dodala da \u0107e mera smanjenja specijalne penzije za 85 odsto biti na snazi do 31. decembra 2027. godine.<\/p>\n
Vlada u Bukure\u0161tu je danas na dnevni red svog sastanka, izme\u0111u ostalog, uvrstila projekat, koji se smatra zna\u010dajnim, a koji se ti\u010de u\u010de\u0161c\u0301a Rumunije 2028. godine, kao po\u010dasnog gosta, na Sajmu knjiga u Frankfurtu. Ovo je najvec\u0301i doga\u0111aj te vrste na svetu i za rumunsku knji\u017eevnost predstavlja strate\u0161ku kapiju pristupa ne samo ka nema\u010dkom govornom podru\u010dju, vec\u0301 i ka celokupnoj svetskoj izdava\u010dkoj sceni. Izvr\u0161na vlast smatra da status po\u010dasne zemlje gosta pru\u017ea naciji privilegiju da bude u centru pa\u017enje i podrazumeva upravljanje paviljonom od pribli\u017eno 1500-2000 m2, kao i realizaciju obimnog kulturnog programa. Iz tog razloga, prema vladi, opravdano je osnivanje odbora za koordinaciju ovog velikog projekta sa slo\u017eenim logisti\u010dkim, finansijskim i institucionalnim implikacijama.<\/p>\n
Moldavska podru\u017enica rumunske dr\u017eavne kompanije Romgaz dobila je licencu za trgovinu gasom u Republici Moldaviji. Licenca va\u017ei 10 godina. Romgaz je najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d i operater skladi\u0161ta prirodnog gasa u Rumuniji, a njegov ulazak na veleprodajno tr\u017ei\u0161te prirodnog gasa u Republici Moldaviji poklapa se sa periodom poja\u010danog uvoza iz Rumunije, usled ekstremno niskih temperatura. Kompanija ima za cilj da pokrije izme\u0111u 20% i 30% uvoza gasa Republike Moldavije, \u0161to predstavlja zna\u010dajan udeo na tr\u017ei\u0161tu koje je gotovo u potpunosti zavisno od uvoza, sa procenjenom godi\u0161njom potro\u0161njom od oko milijardu kubnih metara.<\/p>\n
Predsednica Republike Moldavije, Maja Sandu, izjavila je da u njenoj zemlji ne postoji vec\u0301inska podr\u0161ka za uniju sa Rumunijom. \u201eBarem prema anketama, nema vec\u0301inske podr\u0161ke. Mi smo demokratska zemlja i strogo sledimo odluku gra\u0111ana\u201c, odgovorila je Sandu na pitanje o potencijalnom scenariju organizovanja referenduma na temu ponovnog ujedinjenja. Tako\u0111e je precizirala da o ovoj temi nije razgovarala sa evropskim liderima. Maja Sandu je tako\u0111e rekla da najvi\u0161e \u017eeli mir za Republiku Moldaviju, a to se mo\u017ee osigurati ulaskom u Evropsku uniju i dobijanjem za\u0161tite Rumunije. Pitanje joj je upuc\u0301eno nakon \u0161to je liderka iz Ki\u0161injeva nedavno izjavila da bi glasala za ponovno ujedinjenje sa Rumunijom, ako bi se u Republici Moldaviji odr\u017eao referendum.<\/p>\n
Kao rezultat usvojenih mera fiskalne konsolidacije i na zdravijoj ekonomskoj osnovi, u narednim mesecima rumunska privreda \u0107e u\u0107i u fazu oporavka \u2014 saop\u0161tio je premijer Ilije Bolo\u017ean u objavi na dru\u0161tvenim mre\u017eama. U sredu je premijer razgovarao sa guvernerom Centralne banke, Mugurom Isareskuom, o budu\u0107em bud\u017eetskom projektu Rumunije, koji bi trebalo da bude zavr\u0161en sredinom februara, a sastao se i sa predstavnicima lokalnih izabranih zvani\u010dnika iz svih politi\u010dkih partija, kako bi razgovarali o izradi bud\u017eeta, u kontekstu pove\u0107anja poreza i taksi od 1. januara. Premijer Ilije Bolo\u017ean \u017eeli da bud\u017eet za ovu godinu bude usvojen u drugoj polovini narednog meseca.<\/p>\n
Evropski parlament je u sredu, prostom vec\u0301inom, usvojio predlog da se sporazum o slobodnoj trgovini sa ju\u017enoameri\u010dkim dr\u017eavama \u010dlanicama Merkosura uputi Sudu pravde Evropske unije, radi procene uskla\u0111enosti njegovog sadr\u017eaja sa ugovorima Zajednice. Glasanje bi moglo da odlo\u017ei stupanje na snagu dokumenta potpisanog pro\u0161le subote u Paragvaju, ali Evropska komisija, koja je izrazila \u017ealjenje zbog odluke Evropskog parlamenta, mo\u017ee se odlu\u010diti za njegovu privremenu primenu. U Bukure\u0161tu su odluku Evropskog parlamenta pozdravile PSD i AUR, ali su je kritikovale PNL i USR.<\/p>\n
Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), u parlamentarnoj opoziciji, vodi u preferencijama gra\u0111ana, sa podr\u0161kom ve\u0107om od 40 odsto \u2014prema barometru agencije Inscop Research. Nacionalisti\u010dku stranku sledi Socijaldemokratska partija (PSD), deo vladaju\u0107e koalicije, sa ne\u0161to vi\u0161e od 18 odsto podr\u0161ke. Tako\u0111e na vlasti, Nacionalno-liberalna partija (PNL) ima 13,5 odsto, dok je Unija spasite Rumuniju (USR) blizu 12 odsto. Predstavnike Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (UDMR), tako\u0111e u vladi, glasalo bi gotovo 5 odsto bira\u010da. Prema podacima Inscop Researcha, analiza bira\u010dkih namera Rumuna u poslednjih devet meseci (od maja 2025. do januara 2026. godine) ukazuje na stabilnost podr\u0161ke svim partijama, \u0161to pokazuje da one ne bele\u017ee zna\u010dajne dobitke, ali ni gubitke, uprkos periodu obele\u017eenom tenzijama izazvanim de\u0161avanjima u klju\u010dnim oblastima kao \u0161to su ekonomija\/cene, fiskalna politika i porezi, spoljna politika, pravosu\u0111e, kao i bezbednosni rizici i rat.<\/p>\n
Ukrajinski dr\u017eavljani mogu stec\u0301i dr\u017eavljanstvo drugih dr\u017eava na osnovu zakona koji je stupio na snagu 16. januara, a spisak tih zemalja odobrava vlada u Kijevu – precizira Ambasada Ukrajine u Bukure\u0161tu. Kao odgovor na \u0161irenje u informativnom prostoru Rumunije nekih \u010dlanaka u kojima – navodi diplomatska misija – poku\u0161ava se protuma\u010diti sadr\u017eaj normativnog akta, Ambasada pominje da je na spisku bilo Kanade, Nema\u010dke, Poljske, Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i \u010ce\u0161ke Republike, gde se nalaze najvec\u0301e ukrajinske zajednice u dijaspori. Spisak \u0107e u budu\u0107nosti biti pro\u0161iren. Ranije je Socijaldemokratska partija (PSD), u saradnji sa Vladom, zatra\u017eila od institucija sa spoljnopoliti\u010dkim odgovornostima u Bukure\u0161tu da hitno razjasne sa Kijevom razloge za\u0161to je Rumunija izostavljena sa spiska dr\u017eava za koje je Ukrajina regulisala moguc\u0301nost posedovanja sporazuma o dvojnom dr\u017eavljanstvu, smatrajuc\u0301i izostavljanje duboko nepravednim. Podsec\u0301amo da Rumuni predstavljaju drugu najvec\u0301u etni\u010dku manjinu u
\nsusednoj dr\u017eavi.<\/p>\n
Rumunska teniserka Sorana Krstea pora\u017eena je u \u010detvrtak od Japanke Naomi Osake, dvostruke pobednice u Melburnu, u drugom kolu Australijan opena, prvog grend slema u godini. Sa 35 godina, Krstea je u svojoj poslednjoj sezoni na profesionalnoj sceni. Jo\u0161 jedna Rumunka, Gabrijela Ruse, kvalifikovala se prvi put u trec\u0301em kolu Australijan opena i boric\u0301e se za mesto u osmini finala sa Mirom Andrejevom (Rusija, rangirana me\u0111u 10 najboljih).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan danas je u\u010destvovao na vanrednom sastanku Evropskog saveta u Briselu. \u0160efovi dr\u017eava i vlada Evropske unije razgovarali su o zajedni\u010dkom odgovoru na poku\u0161aje Sjedinjenih Dr\u017eava da preuzmu kontrolu nad Grenlandom. U sredu je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu predsednik Donald Tramp zatra\u017eio otvaranje hitnih pregovora kako bi Va\u0161ington otkupio Grenland, […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-974046","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n