Udru\u017eenje \u201eNikada sami\u201d, u partnerstvu sa kompanijom Kantar, sprovelo je u avgustu 2025. godine istra\u017eivanje koje otkriva duboku krizu usamljenosti me\u0111u starijim osobama u urbanim sredinama Rumunije, dodatno poja\u010danu demografskim promenama i socio-ekonomskim faktorima. Vi\u0161e od tri od pet starijih osoba navodi da se ose\u0107a usamljeno, \u0161to ima direktan uticaj na zdravlje i \u017eivotni vek. Podaci Nacionalnog instituta za statistiku tako\u0111e potvr\u0111uju ubrzan proces starenja stanovni\u0161tva Rumunije.
\nKonkretno, vi\u0161e od polovine starijih osoba u gradovima suo\u010dava se sa usamljeno\u0161\u0107u, 310.000 ose\u0107a je na visokom nivou, dok jedna od \u010detiri osobe tokom meseca razgovara sa najvi\u0161e jednom osobom. Jedana od pet starijih osoba suo\u010dava se sa ozbiljnim fizi\u010dkim ili psihi\u010dkim pote\u0161ko\u0107ama, a tre\u0107ina dobija veoma malo podr\u0161ke od okoline. Istovremeno, 286.000 seniora u urbanim sredinama praznike provode sami. Me\u0111utim, postoje i ohrabruju\u0107i podaci: 60% seniora izjavilo je da su otvoreni za u\u010de\u0161\u0107e u programima socijalizacije, a oni koji koriste digitalne platforme poput WhatsAppa (86%), Facebooka (78%) ili YouTube-a (63%) navode da se ose\u0107aju manje usamljeno.
\nDirektor Udru\u017eenja \u201eNikada sami\u201d, Valentin Georgesku, izjavio je:
\n\u201eTri od pet starijih osoba u gradovima Rumunije suo\u010davaju se sa usamljeno\u0161\u0107u, a jedna od sedam je do\u017eivljava u te\u0161kom obliku. Jedna od \u010detiri osobe razgovara sa najvi\u0161e jednom osobom mese\u010dno, a tre\u0107ina ne dobija nikakvu prakti\u010dnu ili moralnu podr\u0161ku. Na nacionalnom nivou imamo 300.000 starijih osoba koje praznike provode sami. Usamljenost sigurno vodi ka depresiji. Jasno znamo da dovodi i do pogor\u0161anja fizi\u010dkog zdravlja, a kao dru\u0161tvena posledica, meni li\u010dno se ne \u010dini normalnim da zaboravimo one koji su nas odgajali i da im ne pru\u017eimo starost kakvu zaslu\u017euju.\u201d<\/p>\n
Najnoviji statisti\u010dki podaci pokazuju na sve zabrinjavaju\u0107e stanje. Prvog januara 2025. godine, stanovni\u0161tvo Rumunije iznosilo je oko 19 miliona ljudi, a udeo osoba starijih od 65 godina dostigao je 20,3%, \u0161to predstavlja rast od 0,3 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. Indeks demografskog starenja popeo se na 132,4 starije osobe na 100 mladih, dodatno pove\u0107avaju\u0107i pritisak na socijalne sisteme.
\nU novembru 2025. godine bilo je pribli\u017eno 4,7 miliona penzionera, a prose\u010dna starosna penzija iznosila je 3.107 leja. Sa ekonomskog aspekta, starije osobe ostaju najizlo\u017eenije riziku od siroma\u0161tva: 32,9% osoba starijih od 65 godina suo\u010dava se sa te\u0161kom materijalnom deprivacijom, \u0161to je druga najvi\u0161a stopa u Evropskoj uniji. U tom kontekstu, 2,2 miliona penzionera sa penzijama ispod 2.740 leja prima\u0107e pomo\u0107 do 800 leja tokom 2026. godine, dok je ukidanje indeksacije penzija za 7% u januaru 2026. dodatno pogor\u0161alo finansijske gubitke.
\nRumunija je tako\u0111e na poslednjem mestu u Evropskoj uniji po zdravom \u017eivotnom veku nakon 65. godine \u2014 sa manje od \u010detiri godine. Me\u0111u glavnim brigama starijih osoba nalaze se rak (53%) i stres (38%). Na nacionalnom nivou postoji oko 800 centara i socijalnih slu\u017ebi za starije, uglavnom koncentrisanih u urbanim sredinama, dok su ruralna podru\u010dja slabo pokrivena, sa svega 1,86 centara na 100.000 stanovnika. U tom kontekstu, nevladine organizacije poput \u201eNikada sami\u201d pru\u017eaju podr\u0161ku za vi\u0161e od 600 starijih osoba kroz centre za socijalizaciju i mre\u017eu volontera u devet gradova.
\nUsamljenost starijih osoba uglavnom je uzrokovana zdravstvenim problemima, udaljeno\u0161\u0107u od porodice, gubitkom \u017eivotnog partnera i nedostatkom socijalne podr\u0161ke \u2014 faktorima koji mogu dovesti do te\u0161ke izolacije kod jedne od sedam starijih osoba u urbanim sredinama. Gubitak partnera, \u010desto povezan sa depresijom, zajedno sa odlaskom u penziju i nestankom profesionalnih odnosa, doprinosi trajnom ose\u0107aju izolacije kod 32% starijih.
\nU gradskim sredinama, jedna od pet starijih osoba suo\u010dava se sa ozbiljnim fizi\u010dkim ili psihi\u010dkim pote\u0161ko\u0107ama koje im ograni\u010davaju kretanje i mogu\u0107nosti socijalizacije. Za 28% starijih osoba zdravstveni problemi smanjuju mese\u010dne kontakte na najvi\u0161e \u010detiri osobe. Skoro tre\u0107ina starijih nema svoju decu u blizini, dok 8%uop\u0161te nema decu. Tokom prazni\u010dnog perioda, 286.000 starijih osoba provodi praznike u samo\u0107i, a tre\u0107ina dobija vrlo malo pomo\u0107i od okoline.
\nMaterijalna ranjivost, emigracija dece i nedostatak usluga u zajednici, posebno u ruralnim podru\u010djima, poja\u010davaju izolaciju, pri \u010demu jedna od \u010detiri starije osobe retko razgovara sa bilo kim. Stoga, usamljenost postaje strukturni problem, a ne samo individualni.
\nPorodica ostaje glavni oslonac, ali za mnoge ona izostaje. Iako dr\u017eava obezbe\u0111uje usluge poput ku\u0107ne nege i vi\u0161e od 1.700 licenciranih rezidencijalnih centara, saradnja sa privatnim sektorom i nevladinim organizacijama od klju\u010dne je va\u017enosti da bi se zaista odgovorilo na potrebe starijih.
\nUsamljenost starijih osoba u Rumuniji predstavlja \u010desto nevidljivu dru\u0161tvenu krizu, podstaknutu ubrzanim starenjem stanovni\u0161tva, porodi\u010dnim udaljavanjem i zdravstvenim ili prihodnim problemima. Podaci, me\u0111utim, pokazuju i stvarni potencijal za promenu: \u010dinjenica da je \u0161est od deset starijih otvoreno za programe socijalizacije pokazuje da izolacija nije trajno stanje, ve\u0107 ono koje se mo\u017ee spre\u010diti i ubla\u017eiti.
\nInicijative poput onih koje sprovodi Udru\u017eenje \u201eNikada sami\u201d, centri za socijalizaciju, volonterski rad i kori\u0161\u0107enje tehnologije pokazuju da postoje re\u0161enja koja funkcioni\u0161u. Kada dr\u017eava, nevladine organizacije, zajednice i privatni sektor sara\u0111uju, usamljenost se mo\u017ee pretvoriti u uklju\u010denost. To ne zna\u010di samo socijalnu podr\u0161ku, ve\u0107 i stvarno ulaganje u kvalitet i o\u010dekivani \u017eivotni vek starijih osoba u Rumuniji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Udru\u017eenje \u201eNikada sami\u201d, u partnerstvu sa kompanijom Kantar, sprovelo je u avgustu 2025. godine istra\u017eivanje koje otkriva duboku krizu usamljenosti me\u0111u starijim osobama u urbanim sredinama Rumunije, dodatno poja\u010danu demografskim promenama i socio-ekonomskim faktorima. Vi\u0161e od tri od pet starijih osoba navodi da se ose\u0107a usamljeno, \u0161to ima direktan uticaj na zdravlje i \u017eivotni vek. […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":970719,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,115857],"class_list":["post-974936","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n