Ako smo pro\u0161le nedelje u rubrici predstavili film \u201eMle\u010dni zubi\u201d, danas vam predla\u017eemo kratak razgovor sa rediteljem Andrejem Epureom, koscenaristom, zajedno sa Anom George, filma \u201eNe ostavljaj me da umrem\u201d. Film je imao svetsku premijeru u Lokarnu, u sekciji posve\u0107enoj novim glasovima savremene kinematografije, i svesno istra\u017euje prostor ambigviteta, osciluju\u0107i izme\u0111u art-hausa horora i apsurdne komedije o smrti \u2014 kombinacije koja defini\u0161e i ireverentni humor prisutan u drugim scenarijima koje potpisuje Andrej Epure.
\nU filmu \u201eNe ostavljaj me da umrem\u201d, Andrej Epure pro\u0161iruje pri\u010du kratkometra\u017enog filma \u201eInterfon 15\u201d, prikazanog 2021. godine u sekciji La Semaine de la Critique Filmskog festivala u Kanu. U svom dugometra\u017enom debitantskom ostvarenju, reditelj istra\u017euje svet u kojem granica izme\u0111u apsurda i ljudske krhkosti postaje sve tanja. Sniman tokom 26 dana u Eforiji, Mangalii, Neptunu, Olimpu i Bukure\u0161tu, film prati napore Marije (u tuma\u010denju Kosmine Stratan), koja poku\u0161ava da organizuje sahranu svoje zagonetne kom\u0161inice Izabele (Elina L\u00f6wensohn). Jedan ljudski gest uvla\u010di je u lavirint birokratije, neobi\u010dnih susreta i neprijatnih ti\u0161ina.
\nPri\u010da filma \u201eNe daj mi da umrem\u201d nastala je iz se\u0107anja koscenaristkinje Ane George na usamljenu kom\u0161inicu koja je preminula u blizini njenog doma.\u2028\u201eU su\u0161tini, film je vapaj protiv zaborava\u201d, ka\u017ee Ana Georghe, koja je ujedno i producentkinja filma. Sa Andrejem Jepureom razgovarali smo o na\u010dinu na koji je gradio portret glavnog lika, kao i o izvorima inspiracije.
\n\u201eZanimalo me je kako bih mogao da prika\u017eem nekoga u njegovom odsustvu \u2014 osobu koja postaje prisutnija posle smrti nego \u0161to je bila za \u017eivota. Na neki pojednostavljen na\u010din, postmortalno je jedini na\u010din da se izgradi ne\u010diji portret, jer smrt donosi kona\u010dnost, a ta kona\u010dnost nam omogu\u0107ava da izvu\u010demo odre\u0111ene zaklju\u010dke, iako se i oni zasnivaju na fragmentarnim zapa\u017eanjima. Na primer, portret lika Izabele sastavljen je od svega nekoliko elemenata: razgovarala je sa drve\u0107em, imala je dva psa, bila je profesorka latinskog jezika i imala je dete.
\nZanimalo me je i \u0161ta za sobom ostavlja misteriozan \u017eivot jednog enigmati\u010dnog lika. U ovom slu\u010daju, posle smrti te \u017eene ostaju dva psa. \u0160ta ta dva psa mogu da prenesu o njoj, u njenom odsustvu? Poku\u0161ao sam da istra\u017eim upravo to \u2014 \u0161ta ostaje nakon ne\u010dije smrti. Ova tema me je privukla i zato \u0161to je povezana sa mojim detinjstvom. Odrastao sam u Gor\u017eu, u Alimpe\u0161tiju, i imao sam veoma poseban odnos sa bakom i prabakom. Film je, izme\u0111u ostalog, nastao iz \u017eelje za komunikacijom sa \u017eivotinjama, ali i sa uspomenama mog detinjstva.\u201d
\nSa Andrejem Epureom razgovarali smo i o tome kako pri\u010da filma \u201eNe ostavljaj me da umrem\u201d osciluje izme\u0111u vi\u0161e registara i kako ova stilska dvosmislenost odra\u017eava njegove umetni\u010dke namere.
\n\u201eSada film vidim kao delo koje se nalazi na samoj granici, i mislim da je to najbolji na\u010din da ga opi\u0161em. Mislim na liminalni prostor, negde izme\u0111u realizma i fantastike, izme\u0111u komedije i horora \u2014 kombinaciju koja, pretpostavljam, mo\u017ee da uznemiri. \u010cak su i komi\u010dni momenti donekle nelagodni; nije uvek jasno da li ili kada treba da se smejete. Ponekad ne mo\u017eete da razlu\u010dite nameru reditelja ili scenariste. Ukratko, ne znate da li su pojedine scene re\u017eirane da izazovu smeh ili da stvore druga\u010diji ose\u0107aj. Nisam bio na projekciji u Bukure\u0161tu, u okviru Les Films de Cannes \u00e0 Bucarest, jer mi je te\u0161ko da idem na projekcije, ali sam od onih koji su bili \u010duo da se publika smejala u trenucima u kojima ja to nisam o\u010dekivao. Mislim da je publici bila potrebna neka vrsta osloba\u0111anja, opu\u0161tanja. Kao da su se pitali: \u0161ta ovaj film \u017eeli od mene? I to mi se izuzetno dopada. Postojala je i namera da se napravi film koji polazi od realizma, a zatim se otvara ka drugim zonama \u2014 nazvao bih ih transcendentnim ili nadrealnim. Tu la\u017enu dihotomiju primenio sam tokom \u010ditavog filma, kako na nivou stila, tako i tona, uklju\u010duju\u0107i i zvu\u010dni dizajn. Drugim re\u010dima, pri\u010da stalno ostaje u nekoj me\u0111ufazi.\u201d
\nFilm \u201eNe ostavljaj me da umrem\u201d, u produkciji Saga Filma, otvara i pitanje sve alarmantnije dru\u0161tvene stvarnosti: \u017eivota u usamljenosti. Prema istra\u017eivanju \u201eDimenzije usamljenosti\u201d, koje je sprovelo Udru\u017eenje Nikada sami \u2013 Prijatelji starijih u partnerstvu sa Kantar Rumunija, vi\u0161e od polovine starijih osoba u urbanim sredinama Rumunije suo\u010dava se sa usamljeno\u0161\u0107u, a gotovo 310.000 njih taj ose\u0107aj do\u017eivljava veoma intenzivno.
\nIznad same fikcionalne pri\u010de, film skre\u0107e pa\u017enju na zanemarenu realnost Rumunije: \u017eivote koji se gase u ti\u0161ini, kom\u0161ije koje prime\u0107ujemo tek kada ih vi\u0161e nema, ljude koji postaju vidljivi tek u trenutku smrti. U tom kontekstu, partnerstvo sa organizacijom Nikada sami \u2013 Prijatelji starijih podr\u017eava zajedni\u010dku misiju \u2014 da se tema izolacije starijih osoba ponovo uvede u javni diskurs i da se publika podstakne na aktivno uklju\u010divanje. Organizacija poziva gledaoce filma da postanu volonteri, da ponude podr\u0161ku, vreme i dru\u0161tvo onima koji \u017eive sami \u2014 male gestove koji mogu promeniti \u017eivote.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ako smo pro\u0161le nedelje u rubrici predstavili film \u201eMle\u010dni zubi\u201d, danas vam predla\u017eemo kratak razgovor sa rediteljem Andrejem Epureom, koscenaristom, zajedno sa Anom George, filma \u201eNe ostavljaj me da umrem\u201d. Film je imao svetsku premijeru u Lokarnu, u sekciji posve\u0107enoj novim glasovima savremene kinematografije, i svesno istra\u017euje prostor ambigviteta, osciluju\u0107i izme\u0111u art-hausa horora i apsurdne […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":970756,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[114932,113268],"class_list":["post-974978","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n