Premijer Rumunije Ilie Bolo\u017ean boravi u utorak i sredu u zvani\u010dnoj poseti Nema\u010dkoj, tokom koje c\u0301e ga primiti nema\u010dki kancelar Fridrih Merc i razgovarati sa njim. Agenda posete tako\u0111e uklju\u010duje sastanke sa predstavnicima Saveznog parlamenta (Bundestaga), Nema\u010dke privredne i industrijske komore, Federacije industrija, Centralnog saveta Jevreja u Nema\u010dkoj, kao i sa predstavnicima rumunske diaspore u Nema\u010dkoj. Rumunski premijer c\u0301e tako\u0111e polo\u017eiti venac na Spomenik ubijenim Jevrejima u Evropi i posetiti Memorial, gde c\u0301e se sastati i sa Uveom Nojmarkerom, direktorom Fondacije \u201eSpomen ubijenim Jevrejima u Evropi\u201c. Istovremeno, planirano je da se Ilie Bolo\u017ean sastane sa \u010dlanovima Odbora za evropske poslove u Parlamentu, a potom i sa predstavnicima rumunskog udru\u017eenja, u ambasadi Rumunije u Berlinu. Premijera u ovoj poseti prate, izme\u0111u ostalih, Radu Miruca, ministar nacionalne odbrane, general Georgica Vlad, na\u010delnik General\u0161taba odbrane, i Adrijana-Loreta Stanesku, ambasadorka Rumunije u Nema\u010dkoj.<\/p>\n
Nekoliko evropskih lidera sastaje se u Hamburgu, u Nema\u010dkoj, kako bi razgovarali o saradnji u oblasti energetike i bezbednosti u Severnom moru. Grenland zvani\u010dno nije na dnevnom redu samita, ali me\u0111unarodne agencije ka\u017eu da postoje glasovi koji pozivaju na re\u0161avanje ove teme, posebno zbog prisustva Danske i Norve\u0161ke. Nema\u010dka \u017eeli da Severno more postane \u201enajvec\u0301i svetski rezervoar \u010diste energije\u201c, uz ubrzanje razvoja energije vetra na moru. Severno i Balti\u010dko more su tako\u0111e meta hibridnih napada koji se pripisuju Rusiji, a koji su o\u0161tetili vetroelektrane, gasovode i komunikacione kablove. Letovi dronova iznad osetljivih ciljeva u Nema\u010dkoj, Danskoj i drugim dr\u017eavama tako\u0111e su se povec\u0301ali. U me\u0111uvremenu, dr\u017eave \u010dlanice EU su odobrile potpunu zabranu uvoza ruskog prirodnog gasa do kraja 2027. godine. Istovremeno, Evropska komisija je objavila da \u017eeli da odustane od uvoza ruske sirove nafte, zajedno sa zabranom kori\u0161c\u0301enja nuklearnog goriva iz Rusije.<\/p>\n
Me\u0111unarodni dan sec\u0301anja na \u017ertve Holokaust posvec\u0301en je o\u010duvanju sec\u0301anja i razmi\u0161ljanju o jednoj od najvec\u0301ih tragedija u istoriji \u010dove\u010danstva, izjavio je predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan. U poruci povodom ovog dana, on je istakao da nas ova komemoracija na bolan na\u010din podsec\u0301a, koliko su dragoceni sloboda, ljudsko dostojanstvo i garancija osnovnih prava, kao i va\u017enost njihove odbrane po svaku cenu. Prema re\u010dima predsednika, se\u0107anje na \u017erte Holokausta postaje sve relevantnije u svetu u kojem kolektivno pam\u0107enje bledi, a ekstremisti\u010dki pokreti su u porastu. \u0160ef dr\u017eave je naglasio da Rumunija nastavlja ovim putem zajedno sa evropskim narodima, u\u010destvujuc\u0301i u naporima da se podigne svest o tragediji Holokausta, obrazovanjem mladih i osu\u0111ivanjem ekstremisti\u010dkih pokreta, poku\u0161aja omalova\u017eavanja Holokausta i la\u017enog prekrajanja istorije. Dan 27. januar 1945. godine predstavlja dan oslobo\u0111enja zatvorenika iz logora Au\u0161vic-Birkenau i obele\u017eava se kao me\u0111unarodni dan se\u0107anja na \u017ertve Holokausta.
\nDa\u010dija Sandero je i dalje najprodavaniji model automobila u Evropi, dok Daster ostaje me\u0111u prvih 10, na 9. poziciji. Kao rezultat postizanja ovih performansi, proizvo\u0111a\u010d automobila sa sedi\u0161tem u Mioveniju je prema\u0161io prag od 10 miliona prodatih vozila \u0161irom sveta, od lansiranja prvog Logana 2004. godine, prema analizi stru\u010dnjaka. Brendovi Da\u010dija i Ford, koji posluju u fabrici u Krajovi, generi\u0161u 9% godi\u0161njeg izvoza Rumunije.<\/p>\n
Vi\u0161e od tri \u010detvrtine Rumuna smatra da zemlja ide u pogre\u0161nom pravcu, dok samo 19% veruje da je taj smer ispravan – pokazuju rezultati nacionalne ankete koju je ovog meseca sproveo CURS. Prema mi\u0161ljenju sociologa, istra\u017eivanje oslikava dru\u0161tvo obele\u017eeno ekonomskim pesimizmom, nepoverenjem u politi\u010dke institucije i nedostatkom lidera za koje se veruje da su sposobni da ponude pravac i stabilnost. O\u010dekivanja stanovni\u0161tva za ovu godinu prete\u017eno su negativna. \u010cak 63% ispitanika veruje da \u0107e se njihova ekonomska situacija i \u017eivotni standard pogor\u0161ati, dok 29% o\u010dekuje stagnaciju. Tako\u0111e, 90% ispitanih o\u010dekuje rast cena. Kada je re\u010d o institucijama, najvi\u0161e poverenja u\u017eivaju vojska, crkva i vatrogasci, dok se na suprotnom polu nalaze parlament, pravosu\u0111e, vlada, Ustavni sud i predsedni\u0161tvo. Poverenje u politi\u010dke lidere je tako\u0111e veoma nisko. Svi analizirani politi\u010dari bele\u017ee stopu nepoverenja od najmanje 60%. Ako bi parlamentarni izbori bili odr\u017eani sledec\u0301e nedelje, AUR (nacionalisti\u010dka opozicija) bi dobila 35% glasova, a slede PSD sa 23%, PNL sa 18 i USR sa 10 (sve tri stranke deo su prozapadne vlade). UDMR (u kolacionoj vladi) i SOS Rumunija (u opoziciji, populisti\u010dka) dobili bi po 5%, koliko iznosi i izborni cenzus.<\/p>\n
U slu\u010daju eventualnog referenduma 56% Rumuna bi glasalo za ujedinjenje svoje zemlje sa susednom Republikom Moldavijom (biv\u0161om sovjetskom, sa ve\u0107inski rumunskim govornim stanovni\u0161tvom) – pokazuje nacionalna anketa javnog mnjenja sprovedena ovog meseca. Istovremeno, 37% ispitanika izjavljuje da ne bi podr\u017ealo takav pristup, dok 7% nema jasan stav. Prema mi\u0161ljenju sociologa, ovi podaci ukazuju na postojanje vec\u0301ine koja podr\u017eava ujedinjenje, ali i zna\u010dajan nivo protivljenja, \u0161to sugeri\u0161e da je re\u010d o sna\u017eno polarizuju\u0107oj temi u javnom prostoru<\/p>\n
Rumunija ovih dana u\u010destvuje kao po\u010dasni gost na 57. izdanju Me\u0111unarodnog sajma knjiga u Kairu, \u010dime obele\u017eava 120 godina diplomatskih odnosa sa Arapskom Republikom Egipat. Prisustvo Rumunije se gradi kroz program koji isti\u010de savremenu knji\u017eevnost, kulturni dijalog, prevo\u0111enje, akademska istra\u017eivanja, kulturnu diplomatiju, nasle\u0111e i obrazovanje, okupljajuc\u0301i autore, istra\u017eiva\u010de, prevodioce, izdava\u010de, umetnike i stru\u010dnjake iz oblasti kulture iz Rumunije i Egipta, kao i rumunske diplomate, i akademske li\u010dnosti. U brojkama, u\u010de\u0161c\u0301e Rumunije na Me\u0111unarodnom sajmu knjiga u Kairu obuhvata: 30 kulturnih doga\u0111aja u 13 dana, 60 specijalnih gostiju (autora, izdava\u010da, prevodilaca, umetnika, akademika itd.) me\u0111u kojima je 15 umetnika, 10 naslova prevedenih na arapski jezik premijerno, 10 rumunskih izdava\u010dkih kuc\u0301a. Li\u010dnost ovogodi\u0161njeg sajma je pisac Nagib Mahfuz, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost.<\/p>\n
Namera vlade da 29. januara u parlamentu preuzme odgovornost za predlog zakona o reformi javne uprave, rekla je portparolka izvr\u0161ne vlasti u Bukure\u0161tu, Joana Do\u0111oju. Liberalni premijer Ilie Bolo\u017ean istakao je da mere usmerene na administraciju obezbe\u0111uju, izme\u0111u ostalog, povec\u0301anje sopstvenih prihoda lokalnih vlasti i smanjenje tro\u0161kova za zaposlene u gradskim skup\u0161tinama sa prevelikim brojem osoblja. S druge strane, socijaldemokrate, deo vladaju\u0107e koalicije, zahtevale su da, uz reformu administracije, vlada preuzme odgovornost i za mere za o\u017eivljavanje ekonomije.<\/p>\n
\u017denska ekipa Glorija Bistrica (severozapadna Rumunija) pora\u017eena je u nedelju uve\u010de na domac\u0301em terenu u Grupi A Lige \u0161ampiona od ma\u0111arskog tima \u0110er Audi ETO KC, nosioca trofeja, rezultatom 27-22. Za Gloriju je to bio trec\u0301i uzastopni poraz u 2026. godini. Rumunke, koje zauzimaju 4. mesto u grupi od osam, sledec\u0301u utakmicu igrac\u0301e 7. februara sa Mec Handbolom u gostima u Francuskoj. U subotu, u Grupi B, rumunski \u0161ampion, CSM Bukure\u0161t, pobedio je hrvatski tim RK Podravka Koprivnica u gostima rezultatom 33-28. CSM je ostvario petu uzastopnu pobedu u grupi i nalazi se na 4. mestu. Sledec\u0301u utakmicu igrac\u0301e na domac\u0301em terenu, sa liderom Brest Bretanj Handbolom iz Francuske, 8. februara. Dve najbolje plasirane ekipe idu direktno u \u010detvrtfinale, dok ostale \u010detiri u plej-of.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Premijer Rumunije Ilie Bolo\u017ean boravi u utorak i sredu u zvani\u010dnoj poseti Nema\u010dkoj, tokom koje c\u0301e ga primiti nema\u010dki kancelar Fridrih Merc i razgovarati sa njim. Agenda posete tako\u0111e uklju\u010duje sastanke sa predstavnicima Saveznog parlamenta (Bundestaga), Nema\u010dke privredne i industrijske komore, Federacije industrija, Centralnog saveta Jevreja u Nema\u010dkoj, kao i sa predstavnicima rumunske diaspore u […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-975475","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n