Planine Fagara\u0161 se spremaju da budu domac\u0301ini simboli\u010dne vrste koja je nestala iz Rumunije tokom komunisti\u010dke ere: beloglavog supa (Gyps fulvus). Fondacija za za\u0161titu Karpatija, zajedno sa me\u0111unarodnim partnerima i uz podr\u0161ku lokalnih zajednica u Ar\u0111e\u0161u, pokrenula je veliki program za ponovno uvo\u0111enje ove vrste, vitalne za ekosistem. Robert Cajc, ornitolog i stru\u010dnjak direktno uklju\u010den u program, ka\u017ee da su u Rumuniji nekada postojale velike populacije supa. Trenutno se smatraju izumrlim, a njihovo ponovno uvo\u0111enje je prirodan korak ka obnavljanju ekolo\u0161ke ravnote\u017ee.<\/p>\n
\u201eNeophodno je vratiti ove ptice u na\u0161u faunu, jer igraju va\u017enu sanitarnu ulogu. Beloglavi sup je isklju\u010divo strvinar. Hrani se samo le\u0161evima \u017eivotinja. Njegovim prisustvom, ekosistem postaje zdraviji. Najva\u017eniji uzroci njihovog nestanka bili su lov, kra\u0111a jaja iz gnezda i sistematski, direktan progon. Njima su se dodale kampanje trovanja usmerene protiv krznenih predatora, poput lisica, vukova ili medveda. Nakon pristupanja Rumunije Evropskoj uniji, zakonodavstvo se pozitivno promenilo i sve ove aktivnosti su postale ilegalne. Stoga, najva\u017eniji faktori koji su doveli do nestanka supa vi\u0161e ne postoje. Iako su i dalje prisutni odre\u0111eni ograni\u010davajuc\u0301i faktori manjeg zna\u010daja, stru\u010dnjaci veruju da je do\u0161lo vreme da se beloglavi sup ponovo naseli na svim istorijskim podru\u010djima koja je zauzimao u pro\u0161losti.\u201c \u00a0<\/em><\/p>\n Rizici postoje u svakom programu reintrodukcije, ali se smanjuju kada su lokalne zajednice i zdravstvene vlasti aktivno uklju\u010dene. Robert Zajc nagla\u0161ava da su moderna tehnologija i ljudsko u\u010de\u0161c\u0301e klju\u010devi uspeha.<\/p>\n \u201ePrac\u0301enje pomoc\u0301u GPS predajnika omoguc\u0301ava smanjenje rizika: moguc\u0301e epidemije trovanja mogu se veoma lako i brzo identifikovati, a krivci mogu biti pozvani na odgovornost. Imamo moderne metode za lociranje pu\u0161tenih ptica, mo\u017eemo pratiti njihovo kretanje i, ako se pojavi problem, mo\u017eemo brzo intervenisati. U velikoj vec\u0301ini slu\u010dajeva, zajednice su odu\u0161evljene. Postoje brojni pozitivni primeri u zemljama poput Gr\u010dke, Italije, Francuske ili \u0160panije, gde prisustvo orlova privla\u010di zna\u010dajan broj posetilaca. Na ovaj na\u010din mo\u017eemo razviti lokalni turizam, \u0161to je korisno za zajednice. Sociolo\u0161ki aspekt je tako\u0111e va\u017ean. Orlovi privla\u010de turiste i stvaraju radna mesta. Izgradic\u0301emo informativni centar \u201eCasa Vulturilor\u201c u op\u0161tini Valea Mare Pravac, pratec\u0301i model onih koji vec\u0301 postoje za bizone ili dabrove. Me\u0161tani tako\u0111e imaju ekonomsku korist. Po\u0161to ove ptice konzumiraju le\u0161eve, mogli bismo besplatno preuzeti uginule \u017eivotinje od domac\u0301instava, \u0161tedec\u0301i poljoprivrednicima tro\u0161kove kremacije.\u201c<\/em><\/p>\n Ptice su donete iz \u0160panije jer ova zemlja ima jednu od najstabilnijih populacija beloglavih supova u Evropi. Partneri Fondacije za za\u0161titu Karpatija imaju iskustva u preseljenju i znaju gde da izvade primerke, obja\u0161njava Robert Cajc.<\/p>\n \u201eSupovi koji c\u0301e stic\u0301i dolaze iz rehabilitacionih centara. To su ptice koje su imale manje zdravstvene probleme ili su bile oslabljene, ali su se oporavile i sposobne su za pu\u0161tanje u divljinu. Umesto da budu pu\u0161teni u \u0160paniju, bic\u0301e dovedeni u Rumuniju. Trenutno se gradi aklimatizacioni aviarijum u blizini grada Rukar. Kada stignu u zemlju, supovi ostaju u ovom prostoru otprilike \u0161est meseci, tokom kojih se upoznaju sa podru\u010djem i pejza\u017eom planina Fagara\u0161. Pu\u0161tanje c\u0301e se obaviti metodom \u201emekog pu\u0161tanja\u201c. Aviarijum se otvara, a ptice mogu da izlete kad god \u017eele, sa moguc\u0301no\u0161c\u0301u povratka. Ova metoda, vec\u0301 ustanovljena u drugim zemljama, smanjuje stres, a ptice te\u017ee da ne napu\u0161taju podru\u010dje. Svi primerci c\u0301e biti opremljeni satelitskim predajnicima. Govorimo o mladim pticama, koje c\u0301e period sazrevanja provesti u na\u0161em kraju. Polnu zrelost dosti\u017eu sa 4-5 godina, kada c\u0301e ovde po\u010deti da se gnezde. Va\u017eno je eliminisati velike rizike, poput trovanja ili strujnog udara. Ako ovaj projekat bude uspe\u0161an, mogli bismo da nastavimo sa ponovnim uvo\u0111enjem crnog supa i bradana\u201c.<\/em><\/p>\n Suri orao te\u017ei izme\u0111u 6 i 11 kilograma, ima du\u017einu tela izme\u0111u 93 i 122 centimetra i raspon krila od 2,4\u20132,8 metara. \u017denka pola\u017ee jedno jaje godi\u0161nje, a oba roditelja brinu o pilic\u0301u dok ne postane samostalan. Vremenski horizont za obnavljanje populacije je dug, \u0161to zahteva strpljenje<\/p>\n \u201eNa\u0161 plan je da tokom 5-6 godina donesemo izme\u0111u 18 i 22 jedinke godi\u0161nje. Nadamo se da c\u0301e se prvi parovi formirati za 3-4 godine, a prvo polaganje jaja c\u0301e se dogoditi za 4-5 godina. Procenjujemo da c\u0301emo imati stabilnu, nezavisnu populaciju beloglavog supa u Rumuniji za otprilike 8-10 godina. To je spor proces, jer ove ptice imaju dug \u017eivot, \u017eive nekoliko decenija, a njihov biolo\u0161ki ritam zahteva strpljenje da bi se videli konkretni rezultati.\u201c<\/em><\/p>\n Ovim projektom, Rumunija se pridru\u017euje evropskim naporima za obnavljanje populacija supova i sledi primer zemalja koje su uspele da ponovo uvedu ili konsoliduju postojec\u0301e populacije, od beloglavog supa u \u0160paniji, Francuskoj i Bugarskoj, do bradana u \u0160vajcarskoj, Austriji ili Nema\u010dkoj. Povratak beloglavog supa, posle 70 godina, predstavlja vi\u0161e od popravke istorijske gre\u0161ke, to je znak sazrevanja za\u0161tite prirode u Rumuniji, procesa u kojem \u010dovek i priroda ponovo u\u010de da koegzistiraju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Planine Fagara\u0161 se spremaju da budu domac\u0301ini simboli\u010dne vrste koja je nestala iz Rumunije tokom komunisti\u010dke ere: beloglavog supa (Gyps fulvus). Fondacija za za\u0161titu Karpatija, zajedno sa me\u0111unarodnim partnerima i uz podr\u0161ku lokalnih zajednica u Ar\u0111e\u0161u, pokrenula je veliki program za ponovno uvo\u0111enje ove vrste, vitalne za ekosistem. Robert Cajc, ornitolog i stru\u010dnjak direktno uklju\u010den […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":976662,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[113245,113280],"class_list":["post-977221","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n