Trendovi u me\u0111unarodnim odnosima nakon Drugog svetskog rata bili su odlu\u010dno usmereni ka dekolonizaciji i podsticanju biv\u0161ih kolonija da steknu nezavisnost. Tako su se pojavili nacionalnooslobodila\u010dki pokreti. Postojala je ambicija da se stvori novi, bolji i pravedniji svet. Stoga se spoljni interes Rumunije po\u010detkom 1960-ih okrenuo ka Africi i Aziji. Odvajanje Rumunije i ostalih socijalisti\u010dkih dr\u017eava u Evropi od sovjetskog tutorstva zna\u010dilo je vi\u0161e inicijative. Trec\u0301i svet je postajao privla\u010dan i Rumunija je slala diplomate da promovi\u0161u njene interese. Mir\u010da Nikolaesku je bio ambasador Rumunije u Egiptu od 1961. godine. Godine 1996, pri\u010dao je Centru za usmenu istoriju Rumunskog radija kako je Rumunija podsticala nacionalnooslobodila\u010dke pokrete, a oslobo\u0111enje Palestine bilo je na njenom dnevnom redu po pitanju Bliskog istoka.<\/p>\n
\u201eStav prema palestinskom oslobodila\u010dkom pokretu bio je sme\u0161ten u op\u0161tem stavu na\u0161e zemlje prema nacionalnooslobodila\u010dkim pokretima. Sve borbe u Africi bile su bazirane u Kairu do 1963. godine, kada su stekli nezavisnost. Pre svega, oslobodila\u010dki pokreti su smatrani lokalnim emanacijama i, kao takvi, potreba za njihovim strukturiranjem ostala je samo u unutra\u0161njem okviru, u interesu doti\u010dnih naroda, prema kojima smo imali me\u0111unarodnu du\u017enost da koordiniramo na\u0161u politi\u010dku podr\u0161ku. Drugim re\u010dima, bez obzira na njihovu unutra\u0161nju orijentaciju, njihove unutra\u0161nje previranja – a ona su bila prisutna u skoro svim nacionalnooslobodila\u010dkim pokretima, uklju\u010dujuc\u0301i i palestinski -, nismo javno i zvani\u010dno i\u0161li dalje od ove vizije, ali ni u smislu organizovanja na\u0161ih direktnih odnosa sa ovim pokretima. Primenili smo je i na palestinski oslobodila\u010dki pokret.\u201c<\/em><\/p>\n Afrika je bila teritorija kojom su Rumuni vrlo malo zalazili i postala je diplomatski izda\u0161na u meri u kojoj je lokalno stanovni\u0161tvo usepvalo da se emancipuje. Mir\u010da Nikolaesku:<\/p>\n \u201eOno \u0161to smo uradili u Kairu u vezi sa pokretom u Kongu moralo je biti ura\u0111eno sa velikom pa\u017enjom. Tamo, oslobodila\u010dki pokret nije bio jedinstven pokret i bilo je veoma ozbiljnih poku\u0161aja spolja da se oni orijenti\u0161u i pot\u010dine interesima velikih sila. Pokret u Kongu je bio najja\u010di i desilo se da je jedna od grana bila pod sovjetskim tutorstvom. Druga grana je bila pod ameri\u010dkim tutorstvom, tre\u0107a pod kineskim tutorstvom. Poznato je da je, sa strane velikih sila, tamo bilo veoma velikog me\u0161anja, kao u Angoli, kao u Mozambiku, u velikoj meri i u Keniji, u manjoj meri u Tanganjiki. Davali smo podr\u0161ku svim ovim pokretima, onima koji su je tra\u017eili, u meri u kojoj smo mogli. Ali smo dali podjednaku podr\u0161ku svim pokretima. U na\u0161oj ambasadi, na primer, nisu dolazili samo predstavnici jednog kongoanskog pokreta. Bili smo jedini kod kojih su svi dolazili.\u201c<\/em><\/p>\n Rumunija je bila veoma jasna u vezi sa svojim u\u010de\u0161c\u0301em: lokalne volje su bile te koje su odlu\u010divale kakva c\u0301e biti njihova politi\u010dka buduc\u0301nost. Mir\u010da Nikolaesku:<\/p>\n \u201eMi smo bili jedini koje su zapo\u010deli sa idejom da je problem oslobo\u0111enja, postizanja dr\u017eave, njihov. Rekli smo im da to sami urade, a \u0161to se nas ti\u010de, ono \u0161to smo mogli da uradimo jeste da politi\u010dki podr\u017eimo njihovu tendenciju u me\u0111unarodnim organizacijama. Obavezali smo se da c\u0301emo delovati tamo kako bismo pru\u017eili direktnu podr\u0161ku, uklju\u010dujuc\u0301i i materijalnu. To se, na primer, dogodilo na liniji UN. Ali \u0161to se ti\u010de daljeg napretka, oni da do\u0111u u na\u0161u zemlju, ne. Za nas, oni nisu bili komunisti\u010dki pokret ili kapitalisti\u010dki pokret ili prokineski pokret. Za nas, oni su bili nacionalnooslobodila\u010dki pokret.\u201c<\/em><\/p>\n Uravnote\u017eena pozicija donela je Rumuniji prednosti, kako ka\u017ee Mir\u010da Nikolaesku:<\/p>\n \u201eNije slu\u010dajno da smo imali dobre i veoma dobre odnose u politi\u010dkom, ideolo\u0161kom i ljudskom smislu sa apsolutno svim zemljama koje su se oslobodile tokom ovog ogromnog procesa. Ovde smo, za samo \u0161est godina, od tri nezavisne dr\u017eave, koje je Afrika imala kada sam bio poslat za ambasadora u Egipat 1961. godine, odnosno Egipta, Liberije i Etiopije, stigli do 60 nezavisnih dr\u017eava. To je bio pokret koji je, vremenom, obezbedio naj\u0161iri pristup nezavisnosti nekim narodima, ne\u0161to \u0161to se osetilo i u UN. Imali smo veoma dobre odnose i sa Kongom, orijentisanim ka desnici, mislim na Kongo-Zair, ali i sa Kongo-Brazavil, kategori\u010dki orijentisanim ka levici. Imali smo veoma dobre odnose i sa Kenijom, sa populisti\u010dkom orijentacijom ka desnici, ali i sa Tanganjikom i ostalima. Malo je zemalja bilo u stanju da odr\u017ei takvu ravnote\u017eu. I to nam je mnogo pomoglo.\u201c<\/em><\/p>\n Uklju\u010divanje Rumunije u podr\u0161ku pokretima nacionalnog oslobo\u0111enja u zemljama Trec\u0301eg sveta pratilo je ideje i trendove tog perioda. O\u010digledno je da je to u\u010de\u0161c\u0301e donelo i koristi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Trendovi u me\u0111unarodnim odnosima nakon Drugog svetskog rata bili su odlu\u010dno usmereni ka dekolonizaciji i podsticanju biv\u0161ih kolonija da steknu nezavisnost. Tako su se pojavili nacionalnooslobodila\u010dki pokreti. Postojala je ambicija da se stvori novi, bolji i pravedniji svet. Stoga se spoljni interes Rumunije po\u010detkom 1960-ih okrenuo ka Africi i Aziji. Odvajanje Rumunije i ostalih socijalisti\u010dkih […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-978188","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n