Rumunska delegacija koju predvodi ministarka spoljnih poslova Oana Coju u\u010destvova\u0107e u Va\u0161ingtonu na prvom ministarskom sastanku posvec\u0301enom kriti\u010dnim mineralima, na poziv ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara Marka Rubija. Cilj sastanka je ja\u010danje me\u0111unarodne saradnje kako bi se osigurali sigurni i diverzifikovani lanci snabdevanja, kako bilateralno, tako i izme\u0111u Evropske unije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, saop\u0161tilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu. Cilj sastanka je razvoj strate\u0161kog pristupa ovoj oblasti, sa predlozima za trgovinska partnerstva koja c\u0301e se razmatrati tokom cele godine, na osnovu tehni\u010dke radne grupe na nivou rumunske vlade, kako bi se olak\u0161ala strate\u0161ka ulaganja u ovu oblast. Ja\u010danje ekonomske dimenzije rumunsko-ameri\u010dkog strate\u0161kog partnerstva, kao i razvoj moguc\u0301nosti za zajedni\u010dka ulaganja, me\u0111u klju\u010dnim su ciljevima rumunske vlade ove godine, kao i povec\u0301anje pozicioniranja zemlje kao klju\u010dnog evropskog aktera za strate\u0161ku autonomiju u su\u0161tinskoj oblasti retkih minerala, navodi bukure\u0161tanska diplomatija.<\/p>\n
Odluka o otkazivanju predsedni\u010dkih izbora u Rumuniji 2024. godine bila je interni pravni akt za za\u0161titu ustavnog poretka, izjavio je predsednik zemlje, Niku\u0161or Dan. Odluka Ustavnog suda Rumunije zasnovana je na dokumentima koji su nedvosmisleno ukazivali na naru\u0161avanje jednakih moguc\u0301nosti izme\u0111u kandidata i masovno naru\u0161avanje izborne kampanje od strane jednog kandidata, kroz netransparentnu i nezakonitu upotrebu digitalnih tehnologija i ve\u0161ta\u010dke inteligencije, kao i kroz neprijavljeno finansiranje izborne kampanje, uklju\u010dujuc\u0301i i onlajn okru\u017eenje, naveo je rumunski predsednik u poruci na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Dan je naglasio da je sama platforma TikTok priznala da je identifikovala nekoliko mre\u017ea skrivenog uticaja, da je spre\u010dila i eliminisala desetine hiljada la\u017enih naloga i interakcija i zabranila stotine naloga koji su imitirali predsedni\u010dke kandidate. Istovremeno, naveo je da je me\u0161anje Rusije u izborne procese u evropskim zemljama, uklju\u010dujuc\u0301i Rumuniju, istaknuto i u zvani\u010dnim izve\u0161tajima NATO-a, Evropske unije i britanske vlade.<\/p>\n
Rumunski sindikati iz prosvete protestovali su u sredu ispred sedi\u0161ta Vlade. Oni se \u017eale na mere koje je usvojila Izvr\u0161na vlast koalicije Socijaldemokratske stranke, Nacionalen liberalne stranke, Unije spasimo Rumuniju i Demokratskog saveza Ma\u0111ara u Rumuniji (PSD-PNL-USR-UDMR), a posebno su nezadovoljni povec\u0301anjem nastavnih normi i smanjenjem iznosa za takozvanu satnicu. Prema re\u010dima predstavnika tri sindikata u\u010desnika, u protestu je u\u010destvovalo oko 4.000 ljudi, uklju\u010dujuc\u0301i studente. Oni se ne sla\u017eu sa merama \u0161tednje usvojenim pro\u0161le godine, koje su dovele do smanjenja fonda za stipendije i ukidanja odre\u0111enih popusta na lokalni i \u017eelezni\u010dki prevoz. Prema upitniku Federacije sindikata prosvete \u201eSpiru Haret\u201c, skoro 75% nastavnika ka\u017ee da je spremno da u\u010destvuje u \u0161trajku prosvete, koji \u0107e biti organizovan ili u martu, kada se odr\u017eavaju simulacije nacionalnih ispita, ili pred kraj \u0161kolske godine.<\/p>\n
Ukupan trgovinski deficit Rumunije dostigao je skoro 30 milijardi evra u prvih 11 meseci 2025. godine, od \u010dega je skoro 4 milijarde do\u0161lo iz prehrambene i sto\u010darske industrije, prema studiji koju su sproveli veliki lanac prodavnica i Akademija ekonomskih studija. Prema studiji, neravnote\u017eu podsti\u010de strukturni problem: Rumunija izvozi jeftine sirovine, a uvozi prera\u0111ene proizvode sa visokom dodatom vredno\u0161c\u0301u. Najvec\u0301e neravnote\u017ee koncentrisane su u pet strate\u0161kih sektora: meso, mle\u010dni proizvodi, slatki\u0161i i grickalice, konzervirano povrc\u0301e i voc\u0301e. Prema re\u010dima analiti\u010dara, Rumunija treba da povec\u0301a stepen udru\u017eivanja poljoprivrednika, investicije u preradu, pristup finansiranju, zakonodavnu predvidljivost i reprofesionalizaciju radne snage.<\/p>\n
Ekonomski rast Rumunije u periodu 2022-2024. bi bio 1,2 procentna poena ni\u017ei bez Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, navodi se u studiji koju je objavila Nacionalna banka Rumunije. Prema njoj, evropska sredstva, kako ona koja se odnose na Nacionalni plan za oporavak i otpornost, tako i ona iz standardnog vi\u0161egodi\u0161njeg finansijskog okvira, doprinela su ubla\u017eavanju negativnih efekata pandemije COVID-19 i olak\u0161ala ekonomski oporavak. Dokument, me\u0111utim, otkriva da je na sprovo\u0111enje Nacionalnog plana za oporavak i otpornost uticalo ka\u0161njenje izazvano velikim nepovoljnim \u0161okovima, ali i ograni\u010denja u pogledu administrativnih kapaciteta za sprovo\u0111enje ovih programa. Prema podacima Ministarstva za investicije i evropske projekte, Rumunija je putem Nacionalnog plana za oporavak i otpornost dobila ukupno 10,72 milijarde evra, odnosno polovinu dodeljenog iznosa.<\/p>\n
Liberalni premijer Ilije Bolo\u017ean sastao se u ponedeljak u Bukure\u0161tu sa delegacijom gradona\u010delnika iz zemlje, u okviru priprema bud\u017eeta za 2026. godinu. Sastanak se odr\u017eao u kontekstu u kojem su brojni gradona\u010delnici, uklju\u010dujuc\u0301i i one iz Nacionalne liberalne stranke, izrazili nezadovoljstvo reformom lokalne i centralne javne uprave koju je predlo\u017eio \u0161ef izvr\u0161ne vlasti. Zaposleni u gradskim kuc\u0301ama, posebno oni u op\u0161tinama, tako\u0111e su nezadovoljni ovim i prete generalnim \u0161trajkom.<\/p>\n
U Rumuniji je opozicija u sredu podnela Senatu tri predloga za pokretanje odgovornosti. Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) je podnela predlog o Sporazumu EU-Merkosur, kritikujuc\u0301i na\u010din na koji je Vlada zastupala interese Rumunije u evropskom procesu dono\u0161enja odluka u vezi sa Sporazumom, koji je potpisalo 47 poslanika. Zauzvrat, parlamentarna grupa PACE \u2013 Rumunija Prvo podnela je dva predloga, koje su potpisali po 41 poslanik. Jedan se ti\u010de aktivnosti ministra odbrane, Radua Miruce, a drugi se odnosi na situaciju u obrazovanju. O tri dokumenta c\u0301e se raspravljati i glasati u ponedeljak, 9. februara.<\/p>\n
\u017dalba predsednika Rumunije, Niku\u0161ora Dana, u vezi sa zakonom koji zahteva da najmanje 40% sportista koji igraju u timu na zvani\u010dnim nacionalnim takmi\u010denjima budu Rumuni trenutno se nalazi pred Ustavnim sudom. \u0160ef dr\u017eave smatra da normativni akt kr\u0161i princip nediskriminacije i slobodnog kretanja radnika, zagarantovan i Ustavom i evropskim ugovorima \u010dija je Rumunija potpisnica. Pored toga, predsednik tvrdi da zakon uti\u010de na pravo na rad, ograni\u010davajuc\u0301i pristup evropskih sportista nacionalnim takmi\u010denjima.<\/p>\n
\u201eEnergetska bezbednost je od najvec\u0301e va\u017enosti za sve zemlje u regionu Crnog mora i stoga zahteva veoma blisku me\u0111unarodnu saradnju i podr\u0161ku me\u0111unarodnih finansijskih institucija kao \u0161to je Evropska banka za obnovu i razvoj\u201c, rekao je u sredu G\u017eego\u017e Zjelinski, \u0161ef Odeljenja za energiju Evrope Evropske banke za obnovu i razvoj, na Nedelji energije Crnog mora 2026. Ministar energetike Republike Moldavije, Dorin \u017dungiecu, rekao je da \u201eu vremenima rata ne bi trebalo da gradimo ograde, vec\u0301 mostove, a energetski mostovi su vitalni i neophodni, posebno u pogledu saradnje u regionu Crnog mora\u201c. A ukrajinski ambasador u Bukure\u0161tu, Igor Prokop\u010duk, je izjavio da je Kijev zainteresovan za produbljivanje trilateralne energetske saradnje sa Rumunijom i Republikom Moldavijom. Nedelja energije Crnog mora 2026, regionalni doga\u0111aj posvec\u0301en energetskoj tranziciji i investicijama u regionu Crnog mora, okupio je u sredu i \u010detvrtak u Bukure\u0161tu kreatore politike, komunalna preduzec\u0301a, programere, investitore, finansijere i korporativne kupce energije iz Rumunije, Bugarske, Republike Moldavije, Ukrajine, Turske, Gruzije i \u0161irih evropskih tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n
Evropski zvani\u010dnici odbacili su optu\u017ebe za cenzuru iznete u izve\u0161taju stru\u010dnjaka iz Odbora za pravosu\u0111e Predstavni\u010dkog doma Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. U dokumentu se tvrdi da je briselska izvr\u0161na vlast vr\u0161ila pritisak na velike onlajn platforme, kao \u0161to su TikTok, Meta ili Gugl, da elimini\u0161u ili ograni\u010de odre\u0111ene vrste politi\u010dkog sadr\u017eaja. Autori izve\u0161taja navode da su ove akcije imale posledice na javnu debatu i na izborne procese u nekoliko zemalja \u010dlanica Evropske unije, uklju\u010dujuc\u0301i Rumuniju. S druge strane, Evropska komisija je izvestila da zakonodavstvo Evropske unije o digitalnim uslugama obavezuje velike platforme da se bore protiv dezinformacija, prikrivenog izbornog ogla\u0161avanja, koordinisanih manipulacija i ilegalnog sadr\u017eaja. Me\u0111utim, Komisija nagla\u0161ava da odluke u vezi sa izborima pripadaju isklju\u010divo dr\u017eavama \u010dlanicama i da Unija ima obavezu da \u0161titi demokratske procese, a ne da uti\u010de na njih. Podsec\u0301amo da je istraga Evropske komisije o TikToku i rumunskim izborima, otkazanim 2024. godine, jo\u0161 uvek u toku. Razmena replika odvija se u kontekstu starijih tenzija izme\u0111u dela ameri\u010dke politi\u010dke klase, republikanaca predsednika Trampa, i Evropske unije, tenzija vezanih za regulaciju interneta, slobodu izra\u017eavanja i ulogu digitalnih platformi na izborima.<\/p>\n
Skoro 70 kultnih zgrada i spomenika u Bukure\u0161tu i u desetinama drugih lokaliteta u Rumuniji bic\u0301e osvetljeno narand\u017eastom bojom ve\u010deras, na Svetski dan borbe protiv raka. Pribli\u017eno 100.000 Rumuna godi\u0161nje oboli od raka, a stru\u010dnjaci upozoravaju da c\u0301e, u odsustvu efikasnih programa prevencije i rane dijagnoze, broj slu\u010dajeva nastaviti da raste u narednim decenijama. Studija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj pokazuje da je u Evropi, u poslednjih 25 godina, broj slu\u010dajeva raka povec\u0301an za 30%.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunska delegacija koju predvodi ministarka spoljnih poslova Oana Coju u\u010destvova\u0107e u Va\u0161ingtonu na prvom ministarskom sastanku posvec\u0301enom kriti\u010dnim mineralima, na poziv ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara Marka Rubija. Cilj sastanka je ja\u010danje me\u0111unarodne saradnje kako bi se osigurali sigurni i diverzifikovani lanci snabdevanja, kako bilateralno, tako i izme\u0111u Evropske unije i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, saop\u0161tilo je Ministarstvo […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-978955","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n