Rumunska crkva ujedinjena sa Rimom ili Grkokatoli\u010dka crkva nastala je krajem 17. i po\u010detkom 18. veka, tokom austrijskih akcija suprotstavljanja prozelitizmu Reformacije. U zamenu za priznanje, novi sledbenici su dobijali politi\u010dka, obrazovna i konfesionalna prava. Na teritorijama naseljenim Rumunima, Grkokatoli\u010dka crkva je igrala su\u0161tinsku ulogu u formiranju nacionalne svesti i iznedrila brojne zna\u010dajne intelektualce i politi\u010dare. Godine 1948, nakon uspostavljanja komunisti\u010dkog re\u017eima, re\u017eim je ukinuo i zabranio Grkokatoli\u010dku crkvu kako bi prekinuo veze Rumuna sa Vatikanom i zapadnim svetom. Mnogi grkokatoli\u010dki politi\u010dari i prelati ba\u010deni su u zatvore, gde su se sastajali sa pravoslavnim i drugim crkvama i formirali transkonfesionalnu solidarnost.<\/p>\n
Uprkos vremenima progona, ljudi nisu klonuli duhom i nastavili su da \u010duvaju svoju veru. Grkokatoli\u010dki sve\u0161tenik Nikolaje Lupea bio je politi\u010dki zatvorenik u komunisti\u010dkim zatvorima. Godine 2001, rekao je Centru za usmenu istoriju Rumunske radiorifuzije da su, uprkos ekstremnim uslovima \u017eivota u zatvorima, sve\u0161tenici uspevali da slu\u017ee bogoslu\u017eenja.<\/p>\n
\u201eNedeljom, posebno, svetu misu su slu\u017eili sve\u0161tenici koji su bili tamo u zatvorima. Koristili su vino koje su zatvorenici dobijali od raznih civila koji su radili na istom radnom mestu kao i zatvorenici. A za hleb smo koristili onaj koji nam je zatvor davao, crni hleb.\u201c<\/em><\/p>\n U istoriji rumunskih intelektualaca pod komunizmom, veoma posebna epizoda je ona knji\u017eevnog kriti\u010dara Nikolaja \u0160tajnharda. Jevrejin, bio je zatvoren pod optu\u017ebom da je blizak grupi antikomunisti\u010dkih intelektualaca. I u tom neljudskom univerzumu odlu\u010dio je da pre\u0111e u hri\u0161c\u0301anstvo. Nikolaje Lupea.<\/p>\n \u201eBio sam zatvoren sa njim neko vreme, sa Nikolajem \u0160tajnhardom. Tako\u0111e sam boravio sa Aleksandruom Paleologom, sa dr Al-\u0110or\u0111eom, sa nekoliko drugih li\u010dnosti i sa mnogim drugim pritvorenicima u jednoj sobi u \u017dilavi. Tamo je bio i sve\u0161tenik, de\u010dko malo mla\u0111i od mene, zvao se Mina Dobzeu, bio je besarabski monah, a bio je osu\u0111en na 7 godina. \u0160tajnhard je bio Jevrejin, imao je oko 60 godina, tako sam mislio, jer je bio sed i c\u0301elav. U nekom trenutku, stupio je u kontakt i sa pravoslavnim sve\u0161tenikom, ali je stupio u kontakt i sa mnom i rekao mi da bi \u017eeleo da se krsti.\u201c<\/em><\/p>\n \u0160tajnhard je doneo veliku \u017eivotnu odluku pod uticajem svojih prijatelja.<\/p>\n \u201eUjutro dana kada je kr\u0161ten, do\u0161ao je u moj krevet, \u010dim smo ustali iz kreveta ujutru, i rekao mi da se ne sla\u017ee sa akcijom protiv Grkokatoli\u010dke crkve niti sa saradnjom Pravoslavne crkve sa Sekuritateom u zabrani na\u0161e Crkve, Grkokatoli\u010dke crkve. Ali je \u017eeleo da ga krsti otac Mina jer je bio pravoslavac, a Aleku, Aleksandru Paleolog, bio je njegov prijatelj. \u017deleo je da se krsti u pravoslavnoj veri jer, na bolje ili na gore, Pravoslavna crkva nije bila zabranjena. I ja sam mu tada rekao: U redu, gospodine \u0160tajnhard.\u201c<\/em><\/p>\n Ali zajedni\u0161tvo me\u0111u zatvorenicima je prevazilazilo denominacijske razlike. A \u0160tajnhardovo kr\u0161tenje je bilo uobi\u010dajeno.<\/p>\n \u201eOnda je oti\u0161ao i ispri\u010dao pravoslavnom sve\u0161teniku Mini Dobzeu o razgovoru koji smo vodili. Dobzeu je do\u0161ao kod mene, zajedno smo uzeli \u010da\u0161u vode i obojica smo blagoslovili tu vodu. Svako je izgovorio molitvu koju je znao napamet sa slu\u017ebi koje smo ranije slu\u017eili na osvec\u0301enju vode. Znali smo ih jer nismo imali knjige za \u010ditanje. Sec\u0301am se da sam koristio dve formule. Rekao sam: A druga formula je bila na osvec\u0301enju vode. Pravili smo krst u vodi prstima i govorili: Neka se sve suprotstavljene sile slome pod znakom lika tvog krsta!\u201c<\/em><\/p>\n Takva ceremonija morala je ostati tajna. Nikolaje Lupu:<\/p>\n \u201eI sada smo razmi\u0161ljali kako da ga krstimo? Bila je to prolazna soba i bila je pretrpana. Odlu\u010dili smo da \u0160tajnhard ostane u sobi, da ne iza\u0111e ujutru na vazduh. Izvodili bi nas po vodu sa tom velikom kantom, da odnesemo fekalije od prethodne ve\u010deri u dvori\u0161te, u toalet. I odlu\u010dili smo ovo: otac Mina i ja c\u0301emo doc\u0301i prvi, a on c\u0301e otic\u0301i do \u0161olje u kojoj smo osvec\u0301ili vodu. Ja c\u0301u stajati pozadi da ga maskiram da ga drugi ne vide kada se krsti. Brzo je do\u0161ao, otac Mina je uzeo \u0161olju i tri puta je prsnuo nekoliko kapi vode na njega i krstio ga.\u201c<\/em><\/p>\n Kr\u0161tenje Nikolaja \u0160tajnharta u zatvoru od strane grkokatoli\u010dkog i pravoslavnog sve\u0161tenika je zajedni\u010dko svedo\u010danstvo vere i patnje. To je tako\u0111e bilo zajedni\u010dko svedo\u010danstvo o tome \u0161ta nas sve \u010dini ljudima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunska crkva ujedinjena sa Rimom ili Grkokatoli\u010dka crkva nastala je krajem 17. i po\u010detkom 18. veka, tokom austrijskih akcija suprotstavljanja prozelitizmu Reformacije. U zamenu za priznanje, novi sledbenici su dobijali politi\u010dka, obrazovna i konfesionalna prava. Na teritorijama naseljenim Rumunima, Grkokatoli\u010dka crkva je igrala su\u0161tinsku ulogu u formiranju nacionalne svesti i iznedrila brojne zna\u010dajne intelektualce i […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-980390","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n