Ove sedmice o\u010dekuje se finalizacija tre\u0107eg paketa reformi, koji je pripremila izvr\u0161na vlast u Bukure\u0161tu, a koji treba da donese smanjenje rashoda u javnoj administraciji i mere za podr\u0161ku preduzec\u0301ima. Vlada namerava da u prvoj sednici usvoji istovremeno oba zakonska predloga. Oni su usko povezani, jer c\u0301e sprovo\u0111enje jednog obezbediti sredstva neophodna za drugi, a njihov uticaj bic\u0301e uklju\u010den i u prora\u010dune za dr\u017eavni bud\u017eet za ovu godinu. Plan podr\u0161ke kompanijama ve\u0107 je razmatran u Vladi pro\u0161le sedmice, a predvi\u0111ene mere trebalo bi da podstaknu pre svega ulaganja u istra\u017eivanje i u sektore sa trgovinskim deficitom, a manje potro\u0161nju. Premijer Ilije Bolo\u017ean najavio je da \u0107e razgovori o bud\u017eetu za ovu godinu biti zavr\u0161eni, kako bi oko 20. februara bio upu\u0107en Parlamentu.<\/p>\n
Najvec\u0301a multinacionalna ve\u017eba u Evropi, sa artiljerijom Kopnenih snaga Sjedinjenih Dr\u017eava, odr\u017eava se na poligonu \u0106inku u okrugu Bra\u0161ov do petka. U aktivnostima u\u010destvuju i strukture iz Rumunije, Poljske i Francuske. Cilj akcije je testiranje regionalnih planova NATO-a. Multinacionalna ve\u017eba \u201eDinami\u010dni front 26\u201c odvija se istovremeno u nekoliko savezni\u010dkih dr\u017eava i smatra se velikim testom za snage NATO-a kako mogu da deluju koordinisano na isto\u010dnom krilu, u slo\u017eenom bezbednosnom scenariju, koji karakteri\u0161e potreba za brzim i integrisanim odgovorom. Na ga\u0111anjima na poligonu \u0106incu u\u010destvuju rumunski i poljski lanseri HIMARS, kao i samohodne haubice raspore\u0111ene u Rumuniji u okviru multinacionalne borbene grupe<\/p>\n
\u0160efica diplomatije u Bukure\u0161tu, Oana Coju, danas je zapo\u010dela dvodnevnu radnu posetu Londonu, u kontekstu napora Rumunije da konsoliduje politi\u010dki dijalog i bilateralnu saradnju sa Ujedinjenim Kraljevstvom, navodi se u saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova Rumunije. Agenda posete uklju\u010duje sastanke sa njenom britanskom koleginicom Ivet Kuper, \u010dlanovima interparlamentarne grupe za Rumuniju i predstavnicima rumunske zajednice u Londonu. Istovremeno, Oana Coju c\u0301e posetiti Univerzitet u Oksfordu, gde se nalazi lektorat za rumunski jezik, koji finansira rumunska vlada – projekat integrisan u okviru Fakulteta za lingvistiku-filologiju i fonetiku ove presti\u017ene akademske institucije. Poseta Londonu ponovo potvr\u0111uje \u010dvrstu posvec\u0301enost Rumunije dijalogu, saradnji i sna\u017enim partnerstvima, u me\u0111unarodnom kontekstu obele\u017eenom bezbednosnim izazovima i zna\u010dajnim geopoliti\u010dkim promenama, navodi se u saop\u0161tenju Ministarstva spoljnih poslova.<\/p>\n
Trgovinski deficit \u2014 odnosno razlika izme\u0111u izvoza i uvoza Rumunije \u2014 smanjen je pro\u0161le godine za 2 odsto u odnosu na 2024. godinu, prema podacima koje je u ponedeljak objavio Nacionalni institut za statistiku (INS). Ekonomski analiti\u010dari navode da su u drugoj polovini pro\u0161le godine uvozi zabele\u017eili usporen rast, pre svega zbog kontinuiranog pada potro\u0161nje, koji je zapo\u010deo u avgustu, nakon primene prvog paketa fiskalnih mera koje je usvojila Vlada. Tokom cele 2025. godine izvoz je porastao za 4,2 odsto, dok je uvoz pove\u0107an za svega 2,6 odsto. Uprkos tome, deficit trgovinskog bilansa smanjen je za samo 2 odsto. Pro\u0161le godine sektori sa najve\u0107im trgovinskim deficitom ostali su hemijski proizvodi, prera\u0111ena roba i mineralna goriva, dok je i prehrambeni sektor nastavio da bele\u017ei zna\u010dajan deficit.<\/p>\n
Predsednik Rumunije Niku\u0161or Dan objavio je da je dobio poziv za u\u010de\u0161c\u0301e na prvom sastanku Saveta za mir, koji c\u0301e se odr\u017eati u Va\u0161ingtonu 19. februara. Rekao je da Bukure\u0161t pozdravlja napore Bele kuc\u0301e u promociji mira i da c\u0301e odluka o u\u010de\u0161c\u0301u biti doneta nakon konsultacija sa ameri\u010dkim partnerima kako bi se razjasnila kompatibilnost Povelje Saveta za mir sa me\u0111unarodnim obavezama koje je Rumunija vec\u0301 preuzela. Ma\u0111arski premijer Viktor Orban, bliski poverenik Donalda Trampa, koji je u januaru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu potpisao osniva\u010dki dokument Saveta, vec\u0301 je najavio svoje prisustvo na sastanku. Me\u0111utim, vec\u0301ina bitnih zemalja je odbila poziv ili je objavila da ga jo\u0161 razmatra. Da bi dr\u017eava stekla status stalnog \u010dlana, mora da uplati \u010dlanarinu u izmosu od 1 milijarde dolara. Rumunija je, zauzvrat, dobila poziv da se pridru\u017ei ovom me\u0111unarodnom telu, ali jo\u0161 nije dala odgovor.<\/p>\n
Evropski zvani\u010dnici, uklju\u010dujuc\u0301i \u0161eficu diplomatije u Bukure\u0161tu, Oanu Coju, nedavno su u\u010destvovali na sastanku koji su Sjedinjene Dr\u017eave organizovale u Va\u0161ingtonu na temu retkih zemnih elemenata i metala. Kina je trenutno vode\u0107a sila u pogledu eksploatacije i prerade ovih materijala od kojih zavisi niz naprednih tehnologija u Sjedinjenim Dr\u017eavama i drugim zapadnim zemljama, a cilj Amerikanaca je, prema Frans presu, da izgrade koaliciju saveznika radi diverzifikacije izvora retkih zemnih elemenata. Sastankom je predsedavao dr\u017eavni sekretar Marko Rubio, a u okviru sastanka obratio se i potpredsednik D\u017dej Di Vens. Ministarski sastanak okupio je osnovnu grupu koju \u010dine pet ministara spoljnih poslova EU (Rumunija, Italija, Poljska, Holandija i Litvanija), kao i ministre i predstavnike 54 zemlje i Evropske komisije. Retki minerali i retki zemni elementi od klju\u010dnog su zna\u010dajaza najnaprednije tehnologije i postac\u0301e jo\u0161 va\u017eniji kako ve\u0161ta\u010dka inteligencija, robotika, baterije i autonomni ure\u0111aji transformi\u0161u ekonomije.<\/p>\n
Rumunski predsednik Niku\u0161or Dan \u010destitao je u ponedeljak novoizabranom predsedniku Portugala Antoniju \u017dozeu Seguru, isti\u010duc\u0301i u svojoj poruci prijateljstvo izme\u0111u dve zemlje, zasnovano na kulturnom nasle\u0111u, jezi\u010dkim srodnostima i \u017eivim ljudskim vezama. \u201eRadujem se zajedni\u010dkoj saradnji\u201c, napisao je Dan Seguru. Umereni socijalista je u nedelju pobedio u drugom krugu predsedni\u010dkih izbora u Portugalu, jasno pobediv\u0161i svog krajnje desni\u010darskog protivnika Andrea Venturu. O\u010dekuje se da c\u0301e po\u010detkom marta naslediti konzervativca Marsela Rebela de Souzu, koji je na funkciji vec\u0301 deset godina.<\/p>\n
Tri predloga za pokretanje odgovornosti koje je podnela rumunska opozicija bic\u0301e danas razmatrana u Senatu. Prvi predlog se odnosi na postupak ministra spoljnih poslova u vezi sa sporazumom izme\u0111u Evropske unije i latinoameri\u010dkih dr\u017eava, \u010dlanica Merkosura, drugi na ministra odbrane da ugro\u017eava kredibilitet rumunske odbrambene politike kroz neodgovorne izjave i nedostatak strate\u0161ke analize u vezi sa moguc\u0301im misijama na Grenlandu, a trec\u0301i na situaciju u obrazovanju, gde funkciju privremenog ministra obrazovanja obavlja premijer Ilije Bolo\u017ean. On je nedavno najavio da se imenovanje novog ministra prosvete o\u010dekuje ove nedelje.<\/p>\n
Tri rumunska sportiste nastupi\u0107e danas u disciplinama Zimskih olimpijskih igara u Italiji, koje se odr\u017eavaju od 6. do 22. februara. Korina Buzacoju \u0107e se takmi\u010diti u pojedina\u010dnoj sanjka\u0161koj disciplini, dok \u0107e Danijel Ka\u010dina i Mihnea Spulber skakati sa normalne skakaonice. Na 25. izdanju Zimskih olimpijskih igara Rumuniju predstavlja 29 sportista u devet disciplina. Predsednik Rumunskog olimpijskog i sportskog komiteta, Mihaj Kovaliu, smatra da bi jedino mu\u0161ka bob posada mogla da se bori za medalju, s obzirom na to da Rumunija tradicionalno nije sila u zimskim sportovima. Uo\u010di otvaranja Igara, me\u0111u sportskim li\u010dnostima izabranim da nose olimpijsku baklju na poslednjoj deonici trase na\u0161ao se i trener fudbalskog kluba Inter iz Milana, aktuelnog lidera italijanskog prvenstva, nekada\u0161nji veliki rumunski reprezentativac Kristian Kivu.<\/p>\n
Beloruskinja Arina Sabalenka ostaje ubedljivi lider na svetskoj rang listi profesionalnih teniserki (WTA), objavljenoj u ponedeljak. Ona ima preko tri hiljade poena ispred drugo rangirane, Poljakinje Ige Svjontek, dok je njena prednost u odnosu na Kazahstanku Elenu Ribakinu, trec\u0301eplasiranu, manja od 500 poena. Sorana Krstea postala je najbolja rumunska igra\u010dica nakon trofeja na Transilvania Openu (Klu\u017e, severozapad), popev\u0161i se za \u0161est pozicija, na 31. mesto. \u017daklin Kristijan je pala samo jedno mesto i nalazi se na 36. mestu, a Gabrijela Ruse ostaje na 72. mestu. Britanska igra\u010dica rumunskog porekla Ema Radukanu, finalistkinja u Klu\u017eu, popela se za pet pozicija i sada je na 25. mestu. Krstea je tako\u0111e najbolja Rumunka u dublu, na 55. mestu, jedno mesto vi\u0161e nego pro\u0161le nedelje. Ruse se vratila me\u0111u 100 najboljih i u dublu, nakon skoka od 16 mesta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ove sedmice o\u010dekuje se finalizacija tre\u0107eg paketa reformi, koji je pripremila izvr\u0161na vlast u Bukure\u0161tu, a koji treba da donese smanjenje rashoda u javnoj administraciji i mere za podr\u0161ku preduzec\u0301ima. Vlada namerava da u prvoj sednici usvoji istovremeno oba zakonska predloga. Oni su usko povezani, jer c\u0301e sprovo\u0111enje jednog obezbediti sredstva neophodna za drugi, a […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-980675","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n