Evropska organizacija za nuklearna istra\u017eivanja u \u0160vajcarskoj, poznata kao CERN, okuplja zajednicu od preko 100 Rumuna koji rade u oblasti istra\u017eivanja. Jedna od zaposlenih je i Kristina Andreja Alekse, doktorantkinja na eksperimentu CMS (Compact Muon Solenoid \u2013 Kompaktni solenoid za muone), detektoru op\u0161te namene na akceleratoru \u010destica.
\nKristina Andreja Alekse govorila je za Radio Rumunija o prakti\u010dnim primenama istra\u017eivanja koja se tamo sprovode:
\n\u201eCERN zapravo poti\u010de od Evropskog saveta za nuklearna istra\u017eivanja,, to je evropska organizacija, sa prete\u017eno evropskim \u010dlanicama, ali i sa pridru\u017eenim \u010dlanovima iz vanevropskih zemalja. To je me\u0111unarodna istra\u017eiva\u010dka laboratorija za fundamentalnu fiziku, koja na kraju pronalazi svoju primenu u dru\u0161tvu. To se ve\u0107 dogodilo \u2013 na primer, koristimo internet, a platforma World Wide Web osmi\u0161ljena je upravo u CERN-u i pokazala se izuzetno korisnom! Druge primene koje su u razvoju uklju\u010duju terapije raka zasnovane na protonima, koje su manje invazivne, jer mogu da napadnu tumor bez o\u0161te\u0107enja okolnog zdravog tkiva, \u0161to bi predstavljalo revoluciju u takvim terapijama. Dakle, najbolje mesto za prou\u010davanje manipulacije protonima je upravo najve\u0107i akcelerator protona. Iako na\u0161e pri\u010de po\u010dinjemo u domenu fundamentalne nauke, one se zavr\u0161avaju osmesima na licima ljudi.\u201c
\nOd na\u0161e sagovornice saznali smo da je \u017eelela da postane lekarka i spasava \u017eivote, pa je poha\u0111ala srednju \u0161kolu sa smerom prirodnih nauka. Vremenom je, me\u0111utim, shvatila da \u017eeli da uradi ne\u0161to ve\u0107e, da donese promenu u dru\u0161tvu. Nakon razmi\u0161ljanja o dru\u0161tvenim naukama i kratkog interesovanja za IT, vratila se svojoj strasti iz osnovne \u0161kole \u2013 fizici. Kristina Andreja Alekse:
\n\u201eKada sam 2018. godine zapo\u010dela studije, jo\u0161 uvek je bilo pristupa\u010dno studirati u Velikoj Britaniji i ja sam tamo studirala. Zavr\u0161ila sam osnovne i master studije, \u0161to zna\u010di da sam za \u010detiri godine napisala samo jedan rad – master rad i diplomirala na Univerzitetu u Man\u010desteru. Zatim, da bih nastavila istra\u017eiva\u010dki rad, tra\u017eila sam doktorsku poziciju i na kraju zavr\u0161ila sam gde sam sada, na najboljem univerzitetu u Italiji. To sam saznala tek nakon \u0161to sam primljena \u2013 Scuola Normale Superiore u Pizi. Tamo radim doktorat, radim na projektu analize podataka preuzetih iz CMS eksperimenta iz CERN-a. Bavim se analizom podataka i programiranjem. To je ono \u0161to radim svaki dan. I statistikom. Iznena\u0111ujuc\u0301e puno statistike.\u201c
\nKako sve to menja svet? Kristina Andreja Alekse smatra da je ideja promene i dalje prisutna:
\n\u201eTo najvi\u0161e ose\u0107am kada se vratim ku\u0107i, u Buzau, i razgovaram sa studentima o onome \u010dime se bavim, razmi\u0161ljaju\u0107i o ve\u0161tinama koje sam stekla i nadaju\u0107i se da \u0107u i njih uspeti da motivi\u0161em. Smatram da je moj doprinos u tome \u0161to sam deo eksperimenta sa jedinstvenom misijom \u2013 nastavkom fundamentalnih istra\u017eivanja. Ja sam jedna od onih osoba koje imaju motivaciju da upoznaju ono \u0161to danas jo\u0161 ne poznajemo. Pomeramo granice ljudskog znanja jo\u0161 dalje!\u201c
\nKristina Andreja Alekse nagla\u0161ava da fizika nije magija:
\n\u201eU nau\u010dnom svetu sve se vi\u0161e govori o komunikaciji \u2013 o komunikaciji sa nenau\u010dnom zajednicom, sa obi\u010dnim ljudima, sa decom u \u0161kolama, o onome \u0161ta mi radimo. Uvek se napomene da ne treba govoriti da je fizika magija i da smo mi \u010darobnjaci. Ljudi treba da razumeju ono \u0161to radimo \u2013 to je najzdravije za jedno dru\u0161tvo.\u201c
\nObjasnila je i \u0161ta je CMS:
\n\u201eRe\u010d je o tunelu od 27 kilometara, koji se nalazi 100 metara ispod zemlje, izme\u0111u \u0160vajcarske i Francuske, u blizini \u017deneve. Da bi sistem funkcionisao, potrebna je ogromna ekipa ljudi. Samo na mom eksperimentu ima oko 4.000 saradnika. Potrebni su in\u017eenjeri koji upravljaju eksperimentom, IT stru\u010dnjaci koji odr\u017eavaju servere i brinu o tome da se podaci sa\u010duvaju, a na kraju ti podaci dolaze do mene, do fizi\u010dara. Ja sam me\u0111u onima koji analiziraju te podatke i iz njih izvla\u010de prave informacije.\u201c
\nDoktorski rad Kristine Andreje Alekse, o eksperimentu CMS, odnosi se na elementarne \u010destice koje bi mogle ukazivati na postojanje nove sile u prirodi. Za takve istra\u017eiva\u010de granice nisu prepreke, ve\u0107 samo povod za novo otkri\u0107e.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska organizacija za nuklearna istra\u017eivanja u \u0160vajcarskoj, poznata kao CERN, okuplja zajednicu od preko 100 Rumuna koji rade u oblasti istra\u017eivanja. Jedna od zaposlenih je i Kristina Andreja Alekse, doktorantkinja na eksperimentu CMS (Compact Muon Solenoid \u2013 Kompaktni solenoid za muone), detektoru op\u0161te namene na akceleratoru \u010destica. Kristina Andreja Alekse govorila je za Radio Rumunija […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":977702,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111682],"tags":[],"coauthors":[114932,113240],"class_list":["post-982731","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rumunija-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n