Nakon uspeha izlo\u017ebe \u201eTouch Nature\u201d iz 2024. godine, kustosi Sabine Felner i Aleks Ion Radu okupljaju radove 45 umetnica i umetnika visokog profila iz Rumunije i Austrije u novom ambicioznom projektu koji razbija tabue. Izlo\u017eba \u201eWhy We Should All Be Feminists \/ Za\u0161to bi svi trebalo da budemo feministkinje\/feministi\u201d predstavlja zalaganje za promenu na\u010dina na koji smo navikli da odgovaramo na stare dru\u0161tvene dinamike i za izgradnju novih. Izlo\u017eba je otvorena krajem decembra, a organizuju je \/SAC \u2013 Prostor savremene umetnosti i Austrijski kulturni forum, uz podr\u0161ku Austrijskog saveznog ministarstva za evropske i me\u0111unarodne poslove.
\nUmetnice i umetnici iz dve zemlje nastoje da ponude re\u0161enja i ideje za pravednije i odr\u017eivije zajednice, koje prihvataju raznolikost i razlike i pokazuju ve\u0107u brigu za svoje \u010dlanove. Radovi, svi sna\u017enog izra\u017eajnog efekta, izuzetno su raznovrsni: od crte\u017ea i slika, preko video-umetnosti i instalacija, do projekata savremene umetnosti XX i XXI veka. Izlo\u017eba je deo me\u0111unarodnog projekta \u201eWhy We Should All Be Feminists\u201d, koji je osmislila Sabine Felner, a koji se razvija u brojnim zemljama \u0161irom sveta u saradnji sa mre\u017eom Austrijskih kulturnih foruma.
\nRazgovarali smo sa Andrejem Popovom, zamenikom direktora Austrijskog kulturnog foruma, o nekim zna\u010dajnim momentima iz istorije feministi\u010dkog pokreta koji su ilustrovani na izlo\u017ebi Why We Should All Be Feminists:
\n\u201eU su\u0161tini, ova izlo\u017eba se vra\u0107a na vi\u0161e trenutaka kroz koje je feministi\u010dka umetnost u Austriji prolazila od 1968. godine do danas. Po\u010detkom sedamdesetih, u Be\u010du je formirana grupa umetnica pod nazivom Impact. U sasvim druga\u010dijem obliku, ta grupa postoji i danas. Te umetnice su u tada\u0161nji dru\u0161tveni kontekst unele izuzetno aktuelne teme. Me\u0111utim, razvoj feminizma u Austriji i u Rumuniji bio je, sa svih aspekata, veoma razli\u010dit. Ono \u0161to je nas, kao organizatore, ali i kustose, zanimalo bilo je da ove dve evolucije stavimo jednu naspram druge. U Rumuniji je komunisti\u010dki re\u017eim dao sasvim druga\u010dije zna\u010denje ideji feminizma. Veoma je zanimljivo posmatrati kako se feministi\u010dka umetnost u Austriji razvijala u pore\u0111enju sa onom u Rumuniji. Jer ova izlo\u017eba \u2014 i to je ono najzanimljivije \u2014 okuplja umetnice iz svih talasa feministi\u010dke umetnosti od 1968. godine naovamo, stavlja ih u dijalog, a pore\u0111enja su izuzetno zanimljiva.\u201d
\nGodine 2012. Chimamanda Ngozi Adi\u010di, spisateljica i aktivistkinja nigerijskog porekla, odr\u017eala je na TEDxEuston konferenciji u Londonu govor pod nazivom \u201eWe Should All Be Feminists\u201d (\u201eSvi bi trebalo da budemo feministkinje\/feministi\u201d). Ovaj feministi\u010dki manifest zalagao se za pravedniji svet u kojem su ljudi zaista jednaki, bez obzira na pol i kulturni identitet. Iako je na zakonodavnom nivou ostvaren zna\u010dajan napredak kada je re\u010d o pravnoj ravnopravnosti \u017eena, svakodnevni \u017eivot pokazuje da je stvarnost \u010desto mnogo slo\u017eenija i nijansiranija, ako ne i u suprotnosti sa pravnim tekstovima. Rod i dalje uti\u010de na dru\u0161tveni polo\u017eaj, pristup resursima, prava, ekonomske interese i perspektive.
\nPolaze\u0107i od teme izlo\u017ebe Why We Should All Be Feminists, koja predla\u017ee dijalog o tome kako se danas pristupa rodu i jednakosti, neminovno se name\u0107e pitanje da li umetnost ima ve\u0107u slobodu od javnog diskursa u obradi ovih tema.
\nAndrej Popov:\u2028\u201eApsolutno, jer umetnost mo\u017ee da predlo\u017ei stvari koje se u javnom diskursu ne mogu izre\u0107i ili se veoma te\u0161ko formuli\u0161u. Ideja umetnosti, uop\u0161te, jeste da uzdrma iz temelja dru\u0161tvene strukture, zajedni\u010dke obrasce, unapred stvorene ideje, kli\u0161ee i stereotipe. \u010cvrsto verujem da je danas od su\u0161tinske va\u017enosti da postoje stavovi i javna istupanja umetnica i umetnika koji \u0107e povremeno ponuditi svojevrsan hladan tu\u0161 javnom diskursu i dominantnim narativima. A to se upravo de\u0161ava na izlo\u017ebi Why We Should All Be Feminists \/ Za\u0161to bi svi trebalo da budemo feministkinje\/feministi. Danas se javni diskurs lako zapali oko razli\u010ditih politi\u010dkih i dru\u0161tvenih tema i \u010desto se izgubi u besplodnim polemikama. Mnogo puta vi\u0161e i ne znamo jasno \u0161ta ta\u010dno branimo, a \u0161ta osporavamo. Mislim da umetnost ima tu mo\u0107, ali i du\u017enost, da nas povu\u010de za rukav i vrati na pravi kolosek. Zato me je ideja ovog projekta izuzetno obradovala, jer nam omogu\u0107ava da izgovorimo stvari i dotaknemo su\u0161tinske teme.\u201d
\n.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nakon uspeha izlo\u017ebe \u201eTouch Nature\u201d iz 2024. godine, kustosi Sabine Felner i Aleks Ion Radu okupljaju radove 45 umetnica i umetnika visokog profila iz Rumunije i Austrije u novom ambicioznom projektu koji razbija tabue. Izlo\u017eba \u201eWhy We Should All Be Feminists \/ Za\u0161to bi svi trebalo da budemo feministkinje\/feministi\u201d predstavlja zalaganje za promenu na\u010dina na […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":978919,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111687],"tags":[],"coauthors":[114932,113268],"class_list":["post-982870","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-klub-kulture"],"acf":[],"yoast_head":"\n