Za rumunsku kulturu, 19. februar 2026. godine je veoma va\u017ean datum jer obele\u017eava sto pedeset godina od ro\u0111enja Konstantina Branku\u0161ija, vajara svetskog glasa. Da bismo obele\u017eili ovaj datum, pozvali smo likovnog kriti\u010dara Ervina Keslera, upravnika Nacionalnog muzeja umetnosti Rumunije, da sumira \u0161ta Branku\u0161ija \u010dini izuzetnim.<\/p>\n
\u201eZa nas je Branku\u0161 veliki jer je Rumun, i to je problem. Za druge je Branku\u0161 veliki jer je iz Pariza, on je iz Pariske \u0161kole. Pariska \u0161kola, u prvoj polovini 20. veka, je klasi\u010dna modernost, ona je dobar deo avangarde i predstavlja period kada su bogovi hodali zemljom. Recimo da je on Hefest me\u0111u bogovima Pariske \u0161kole, on je u toj grupi za druge. Za nas je on Zevs, za druge je Hefest. Postoje dve vrste veli\u010dine ili merenja Branku\u0161ijeve veli\u010dine: iz nacionalne perspektive i iz me\u0111unarodne perspektive. Iz me\u0111unarodne perspektive, Branku\u0161ijeva veli\u010dina nije nacionalna veli\u010dina. Iz nacionalne perspektive, Branku\u0161ijeva me\u0111unarodna veli\u010dina je nacionalna veli\u010dina.\u201c<\/em><\/p>\n Iako je umetnost liberalna oblast, vrednost i ovde ima standarde, ba\u0161 kao \u0161to je zlato standard vrednosti u materijalnom svetu. Ervin Kesler.<\/p>\n \u201eKad smo vec\u0301 kod zlata, o metalu koji se zove zlato, ono ima kvalitet, kao i drugi metali, ali pre svega to: prepoznali su ga i cenili kao vrednost svi, u svim krajevima sveta, u svako doba, a da nisu ikoga konsultovali. To je standard vrednosti, to je standard bogatstva, verovatno je standard lepote. \u0160to se ti\u010de Branku\u0161ija, njegov zlatni deo, njegov kvalitet kao standarda vrednosti, u velikoj meri se duguje, pored koncepta kojem pripada Pariskoj \u0161koli modernosti i avangarde, njegovom strogo originalnom doprinosu, doprinosu skulpture u kamenu i drvetu: to jest, zameni ne u formi vec\u0301 u velikoj meri u tehnici. Naravno, forma je tako\u0111e veoma va\u017ena, ali tehnika je podjednako bitna. To je savr\u0161en, apstraktni oblik, naizgled strogo geometrijski, ali u stvari nije. Kod Branku\u0161ija postoji mnogo intuicije. Dakle, imamo ovaj savr\u0161eni oblik koji odgovara modernosti u njenom gotovo asepti\u010dnom smislu. Ali, ovaj savr\u0161eni oblik se ne posti\u017ee kao kod njegovog dobrog prijatelja Marsela Di\u0161ana koji je izumeo koncept ja\u010di od Branku\u0161ijevog, a to je redimejd. To jest, govorimo o preuzimanju strogo industrijskog proizvoda, koji je savr\u0161en i rigorozno napravljen zato \u0161to je industrijski. Umetnik ga sme\u0161ta u drugi kontekst, a zatim ga \u010dini umetno\u0161c\u0301u i to mu daje zna\u010denje. Branku\u0161 nije oti\u0161ao tako daleko. Sve \u0161to je on stvorio bilo je neredimejd, bilo je antiredimejd, bilo je hiperredimejd.\u201c<\/em><\/p>\n Branku\u0161ijeva izvrsnost zna\u010dila je originalnost, kao i kod drugih velikih imena. Ervin Kesler.<\/p>\n \u201eBranku\u0161 nije i nije mogao da do\u0111e do redimejda jer je bio, i ovde se ponovo nalazimo u takozvanoj rumunskoj duhovnoj matrici, izuzetno vezan za zanat, za sve \u0161to zna\u010di stvarnu realizaciju dela: od alata, to su alati koje je napravio da bi njima stvorio svoja dela, i od materijala koje je koristio, posebno do truda koji je ulagao u direktno klesanje kamena. Bio je to trud koji je ulagao da stvori dela i trud koji je kasnije ulagao da ih u\u010dini \u0161to briljantnijim, \u0161to privla\u010dnijim oku i, kroz njega, publici.\u201c<\/em><\/p>\n U Rumuniji, Branku\u0161ijevo najpoznatije delo je u Trgu \u017diu. Ervin Kesler.<\/p>\n \u201eMonumentalni ansambl u Trgu \u017diuu je naru\u010den, a Branku\u0161ijeva volja da napravi spomenike postojala je od ranije. On je napravio nadgrobne spomenike u Buzauu za advokata Staneskua, mnogo ranije, koje je isporu\u010dio oko 1914. godine. Odmah nakon isporuke tog spomenika 1914. godine, ima \u017eelju da napravi i u Bukure\u0161tu, a istovremeno ga ministar Morcun moli da napravi spomenik za Univerzitetski trg. Trebalo je da napravi Spiru Hareta, ne bi bio ovaj Spiru Haret koga sada imamo. Projekat za pravljenje spomenika Spiruu Haretu, ministra javnog obrazovanja, njegov osniva\u010d, odbija i nikada ga nec\u0301e realizovati. Posle rata, vec\u0301 oko 1920. godine, stanovnici Pe\u0161ti\u0161ana i njegovi seljani predla\u017eu mu da napravi spomenik vojnicima iz Pe\u0161ti\u0161ana koji su poginuli u Prvom svetskom ratu. Ne\u0107e ni ovaj napraviti, jer podnosi predlog koji je odbijen. Evo dva odbijena predloga. On ponovo predla\u017ee tridesetih godina pro\u0161log veka, zapravo, on se sam predla\u017ee, da napravi veliki stub u Bukure\u0161tu. Ni ovaj predlog nije prihva\u0107en. Porud\u017ebina za spomenik u Trgu \u017dijuu nije bila upuc\u0301ena njemu. U po\u010detku, porud\u017ebina je bila upuc\u0301ena njegovoj u\u010denici Milici Petra\u0161ku, koja je vec\u0301 napravila spomenik Ekaterini Teodoroju u Trgu \u017dijuu, to je neka vrsta malog mauzoleja. Predlog je do\u0161ao od Aretije Tataresku, 1935. godine, supruge Georgija Tatareskua, liberalnog premijera Rumunije. Ovi liberalni ljudi predla\u017eu da napravi spomenik. Ponudili su Milici Petra\u0161ku, Milica odbija ponudu i predla\u017ee Branku\u0161ija, koji prihvata\u201c.<\/em><\/p>\n U istoriji svetske skulpture, danas postoji ime Rumuna, Konstantina Branku\u0161ija. Me\u0111utim, ne smemo zaboraviti da je on Rumun koji pripada celom svetu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Za rumunsku kulturu, 19. februar 2026. godine je veoma va\u017ean datum jer obele\u017eava sto pedeset godina od ro\u0111enja Konstantina Branku\u0161ija, vajara svetskog glasa. Da bismo obele\u017eili ovaj datum, pozvali smo likovnog kriti\u010dara Ervina Keslera, upravnika Nacionalnog muzeja umetnosti Rumunije, da sumira \u0161ta Branku\u0161ija \u010dini izuzetnim. \u201eZa nas je Branku\u0161 veliki jer je Rumun, i to […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":780226,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-985482","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n