Senat u Bukure\u0161tu je u ponedeljak odbacio jednostavan predlog koji je podnela populisti\u010dka opozicija protiv ministarke spoljnih poslova Oane Coju. Ministarka Oana Coju nije u\u010destvovala u debatama, jer je bila u Briselu na sastanku Saveta za spoljne poslove. Kritikovana je zbog, citiramo, \u201epogre\u0161nog na\u010dina vo\u0111enja spoljne politike, progresivnog, odvojenog od ekonomske realnosti Rumunije\u201c. Umesto ministarke spoljnih poslova, u debatama o jednostavnom predlogu u\u010destvovala je dr\u017eavna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova Klara Volintiru. Ona je rekla da je tokom ovog mandata transparentnost Ministarstva spoljnih poslova povec\u0301ana, \u010dime je odgovorila na kritike opozicije.<\/p>\n
Rumunija je, zajedno sa Albanijom, Bugarskom, Italijom i Severnom Makedonijom, usvojila Ministarsku deklaraciju u Tirani na sastanku o Koridoru VIII, saop\u0161tilo je u ponedeljak Ministarstvo spoljnih poslova. Prema saop\u0161tenju upuc\u0301enom AGERPRES-u, time pet dr\u017eava ponavlja politi\u010dki, ekonomski i strate\u0161ki zna\u010daj projekta, koji ima za cilj da otkloni nedostatke u povezanosti u Jugoisto\u010dnoj Evropi. Deklaracija tako\u0111e isti\u010de zna\u010daj Crnog mora i Zapadnog Balkana kao va\u017enih ekonomskih podru\u010dja sa zna\u010dajnim potencijalom za dalji razvoj. Koridor VIII igra klju\u010dnu ulogu u tom pogledu, olak\u0161avajuc\u0301i trgovinske tokove i pobolj\u0161avajuc\u0301i regionalne i evropske lance snabdevanja. I privatni sektor i lokalne zajednice imaju koristi od razvoja Koridora, \u0161to povec\u0301ava otpornost regionalnih ekonomija i stvara investicione moguc\u0301nosti, isti\u010de Ministarstvo spoljnih poslova. Koridor VIII tako\u0111e pobolj\u0161ava vojnu mobilnost, doprinosec\u0301i naporima za konsolidaciju isto\u010dnog krila i saradnji NATO-a i Evropske unije.<\/p>\n
Rumunski parlament bic\u0301e osvetljen u bojama ukrajinske zastave u utorak uve\u010de kako bi se obele\u017eile \u010detiri godine ruske agresije na Ukrajinu. Institucija se tako pridru\u017euje drugim dr\u017eavama koje c\u0301e, zajedni\u010dkim gestom solidarnosti, odati po\u010dast \u017ertvama rata, saop\u0161tila je Poslani\u010dka komora. U utorak se obele\u017eavaju \u010detiri godine od izbijanja rata, a kako bi obele\u017eile ovaj trenutak, nekoliko gra\u0111anskih organizacija u Konstanci i Ja\u0161iju zakazale su javne doga\u0111aje.<\/p>\n
Ministri spoljnih poslova zemalja Evropske unije sastali su se u ponedeljak u Briselu, u okviru Saveta za spoljne poslove (SSP), \u010diji su glavni prioriteti agresija koju je Rusija pokrenula protiv Ukrajine 2022. godine i situacija na Bliskom istoku. Sastanak, kojim je predsedavala visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas, odr\u017eava se samo dan pre \u010detvrte godi\u0161njice po\u010detka ni\u010dim izazvane i neopravdane ruske vojne agresije protiv Ukrajine. Evropski ministri spoljnih poslova razgovarali su o ovoj temi, nakon neformalne razmene mi\u0161ljenja sa svojim ukrajinskim kolegom Andrijem Sibigom. Cilj sastanka Saveta za spoljne poslove, koji je proglasila \u0161efica evropske diplomatije, jeste usvajanje 20. paketa sankcija Evropske unije protiv Rusije, nakon \u0161to ambasadori zemalja \u010dlanica pro\u0161le nedelje nisu uspeli da postignu dogovor o ovom pitanju.<\/p>\n
Ministar unutra\u0161njih poslova Katalin Predoju sastao se u Va\u0161ingtonu sa ameri\u010dkom sekretarkom za unutra\u0161nju bezbednost Kristi Noem. Prema saop\u0161tenju ministarstva u Bukure\u0161tu, dvoje zvani\u010dnika su razgovarali o upravljanju migracijama, bezbednosti granica, borbi protiv organizovanog kriminala i novim pretnjama. Na dnevnom redu je bio i program ukidanja viza. Rumunska strana je naglasila veliko interesovanje koje ova tema ima u Rumuniji i predstavila je tehni\u010dke instrumente koji su vec\u0301 u funkciji. Dve strane su se slo\u017eile da nastave dijalog i saradnju na ovu temu.<\/p>\n
Ma\u0111arska blokira usvajanje 20. paketa sankcija protiv Rusije, kao i glasanje o kreditu za Ukrajinu od 90 milijardi evra. Evropski ministri spoljnih poslova u ponedeljak su u Briselu bili iznena\u0111eni protivljenjem Ma\u0111arske kreditu, koji je Viktor Orban dogovorio na decembarskom samitu. Dr\u017eave \u010dlanice su \u017eelele da i paket sankcija protiv Rusije i kredit dobiju zeleno svetlo u ponedeljak ili u utorak, kada c\u0301e se navr\u0161iti \u010detiri godine od izbijanja rata.<\/p>\n
Cene goriva na rumunskom tr\u017ei\u0161tu nastavile su uzlazni trend koji je zapo\u010deo po\u010detkom godine. Dumitru Kisalica, predstavnik Udru\u017eenja za pametnu energiju, rekao je da su glavni uzroci povec\u0301anje akciza od 1. januara, povec\u0301anje cene sirove nafte na me\u0111unarodnim tr\u017ei\u0161tima i problemi sa potra\u017enjom u jugoisto\u010dnoj Evropi, izazvani napadom na cevovod koji transportuje rusku sirovu naftu do Ma\u0111arske i Slova\u010dke. On je objasnio da povec\u0301anje me\u0111unarodnih cena sirove nafte 2026. godine nije u potpunosti odra\u017eeno u cenama na pumpama u Rumuniji, koje su porasle za 8,5% u slu\u010daju dizela, dok je u slu\u010daju benzina stvarno prilago\u0111avanje bilo jo\u0161 manje. Kisalica je tako\u0111e rekao da bi, kako bi se ograni\u010dio uticaj evolucije me\u0111unarodnih cena nafte na cene na pumpama u Rumuniji, bio neophodan mehanizam za automatsku dr\u017eavnu intervenciju kada cena rumunske nafte poraste za vi\u0161e od 10% u periodu od tri meseca.<\/p>\n
Avion sa skoro 200 putnika izvr\u0161io je prinudno sletanje u nedelju uve\u010de na aerodrom Anri Koanda u Bukure\u0161tu, odakle je neposredno pre toga poleteo. Letelica se vratila sa rute iznad Bugarske nakon \u0161to je kapetan prijavio moguc\u0301e probleme sa pritiskom u kabini. Avion – Erbas A 320 – trebalo je da sleti u Hurgadu, u Egiptu. Prema standardnim procedurama, letelica je kru\u017eila iznad prestonice, na visini koja nije zahtevala pritisak, kako bi sagorela gorivo i smanjila te\u017einu kako bi mogla da sleti u optimalnim uslovima. Nije bila potrebna medicinska pomoc\u0301.<\/p>\n
Rumunija c\u0301e biti po\u010dasni gost na Frankfurtskom sajmu knjiga 2028. godine, Nema\u010dka – najva\u017enijem sajmu knjiga i kreativnih industrija na svetu, sa tradicijom dugom preko 500 godina -, u tom svojstvu upravljac\u0301e paviljonom od pribli\u017eno 1.500-2.000 kvadratnih metara – najavljuju vlasti u Bukure\u0161tu. Navode da status po\u010dasnog gosta ozna\u010dava ulazak Rumunije u me\u0111unarodni izlo\u017ebeni program sa velikim kulturnim, ekonomskim i diplomatskim uticajem. Po\u010dasni gost sledec\u0301eg izdanja Sajma, na jesen ove godine, je \u010ce\u0161ka Republika, a zatim \u010cile, 2027. godine. Lista prethodnih gostiju uklju\u010divala je zemlje i regione kao \u0161to su Novi Zeland, Flandrija i Holandija (obe zemlje sa holandskim govornim podru\u010djem), Norve\u0161ka, Litvanija, Indija i Filipini.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Senat u Bukure\u0161tu je u ponedeljak odbacio jednostavan predlog koji je podnela populisti\u010dka opozicija protiv ministarke spoljnih poslova Oane Coju. Ministarka Oana Coju nije u\u010destvovala u debatama, jer je bila u Briselu na sastanku Saveta za spoljne poslove. Kritikovana je zbog, citiramo, \u201epogre\u0161nog na\u010dina vo\u0111enja spoljne politike, progresivnog, odvojenog od ekonomske realnosti Rumunije\u201c. Umesto ministarke […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-985998","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n