Apsorpcija evropskih sredstava i ubrzanje tempa realizacije investicionih projekata su prioriteti Vlade u Bukure\u0161tu u narednom periodu, rekao je premijer Rumunije Ilie Bolo\u017ean evropskim zvani\u010dnicima sa kojima se danas sastao u Briselu. Program premijera po\u010deo je oko 13:00 \u010dasova po rumunskom vremenu, sa nekoliko zatvorenih sastanaka. Pre svega, sa izvr\u0161nom potpredsednicom Evropske komisije, Roksanom Minzatu, sa kojom je razgovarao o apsorpciji sredstava iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost i evropskih socijalnih politika ili moguc\u0301nostima i uticaju za Rumuniju. Fokus je bio na ranjivim kategorijama stanovni\u0161tva, ruralnim podru\u010djima i Erazmus programima za studente. Sledec\u0301i sastanak bio je sa evropskim komesarom Valdisom Dombrovskisom, sa kojim je Bolojan razgovarao o bud\u017eetskom deficitu Rumunije, ali i o PNRR-u, gde Rumunija te\u017ei da apsorbuje \u0161to vi\u0161e sredstava u preostalom vremenu, pa \u010dak i da povrati odre\u0111ena sredstva iz 3. tran\u0161e. Kona\u010dno, poslednji sastanak iza zatvorenih vrata bio je sa predsednicom Komisije, Ursulom fon der Lajen, sa kojom rumunski premijer u\u010destvuje u pokretanju programa finansiranja EastInvest, programa sa bud\u017eetom od 28 milijardi evra, od kojeg Rumunija i dr\u017eave na isto\u010dnom krilu mogu imati koristi.<\/p>\n
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) revidirala je nani\u017ee prognozu rasta rumunske ekonomije za 2026. godinu na 1,2%, u pore\u0111enju sa 1,6% koliko je procenjeno u septembru, navodi se u izve\u0161taju \u201eRegionalni ekonomski izgledi\u201c, koji je danas objavila ova me\u0111unarodna finansijska institucija. Rast u 2026. godini kao i predvi\u0111eni napredak od 2,2% u 2027. podr\u017eani su projektovanim vrhuncem apsorpcije evropskih sredstava iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti i pobolj\u0161anjem trgovinskog bilansa. Nasuprot tome, slaba spoljna potra\u017enja predstavlja zna\u010dajan rizik negativnih kretanja – predvi\u0111a Evropska banka za obnovu i razvoj. Za 2025. godinu, finansijska institucija ukazuje na smanjeni rast od 0,9% BDP-a Rumunije i fiskalni deficit na pribli\u017eno 8%, koji \u0107e 2026 pasti na 6,2% BDP-a. Povec\u0301anje PDV-a i cena energije dovelo je, krajem pro\u0161le godine, do povec\u0301anja godi\u0161nje stope inflacije na vrhunac od 9,7%, \u0161to je najvi\u0161i nivo u EU.<\/p>\n
Ministar zdravlja Aleksandru Rogobete i regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, Hans Anri P. Kluge, potpisali su u \u010detvrtak Dvogodi\u0161nji sporazum o saradnji 2026-2027. Prema re\u010dima ministra, sporazum \u201eje zasnovan na realnosti na\u0161eg zdravstvenog sistema i na ciljevima pretpostavljenim Nacionalnom zdravstvenom strategijom 2023-2030, pru\u017eajuc\u0301i Rumuniji tehni\u010dku podr\u0161ku i me\u0111unarodnu stru\u010dnost\u201c. Aleksandru Rogobete je tako\u0111e napisao na dru\u0161tvenoj mre\u017ei da sporazum ja\u010da napore za smanjenje smrtnosti koja se mo\u017ee izbec\u0301i i nejednakosti izme\u0111u urbanih i ruralnih sredina, i ja\u010da kapacitete za pripremu i reagovanje na vanredne situacije. Rumunija ima koristi, dodao je ministar, od podr\u0161ke za procenu rizika, a\u017euriranje nacionalnih planova intervencije i organizovanje operativnih ve\u017ebi. Aleksandru Rogobete tako\u0111e je izjavio da dokument nudi Rumuniji me\u0111unarodnu validaciju, pristup stru\u010dnosti na evropskom nivou i koherentan okvir za ubrzavanje reformi.
\nDva aviona F-16 su sinoc\u0301 podignuta u vazduh nakon \u0161to su radari Ministarstva odbrane signalizirali prisustvo drona u vazdu\u0161nom prostoru Rumunije, u kontekstu nove serije napada koje je Rusija pokrenula na ukrajinske luke na Dunavu. Nakon toga, vlasti su tako\u0111e izdale poruku RO-ALERT za stanovni\u0161tvo u severnom okrugu Tul\u010da, upozoravajuc\u0301i na rizik od pada objekata iz vazdu\u0161nog prostora. Upozorenje je prekinuto nakon otprilike 30 minuta, a Ministarstv odbrane (MapN) je navelo da \u017eivoti ljudi ni u jednom trenutku nisu bili dovedeni u opasnost. Od po\u010detka godine, jo\u0161 su tri poruke RO-ALERT izdate u okrugu Tul\u010da, usred rata u susednoj Ukrajini.<\/p>\n
Rumunija je u januaru zabele\u017eila najvi\u0161u godi\u0161nju stopu inflacije u Evropskoj uniji, od 8,5%. Prema podacima koje je objavio Evrostat, na ovoj listi slede Slova\u010dka i Estonija, u kontekstu u kojem je prosek na nivou Evropske unije blago pao na 2%. Na suprotnom kraju su Francuska, Danska, Finska i Italija.<\/p>\n
U Rumuniji, sindikati prosvete su, u otvorenom pismu upuc\u0301enom predsedniku Niku\u0161oru Danu, zatra\u017eili da se pokrene projekat reforme obrazovnog sistema, koji bi prona\u0161ao uspe\u0161na re\u0161enja za probleme sa kojima se suo\u010dava taj sektor. Tako\u0111e sindikalisti tra\u017ee od predsednika da skrene pa\u017enju vladajuc\u0301oj koaliciji na zahteve kao \u0161to je ukidanje mera koje se smatraju antiobrazovnim, a koje su preduzete pro\u0161le godine: povec\u0301anje broja u\u010denika po odeljenju, povec\u0301anje nastavne norme, smanjenje satnice.<\/p>\n
Dekretom koji je potpisala predsednica Maja Sandu, devet osoba koje su obavljale ili obavljaju funkcije u okviru separatisti\u010dkog re\u017eima u Pridnjestrovlju li\u0161eno je dr\u017eavljanstva Republike Moldavije. Me\u0111u ciljanim osobama su takozvani ministar unutra\u0161njih poslova, biv\u0161i takozvani zamenik ministra pravde, kao i biv\u0161i i sada\u0161nji poslanici Pridnjestrovlja. Oduzimanje dr\u017eavljanstva pokrenuto je nakon obave\u0161tenja Bezbednosno-obave\u0161tajne slu\u017ebe (SIS) u Ki\u0161injevu, zbog po\u010dinjenja posebno te\u0161kih dela koja \u0161tete interesima Republike Moldavije. Predsedni\u0161tvo u Ki\u0161injevu isti\u010de da su po\u0161tovanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Moldavije osnovni principi koji se ne mogu kr\u0161iti. Podsec\u0301amo da je 1992. godine u Pridnjestrovlju, isto\u010dnom delu Republike Moldavije, do\u0161lo do vojnog sukoba izme\u0111u moldavskih i separatisti\u010dkih trupa koje je podr\u017eavala ruska vojska. Nakon sukoba, Pridnjestrovlje je proglasilo svoju autonomiju, a Rusija je to iskoristila kao sredstvo pritiska da uti\u010de na politiku Republike Moldavije na najvi\u0161em nivou.<\/p>\n
Predstavnici Ukrajine i Sjedinjenih Dr\u017eava razgovarac\u0301e danas u \u017denevi o posleratnoj obnovi Ukrajine. Kijev se nada da c\u0301e privuc\u0301i 800 milijardi dolara javnih i privatnih sredstava tokom narednih 10 godina, javlja Rojters, napominjuc\u0301i da je Svetska banka u ponedeljak procenila da c\u0301e za obnovu ukrajinske ekonomije biti potrebno najmanje 588 milijardi dolara. Zemlja je pretrpela ogromna razaranja od ruskih napada. Neki gradovi u priobalnom podru\u010dju su prakti\u010dno potpuno uni\u0161teni, a energetska infrastruktura je ozbiljno o\u0161tec\u0301ena. U razgovorima u \u017denevi u\u010destvuju \u0161efovi delegacija uklju\u010denih u trostrane mirovne pregovore: sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Rusten Umerov, s jedne strane, i predstavnici predsednika SAD Stiv Vitkof i D\u017eared Ku\u0161ner, s druge strane. Rusija nec\u0301e biti prisutna na ovoj rundi razgovora, ali se o\u010dekuju novi trostrani razgovori u martu, rekao je ju\u010de Volodimir Zelenski nakon telefonskog razgovora sa predsednikom Donaldom Trampom.<\/p>\n
Trec\u0301a runda pregovora izme\u0111u SAD i Irana o iranskom nuklearnom programu odr\u017eac\u0301e se danas u \u017denevi. Razgovori bi mogli biti klju\u010dni u odlu\u010divanju o tome da li se mo\u017ee postic\u0301i sporazum, javljaju novinske agencije. Iran je ponudio kompromise u vezi sa svojim nuklearnim programom, uklju\u010dujuc\u0301i razbla\u017eivanje visoko obogac\u0301enog uranijuma, kako bi ubedio administraciju u Va\u0161ingtonu da ne namerava da gradi nuklearno oru\u017eje. Zauzvrat, vlasti u Teheranu \u017eele ukidanje ameri\u010dkih sankcija i insistiraju na svom pravu da obogac\u0301uju uranijum. Ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Marko Rubio opisao je odbijanje vlasti u Teheranu da razgovaraju o programu balisti\u010dkih raketa svoje zemlje kao \u201eveliki problem\u201c. U me\u0111uvremenu, Sjedinjene Dr\u017eave su rasporedile velike pomorske snage blizu iranske obale uo\u010di moguc\u0301ih udara na Islamsku Republiku. 19. februara, predsednik SAD Donald Tramp rekao je da Teheranu daje oko 10 do 15 dana da postigne sporazum.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Apsorpcija evropskih sredstava i ubrzanje tempa realizacije investicionih projekata su prioriteti Vlade u Bukure\u0161tu u narednom periodu, rekao je premijer Rumunije Ilie Bolo\u017ean evropskim zvani\u010dnicima sa kojima se danas sastao u Briselu. Program premijera po\u010deo je oko 13:00 \u010dasova po rumunskom vremenu, sa nekoliko zatvorenih sastanaka. Pre svega, sa izvr\u0161nom potpredsednicom Evropske komisije, Roksanom Minzatu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-987441","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n