Rumunski poslanici su 23. februara minutom \u010dutanja odali po\u0161tu poginulim Ukrajincima u ratu koji je izbio pre 4 godine, kada je Rusija izvr\u0161ila vojnu agresiju na ovu dr\u017eavu. Palata Parlamenta i sedi\u0161te Predsedni\u0161tva Rumunije\u00a0 u utorak 24. februara osvetljena su bojama ukrajinske zastave. Prema bilansu koji je u SAD napravio Centar za medjunarodne strate\u0161ke studije, ukupan broj kombinovanih \u017ertava dostigao je 2 miliona osoba, od kojih su dve tre\u0107ine ruski vojnici. Najkrvaviji vojni sukob posle Drugog svetskog rata primorao je nekoliko miloana Ukrajinaca da se skone pred strahotama rata. Rumunija \u0107e i ubudu\u0107e pru\u017eati potrebnu pomo\u0107 Ukrajini, izjavio je predsednik dr\u017eave Niku\u0161or Dan na telekonferenciji na skupu Koalicije voljnih. ,,Ukrajina se bori dostojanstveno i hrabro za sve nas i njima treba da budemo zahvalni. Divimo se dugogodi\u0161nijem otporu Ukrajinaca u ovom ratu\u2019\u2019, napisao je na dru\u0161tvenoj mre\u017ei \u0161ef rumunske dr\u017eave.<\/p>\n
Posle vi\u0161emese\u010dnih trzavica unutar vladaju\u0107e ideolo\u0161ki heterogene koalicije i odsustva unutra\u0161nje sloge, vlada Rumunije je u utorak hitnom uredbom usvojila reformu javne administracije. Cilj reforme je efikasnija aktivnost, decentralizacija, smanjenje birokratije i efikasnije prikupljanje poreza. Ugasi\u0107e se skoro 12 800 radnih mesta u lokalnoj administraciji, saop\u0161tio je ministar razvoja \u010ceke Otilo (Cseke Attila) kao i 20 000 slobodnih radnih mesta. U centralnoj administraciji smanji\u0107e se tro\u0161kovi za 10 %. Va\u017ean deo reforme javne administracije je pove\u0107anje stepena prikupljanja poreza, lokalnih taksi i nov\u010danih kazni. Jer se vlasti \u017eale da gube vi\u0161e miliona leja zbog utaje poreza i nepla\u0107anja nov\u010danih kazni. Hitnom uredbom su usvojene i mere o podsticanju privrede u visini od 5 miliardi evra. Prema navodima ministra finansija Aleksandrua Nazarea mere \u0107e osigurati strate\u0161ki prelazak sa privrednog rasta na bazi potro\u0161nje na privredni rast baziran na investicije i doma\u0107u proizvodnju.<\/p>\n
Sindikat policajaca organizovao je u utorak protest sa zahtevom da se iz Zakona o reformi administracije izbaci \u010dlan koji predvidja pove\u0107anje starosne granice za penzionisanje. Prethodno su sindikati u\u010destvovali u javnoj raspravi o Nacrtu uredbe Ministarstcva razvoja, nacrt koji je predvideo da 30 dana nakon usvajanja Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutra\u0161njh poslova izvr\u0161e izmene i pove\u0107aju standardnu granicu za penziju policajaca i vojnika. Dan kasnije protestovali su i prosvetni radnci. Profesori su nezadovoljni pove\u0107anjem profesorske norme, na\u010dinom na koji se dodeljuju \u0161kolske stupendije i komasacijom pojedinih obrazovnih jedinica. Prosvetni radnici ne isklju\u010duju mogu\u010dnost generalnig \u0161trajka u vreme nacionalnih ispita. Zahteve prosvetnih radnika podr\u017eavaju i studenti koji upozoravaju na posledice politika nedovoljnog finansiranja obrazovanja i zahtevaju pove\u0107anje fondova za stipendije.<\/p>\n
Na zahtev o utvrdjivanju ocene ustavnosti Zakona o penzijama sudija, Ustavni sud Rumunije objavio je oblazlo\u017eenje o ustavnosti ovog dokumenta. Uprkos velikom ka\u0161njenju sa kojom je odluka doneta, premijer Ilije Bolo\u017ean je optimista i tvrdi da Rumunija ima \u0161anse da iz Brislea primi namenjene fondove. Evropski novac namanjen Rumuniji pod uslovom da se ostvare reforme predvidjene Nacionalnim programom oporavka i otpornosti, bio je glavna tema razgovora predsednika vlade Rumunije u Briselu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Do kraja avgusta, kada isti\u010de rok, Rumunija bi mogla da privu\u010de oko 10 miliardi evra, pod uslovom da reforme napreduju. Ilije Bolo\u017ean je u\u010destvovao i na pokretanju Programa EastInvest, finansijski instrument posve\u0107en isklju\u010divo zemljama iz neposredne blizine rata u Ukrajini. Program predvidja 28 miliardi evra za privrede regiona na isto\u010dnoj granici Evrope. Rumunija, Estonija, Letonija i Litvanija mogu poslu\u017eiti kao primer kada je re\u010d o velikim investicijama u odbranu i vojnu mobilnost, a mere usvojene za pobolj\u0161anje bezbednosti doprinose pove\u0107anju konkurentnosti regiona, naglasila je predsednica Evropske komisije.<\/p>\n
Evropska banka za obnovu i razvoj korigovala je na dole prognozu privrednog rasta Rumunije u 2026. godini sa 1,6% na 1,2%. Privredni rast u 2026. godini i od 2,2% u 2027, baziraju se na projektovanu apsorpciju evropskih fondova i pobolj\u0161anje spoljnotrgovinskog bilansa, navodi BERD. Poverenje kompanija je i dalje na niskom nivou zbog politi\u010dkih turbulencija u prvom polugodi\u0161tu prosle godine i merama fiskalne konsolidacije u drugom delu 2025. godine, ka\u017ee BERD.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski poslanici su 23. februara minutom \u010dutanja odali po\u0161tu poginulim Ukrajincima u ratu koji je izbio pre 4 godine, kada je Rusija izvr\u0161ila vojnu agresiju na ovu dr\u017eavu. Palata Parlamenta i sedi\u0161te Predsedni\u0161tva Rumunije\u00a0 u utorak 24. februara osvetljena su bojama ukrajinske zastave. Prema bilansu koji je u SAD napravio Centar za medjunarodne strate\u0161ke studije, […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":892473,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111680],"tags":[186335,186334,186333],"coauthors":[113257,115863],"class_list":["post-987654","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-pregled-glavnih-zbivanja-nedelje","tag-cetiri-godine-rata-u-ukrajiji","tag-protest-policajaca-i-prosvetnih-radnika","tag-usvojena-reforma-javne-administracije"],"acf":[],"yoast_head":"\n