Generalni inspektorat grani\u010dne policije objavio je da je od 2. marta Sistem ulaska\/izlaska (EES) pro\u0161iren na sve grani\u010dne prelaze. Na rumunsko-srpskoj granici to su prelazi Drobeta Turnu Severin, Nova Moldava, Stara Moldava (luka), Or\u0161ava, \u0110erdap II, Stamora – Moravica (\u017eeleznica). Sistem je uveden u fazama od 12. oktobra 2025. godine i bic\u0301e operativan na nivou cele spoljne granice Rumunije i obezbedic\u0301e jedinstvenu i efikasnu primenu kontrolnih procedura. EES je elektronski sistem koji bele\u017ei datum i mesto ulaska i izlaska dr\u017eavljana trec\u0301ih zemalja kojima je dozvoljen kratkoro\u010dni boravak (maksimalno 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana). Sistem prikuplja sliku lica i \u010detiri otiska prsta i automatski izra\u010dunava trajanje dozvoljenog boravka. EES se primenjuje u slu\u010daju dr\u017eavljana trec\u0301ih zemalja (van EU) kojima je dozvoljen kratkoro\u010dni boravak, uklju\u010dujuc\u0301i dr\u017eavljane Republike Moldavije i \u010dlanove porodica dr\u017eavljana EU koji nemaju boravi\u010dnu dozvolu. Deca mla\u0111a od 12 godina i osobe kod kojih je uzimanje otisaka prstiju fizi\u010dki nemoguc\u0301e izuzeti su od uzimanja otisaka prstiju. Dr\u017eavljani trec\u0301ih zemalja koji poseduju boravi\u010dnu dozvolu ili vizu za dugoro\u010dni boravak izdatu od strane dr\u017eave \u010dlanice Unije i \u010dlanovi porodice gra\u0111ana EU koji poseduju dozvolu boravka ne podle\u017eu sistemu. Pri prvom ulasku, biometrijski podaci c\u0301e biti prikupljeni radi kreiranja individualnog dosijea. Pri narednim putovanjima, verifikacija c\u0301e se vr\u0161iti automatski na osnovu vec\u0301 zabele\u017eenih podataka, \u0161to poma\u017ee u smanjenju vremena obrade na granici. U skladu sa evropskim zakonodavstvom o za\u0161titi podataka prikupljeni podaci se obi\u010dno \u010duvaju 3 godine, odnosno 5 godina u slu\u010daju odbijanja ulaska ili prekora\u010denja zakonskog trajanja boravka,<\/p>\n
<\/p>\n
Ministarstvo obrazovanja i istra\u017eivanja pokrenulo je 23. februara u okviru institucionalne transparentnosti novi set \u0161kolskih programa za srednjo\u0161kolsko obrazovanje, razvijenih u okviru procesa reforme kurikularnih programa. 330 \u0161kolskih programa koji su u javnoj raspravi odnose se, izme\u0111u ostalog, i na obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina – maternjim jezicima i knji\u017eevnostima (ma\u0111arski, ukrajinski, nema\u010dki, slova\u010dki, srpski, hrvatski, \u010de\u0161ki, poljski, ruski, italijanski, turski, romski), sa varijantama razvijenim na rumunskom i na jezicima nacionalnih manjina, u zavisnosti od slu\u010daja. Novi set \u0161kolskih programa bic\u0301e predlo\u017een u martu, kako bi se ispunili zahtevi za srednjo\u0161kolsko obrazovanje.<\/p>\n
<\/p>\n
Nakon prve ekonomske misije \u201ePoslovni mostovi – razvoj gostoprimstva u Banatu\u201c koja je odr\u017eana u Temi\u0161varu okrug Timi\u0161 i Pokrajina Vojvodina c\u0301e pospe\u0161iti bilateralnu ekonomsku saradnju kroz turisti\u010dku komponentu i transformisati tradicije i kulturu u dinami\u010dnije mostove, Doga\u0111aj posvec\u0301en razvoju prekograni\u010dne saradnje u oblasti hotelijerstva \u00a0i turizma organizovalo je Vec\u0301e okruga Timi\u0161 u partnerstvu sa Udru\u017eenjem HORETIM i Privrednom komorom Vojvodine, u okviru projekta \u201eBanat – Evropski gastronomski region 2028\u201c. Potpredsednik \u017dupanijskog vec\u0301a, Aleksandru Jovesku, izjavio je da u Banatu postoji zajedni\u010dka istorija koja se ogleda u kulturnom nasle\u0111u, govornom jeziku, tradiciji i gastronomiji. Timi\u0161 i Vojvodina se ne takmi\u010de u ovoj oblasti, vec\u0301 se dopunjuju. Zajedno mogu postati prva prekograni\u010dna gastronomska destinacija u Isto\u010dnoj Evropi, gde se ista pri\u010da pri\u010da na dva jezika, ali sa istom stra\u0161c\u0301u. Kandidaturi za titulu Evropskog gastronomskog regiona 2028, koju je sprovelo \u017dupanijsko vec\u0301e Timi\u0161a, stavljamo ovo podru\u010dje na kulinarsku mapu Evrope, promovi\u0161emo lokalne proizvode i revitalizujemo tradicionalne zajednice, privla\u010dec\u0301i turiste iz celog sveta, izjavio je Jovesku. Turizam u regionu predstavlja strate\u0161ki alat kako za evropske politike odr\u017eivog razvoja, tako i za ja\u010danje odnosa izme\u0111u \u017dupanije Timi\u0161 i Vojvodine. Doprinosi lokalnom ekonomskom rastu, regionalnoj koheziji i valorizaciji zajedni\u010dkog nasle\u0111a, pretvarajuc\u0301i geografsku blizinu u konkurentsku prednost. U okviru projekta bic\u0301e osmi\u0161ljene zajedni\u010dke turisti\u010dke rute (kulinarski i vinski putevi, me\u0111usobno povezani gastronomski ili kulturni festivali), a kanal\u00a0 Begej je ponovo postao \u017eiva arterija, kojom kru\u017ee brodovi za razonodu od Temi\u0161vara do Srbije, rekao je citirani izvor.<\/p>\n
<\/p>\n
Ljubitelji tradicionalne gastronomije i autenti\u010dnih obi\u010daja mogli su da posete \u0160varglijadu, koja je odr\u017eana 27. i 28. februara u Lokvama, u Srbiji. Manifestacija promovi\u0161e jedno od najpoznatijih tradicionalnih jela iz Banata – \u0161varglu. \u0160varglijada je okupila lokalne proizvo\u0111a\u010de, vlasnike kuc\u0301a i posetioce iz Srbije i Rumunije, pru\u017eajuc\u0301i idealno mesto za \u00a0otkrivanje autenti\u010dnih ukusa i tradicija koje se prenose sa generacije na generaciju. U\u010desnici su mogli da probaju razli\u010dite vrste \u0161vargle, pripremljene po tradicionalnim receptima, kao i druge proizvode specifi\u010dne za banatsku gastronomiju. Pored kulinarske komponente, posetioci su u\u017eivali u umetni\u010dkim trenutcima, narodnu muziku i aktivnostima koje isti\u010du kulturni identitet lokalne zajednice. Doga\u0111aj je postao prilika za me\u0111ukulturni dijalog i ja\u010danje veza izme\u0111u zajednica u Banatu, sa obe strane granice, ka\u017eu organizatori.<\/p>\n
<\/p>\n
Kompanija \u201eTompa Miklo\u0161\u201c Narodnog pozori\u0161ta u Targu-Mure\u0161u organizuje prvo izdanje festivala pozori\u0161ta INTACT\u00a0 koji \u0107e se odr\u017eati od 10. do 18. marta. Festival obele\u017eava 80 godina od osnivanja pozori\u0161ta i lokalnoj publici c\u0301e predstaviti savremene umetni\u010dke produkcije pozori\u0161ta iz Satu-Mare, Sfantu-George, Budimpe\u0161te, Beregova (Ukrajina) ili Sente (Srbija). Program festivala obuhvata radionice posvec\u0301ene razmeni iskustava ili umetni\u010dkim inovacijama, debate, stru\u010dne sastanke, izlo\u017ebu istorije pozori\u0161ta, nau\u010dnu sesiju, koncert, kao i sve\u010danu dodelu nagrada ma\u0111arskoj trupi Narodnog pozori\u0161ta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Generalni inspektorat grani\u010dne policije objavio je da je od 2. marta Sistem ulaska\/izlaska (EES) pro\u0161iren na sve grani\u010dne prelaze. Na rumunsko-srpskoj granici to su prelazi Drobeta Turnu Severin, Nova Moldava, Stara Moldava (luka), Or\u0161ava, \u0110erdap II, Stamora – Moravica (\u017eeleznica). Sistem je uveden u fazama od 12. oktobra 2025. godine i bic\u0301e operativan na nivou […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-989252","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n