Rumunsko dru\u0161tvo je 20. februara 1856. godine napravilo veliki korak ka modernizaciji osloba\u0111anjem Roma iz ropstva. Jedno veoma osetljivo poglavlje pro\u0161losti je zatvoreno, ali se otvaralo drugo, poglavlje integracije i izgradnje klime priznanja i jednakosti. Etnolog Delija Grigore je profesorka romskog jezika i kulture na Univerzitetu u Bukure\u0161tu, i zajedno smo detaljno opisali ideje koje su usmerile rumunsko dru\u0161tvo ka abolicionizmu u prvoj polovini 19. veka.<\/p>\n
\u201eReformatorske ideje Francuske revolucije 1789. godine stigle su i do Rumunije, to su jo\u0161 uvek bile rumunske zemlje. Prosvec\u0301eni, mladi boljari su i\u0161li, i\u0161li su i u\u010dili, studirali su na univerzitetima u Parizu, Be\u010du i drugde, i dolazili su sa reformatorskim idejama, postajali su prosvetljeni. Tamo im je re\u010deno da je sramotno \u0161to u 19. veku, u zemlji koja je \u017eelela da bude evropska i \u017eelela je da u\u0111e u modernizujuc\u0301i sistem Evrope tog vremena, jo\u0161 uvek postoji robovlasni\u0161tvo i mogli ste pro\u010ditati u dnevnicima boljara i manastira \u201ena prodaju slu\u0161kinja, Ciganka\u201c. Jer termin Ciganka je na starorumunskom zna\u010dio robinja, rob. Ovi mladi ljudi koji su tamo u\u010dili, koji su poticali iz porodica robovlasnika, bili su stavljeni u situaciju da se stide onoga \u0161to se de\u0161ava u zemlji i do\u0161li su sa ovim idejama: Cezar Boljak, Dimitrije Bolintineanu, Nikolaje Bal\u010desku, Mihail Kogalni\u010danu, Vasile Aleksandri. Dolazili su i drugi mladi prosvec\u0301eni boljari i neki od njih oslobodili su svoje Rome bez nadoknade. Drugi su, me\u0111utim, dobili nadoknadu. Treba naglasiti da je ukidanje ropstva bilo uz nadoknadu od dr\u017eave. U osnovi, vlast je kupila ove robove od njihovih privatnih gospodara, bojara i manastira, a zatim ih oslobodila.\u201c <\/em><\/p>\n Polo\u017eaj robova Roma bio je nehuman, revoltirao je one koji su \u017eeleli evropeizaciju. Delija Grigore.<\/p>\n \u201eNijedan gospodar nikada nije bio ka\u017enjen za ubistvo svog roba. Ubijali su ih udaranjem, mu\u010denjem, i ni\u0161ta se ne bi desilo. Dakle, \u010dak i ako o\u010digledno nije smeo da ga ubije, vec\u0301 samo da ga udari, ponekad ga je ipak tukao do smrti. Dakle, radi se o statusu ljudskog bic\u0301a koje nije priznato kao ljudsko bic\u0301e, tako da je to ne\u0161to stra\u0161no. Za to doba bih koristila termin Ciganin u smislu roba, a za sada, \u010dak i ako govorimo o tom dobu, termin rob. Rumunske zemlje su bile robovlasni\u010dke zemlje tokom tog dugog perioda. Svi moramo to prihvatiti, rumunska dr\u017eava, Crkva, i krenuti napred ka pomirenju.\u201c<\/em><\/p>\n \u0160ta je usledilo nakon emancipacije saznajemo od Delije Grigore.<\/p>\n \u201ePosledice postoje i danas, marginalizacija Roma, uklju\u010dujuc\u0301i i stambenu. Oni su gradili svoja naselja, nakon \u0161to su iza\u0161li iz ropstva, na obodu sela i gradova. Nisu imali gde da rade u centru jer su kasnije do\u0161li kao ljudi, kao gra\u0111ani, ali nisu bili priznati kao gra\u0111ani. Romi su priznati kao gra\u0111ani mnogo kasnije, nisu bili priznati kao nacionalna manjina u Pariskom sporazumu koji je Rumunija potpisala 1919. godine. Druge manjine su priznate, a ma\u0111arska, zanimljivo, jeste priznata, iako su se Ma\u0111ari protivili uniji sa Transilvanijom. I to je bilo prirodno jer su smatrali da im se deo teritorije oduzima. Romi ne samo da se nisu protivili, \u010dak je bilo i okupljanja odmah posle 1918. godine u nekoliko lokaliteta, na primer u Rupei, u okrugu Bra\u0161ov. Zatim, u aprilu, 27. aprila 1919. godine, Romi su napravili memorandum, pokazali su svoju radost zbog ujedinjenja i pokazali solidarnost sa Rumunijom. Bili su veoma srec\u0301ni \u0161to su, kona\u010dno, mogli da postanu rumunski dr\u017eavljani. I, uprkos tome, nisu bili priznati kao nacionalna manjina niti kao rumunski dr\u017eavljani. Mnogo kasnije, u me\u0111uratnom periodu, po\u010deo je da se pojavljuje romski pokret, sa organizacijama, sa romskim novinama, \u201eGlasul Romailor\u201c i \u201eUniunea General\u0103 a Romailor\u201c. A kao punopravni gra\u0111ani, mogli bismo rec\u0301i da su tek posle Drugog svetskog rata priznati, ali bez priznanja, opet, kao nacionalna manjina, vec\u0301 samo kao rumunski dr\u017eavljani, politika je bila asimilacija. Priznati su kao nacionalna manjina tek posle 1990. godine.\u201c<\/em><\/p>\n Politike integracije Roma su generalno bile nezadovoljavajuc\u0301e, ali postoje i neki uspesi. Delija Grigore.<\/p>\n \u00a0\u201eNije postojala politika integracije biv\u0161ih robova u dru\u0161tvo, to je bilo prepu\u0161teno slu\u010daju. A onda su neki Romi nastavili da \u017eive sa boljarima i da tamo rade, na njihovim imanjima, dakle nastavili su da budu sa boljarima, nije bilo tolike razlike izme\u0111u toga kada su bili robovi i posle toga. Posledice po etni\u010dko samopo\u0161tovanje su i danas vidljive. Internalizovana stigma se vidi u razlici izme\u0111u Roma koji preuzimaju svoj identitet na popisu, oko 600 hiljada. Stigma toga \u0161to su Romi tako\u0111e ostaje kao posledica istorije, ropstva, Holokausta, straha od identifikacije sa Ciganom pod navodnicima i moguc\u0301nosti da budu diskriminisani. Dakle, postoje veliki problemi u tom pogledu sa samopo\u0161tovanjem. Ali, ubrzo nakon oslobo\u0111enja od ropstva, bilo je i Roma, ne mnogo, koji su uspeli da se integri\u0161u u dru\u0161tvo, rekao je Kogalni\u010danu, koji su uspeli da postanu, krajem 19. veka, parlamentarci, ljudi od kulture, sudije, advokati, umetnici i tako dalje. A borili su se i u ratovima zajedno sa Rumunima. Romi su patriote, oni vole svoju zemlju, Rumuniju, iako je imala tako tragi\u010dnu istoriju, i \u017eele da budu i osec\u0301aju se kao Rumuni.\u201c<\/em><\/p>\n Pre 170 godina, rumunsko dru\u0161tvo je u\u010dinilo ono \u0161to je trebalo da uradi za dostojanstvo nekih ljudi. A danas mora da konsoliduje svoje postignuc\u0301e.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunsko dru\u0161tvo je 20. februara 1856. godine napravilo veliki korak ka modernizaciji osloba\u0111anjem Roma iz ropstva. Jedno veoma osetljivo poglavlje pro\u0161losti je zatvoreno, ali se otvaralo drugo, poglavlje integracije i izgradnje klime priznanja i jednakosti. Etnolog Delija Grigore je profesorka romskog jezika i kulture na Univerzitetu u Bukure\u0161tu, i zajedno smo detaljno opisali ideje koje […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-989751","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n