Goru\u0107a situacija na Srednjem istoku skrenula je pa\u017enju javnog mnjenja sa ruske invezije na Ukrajinu, ali za ovaj sukob, koji je u\u0161ao u petu godinu, re\u0161enje se i dalje tra\u017ei. Moskva i Kijev izgleda da su i dalje daleko od mira koji o\u010dekuje ceo svet, iako je pat pozicijom na liniji fronta i dolaskom na vlast predsednika Donalda Trampa akcenat pomeren na pregovore o potpisivanju mirovnog sporazuma. Na\u017ealost put do mira je poplo\u010den mnogim neizvesnostima. Gost Radio Rumunija Mir\u010da D\u017eoana, nekada\u0161nji zamenik generalnog sekretara Severnoatlanske alijanse povodom obele\u017eavanja \u010detvorogodi\u0161njice rata objasnio je \u00a0kako buknuo sukob: ,,Nismo bili iznenadjeni, Ukrajinci su se ne\u0161to kasnije od NATO-a uverili da je Moskva pre\u0161la Rubikon. Malo je bilo onih, \u010dak i u NATO koji su verovali da \u0107e Ukrajina odoleti i to \u010detiri godine. Ovo je dug ciklus, sa velikim gubicima, komplikacijama i posledicama i \u010dast Ukrajincima koji su uspeli da predju preko prvih trenutka koji su bili veoma te\u0161ki. Pitanje koje svi postavljaju je koliko \u0107e jo\u0161 trajati ovaj krvavi rat sa ogromnim ljudskim \u017ertvama i materijalnim gubicima? Odgovor ne znamo, iako se napori za postizanje prekida vatre i eventualno mira odvijaju sa odredjenim intenzitetom. Vode se pregovori, predsednik Tramp vr\u0161i tritisak, a evropljani poku\u0161avaju da se priklju\u010de. Nisu isklju\u010dene dve mogu\u0107nosti brzog zavr\u0161etka rata ali i produ\u017eenja sukoba.\u2019\u2019<\/p>\n
Iz Moskve Vladimir Putin uslovljava postizanje dogovora predajom ukrajinskih teritorija, \u0161to prakti\u010dno zna\u010di kapitulaciju. Sa druge strane Volodimir Zelenski izjavljuje da je Ukrajina spremna na realne kompromise, ali ne na one koje prakti\u010dno ugro\u017eavaju nezavisniost i suverenitet zemlje. Djordje Skutaru, predsednik i osniva\u010d New Strategy Centra Romania ka\u017ee: ,,Putin se samo pravi da \u017eeli postizanje mirovnog sporazuma, zapravo on produ\u017eava pregovore i poku\u0161ava da iskoristi pragmatizam ameri\u010dke administracije i da je usmeri na profitabilne ekonomske dogovore u raznim delovima Ruske Federacije. Na terenu postoji jedan sna\u017ean pritisak ruske strane, iako prakti\u010dno Rusi uni\u0161tavaju sopstvenu ekonomiju. U narednim mesecima Putin ne\u0107e se zaustaviti. Rusija \u0107e i dalje vr\u0161iti vojni pritisak i bombardovati ukrajinske gradove. Staljin je u 30-tim godinama poku\u0161avao da likvidira Ukrajince gladju. Putin poku\u0161ava da ih likvidira mrazom. Putin se ne\u0107e zaustaviti sve dok veruje da mo\u017ee da smanji evropsku pomo\u0107 \u00a0i to raznim kampanjama dezinformisanja, koriste\u0107i stranake za \u00a0podrivanje pomo\u0107 Ukrajini. Poku\u0161a\u0107e da vodi rat sve dok ima finansijska sredstva. Ja verujem da postoje i dobre vesti: veliki deficit ruske ekonomije, pojavljuju se problemi sa novcem, prvi put u januaru Rusi su izgbili na frontu vi\u0161e vojnika nego \u0161to su mobilizovali. Ako \u0107e se ova situacija produ\u017eiti ,po\u010detkom naredne godine postoje \u0161anse da vidimo kako je Rusiju primorana da napravi korak nazad, ne samo da prihvati pregovore o prekidu rata. Nije isklju\u010den ni kolaps Rusije, kao i \u00a0\u00a0u slu\u010daju Nema\u010dke u Prvom svetskom ratu.\u2019\u2019<\/p>\n
Za sada nedvosmislena posledica ruske ofanzive koja je \u017eelela ,,manje Severoatlanske alijanse u blizini svojih granica, dobila je ba\u0161 \u00a0suprotno, kako se izrazio biv\u0161i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltemberg. Finska se 2023. godine pridru\u017eila i duplirala prakti\u010dno granicu Alijanse sa Rusijom, a \u0160vedska je sledila primer suseda 2024, pose vi\u0161edecenijske vojne nesvrstnosti. Na ratnom polju ,,specijalna vojna operacija\u2019\u2019 Kremlja pretvorila se u rat do iscrpljenja \u00a0sa ogromnim vojnim, ekonomskim i humanitarnim implikacijama. Prema procenama Medjunarodnog centra za strate\u0161ke studije, iako je broj poginulih koji objavljuju dve strane mnogo manji, ukupni kombinovani gubici ljudskih \u017eivota, ranjenih ili nestalih na obe strane kre\u0107e se izmedju 1,8 i 2 miliona ljudi. Od ovog broja dve tre\u0107ine su ruski gubici. Organizacija ujedinjenih nacija navodi da je potvrdjen broj od 15 000 poginulih medju civilima, i da je 6 miliona Ukrajinaca napustilo zemlju, a 4 miliona prona\u0161lo uto\u010diste u unutra\u0161njosti Ukrajine. U zajedni\u010dkom izve\u0161taju vlasti u Kijevu, Svetske banke, Evropske unije i Organizacije ujedinjenih nacija posleratna obnova Ukrajine u narednoj deceniji procenjuje se na 500 miliardi evra.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Goru\u0107a situacija na Srednjem istoku skrenula je pa\u017enju javnog mnjenja sa ruske invezije na Ukrajinu, ali za ovaj sukob, koji je u\u0161ao u petu godinu, re\u0161enje se i dalje tra\u017ei. Moskva i Kijev izgleda da su i dalje daleko od mira koji o\u010dekuje ceo svet, iako je pat pozicijom na liniji fronta i dolaskom na […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":747673,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[183142,153662,155352],"coauthors":[113249,115863],"class_list":["post-989908","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas","tag-djordje-skutaru","tag-mirca-dzoana","tag-rat-u-ukrajini"],"acf":[],"yoast_head":"\n