Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave su pogodile skoro 2.000 meta od po\u010detka rata sa Iranom, rekao je ameri\u010dki vojni zvani\u010dnik, dodajuc\u0301i da su udari u prvih 24 sata bili \u201eduplo\u201c va\u017eniji od onih izvedenih na po\u010detku invazije na Irak 2003. godine, napominje AFP. Sa svoje strane, izraelska vojska je objavila da je napala desetine meta u Iranu, uklju\u010dujuc\u0301i komandne centre u Teheranu, navodi se u saop\u0161tenju, koje je citirao AFP. Sirene za vazdu\u0161nu opasnost oglasile su se u Izraelu pre lansiranja raketa u sredu ujutru, ali nije bilo povre\u0111enih, prema podacima slu\u017ebi za vanredne situacije. Jedan od glavnih ciljeva operacije koju su u subotu pokrenule ameri\u010dke i izraelske snage su iranske platforme i fabrike za lansiranje raketa. Problem sa kojim se suo\u010davaju saveznici je taj \u0161to se mnoge iranske instalacije nalaze u dobro za\u0161tic\u0301enim bunkerima, ali su neke od njih napadnute specijalnim bombama od 1000 kilograma, pi\u0161e Njujork tajms. S druge strane, CNN izve\u0161tava da je CIA po\u010dela da sara\u0111uje sa glavnim kurdskim opozicionim grupama u Iranu, koje pripremaju kopnene operacije protiv re\u017eima u kojima bi u\u010destvovale hiljade boraca. Iran je, zauzvrat, nastavio napade na ciljeve na Bliskom istoku i pogodio ameri\u010dki konzulat u Dubaiju, bazu u Kataru – najvec\u0301u koju Amerikanci imaju u regionu – i lokaciju CIA-e u Saudijskoj Arabiji. (\u2026) U sredu je tursko Ministarstvo odbrane saop\u0161tilo da je raketa lansirana iz Irana koja se kretala ka turskom vazdu\u0161nom prostoru uni\u0161tena od strane odbrambenih sistema NATO-a stacioniranih u isto\u010dnom Mediteranu. Severnoatlantska alijansa je osudila napad.<\/p>\n
29 letova do ili iz Egipta, Izraela, Dubaija, Katara, Libana i Kipra otkazano je u sredu, nakon doga\u0111aja na Bliskom istoku, prema podacima Nacionalne kompanije aerodroma Bukure\u0161ta. Radi se o 14 poletanja i 15 sletanja. U me\u0111uvremenu, let za pomoc\u0301 pri repatrijaciji iz Egipta u Rumuniju zakazan je za sredu, a avionom c\u0301e biti 174 putnika, rumunski dr\u017eavljani i dva moldavska dr\u017eavljanina, koji su zatra\u017eili pomoc\u0301 u Izraelu, saop\u0161tilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Bukure\u0161tu. Ministarstvo tako\u0111e obave\u0161tava da su dva leta kompanije FlyDubai zakazana za sredu uve\u010de, odnosno za \u010detvrtak ujutru, iz Dubaija za Bukure\u0161t. Ministarstvo spoljnih poslova je saop\u0161tilo da c\u0301e se koraci za pru\u017eanje pomoc\u0301i rumunskim dr\u017eavljanima u regionu nastaviti. Prema podacima Ministarstva, preko 3.000 rumunskih dr\u017eavljana u zemljama Zaliva posebno je zatra\u017eilo pomoc\u0301 za repatrijaciju.<\/p>\n
Rumunija \u017eeli saradnju u formatu Rumunija-Poljska-Turska, kao i Bukure\u0161t 9 (B9), izjavila je u utorak ministarka spoljnih poslova Oana Coju, koja boravi u zvani\u010dnoj poseti Poljskoj, na poziv svog kolege Radoslava Sikorskog, povodom Dana solidarnosti Rumunije i Poljske. \u201eNa\u0161a saradnja je neophodna kako bi prioriteti regiona bili u centru evropskih politika, za transatlantsku saradnju i bezbednost na isto\u010dnom krilu\u201c, napisala je \u0161efica rumunske diplomatije na Fejsbuku. Ministarka Oana Coju dodala je da je sa kolegom razgovarala o de\u0161avanjima na Bliskom istoku i na\u010dinima za\u0161tite gra\u0111ana koji \u017eele da se repatriraju. Rumunska zvani\u010dnica je pokazala da Bukure\u0161t podr\u017eava pravo iranskog naroda na slobodu i zala\u017ee se za deeskalaciju tenzija u regionu, u koordinaciji sa evropskim partnerima, uklju\u010dujuc\u0301i Poljsku. Evropska unija, naglasila je rumunska ministarka, ostaje politi\u010dki projekat za mir, a transatlantsko partnerstvo sa Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, iako pogo\u0111eno smanjenjem prioriteta Evrope, ostaje neophodno za bezbednost isto\u010dnog krila. Prema re\u010dima gospo\u0111e Coju, strane su se slo\u017eile da pokrenu pregovore o novom bilateralnom Akcionom planu (2027-2031), koji c\u0301e biti potpisan tokom sledec\u0301eg zajedni\u010dkog sastanka vlada koji c\u0301e se ove godine odr\u017eati u Var\u0161avi.<\/p>\n
Rumunija ima dovoljno rezervi goriva da se nosi sa bilo kakvom vec\u0301om krizom u snabdevanju, izjavio je za Radio Rumunija ministar energetike Bogdan Ivan. Po njegovom mi\u0161ljenju, zemlja mo\u017ee da izdr\u017ei skoro pola godine bez uvoza ili domac\u0301e proizvodnje. Dodao je da je, u kontekstu sukoba na Bliskom istoku, Rumunija preduzela sve mere da izbegne neravnote\u017eu u snabdevanju gorivom, uklju\u010dujuc\u0301i alternativne transportne rute i borbu protiv spekulativnih povec\u0301anja cena na pumpama.<\/p>\n
Rumunski ministar odbrane, Radu Miruca, sastao se u sredu u Briselu sa predsednicom Evropskog parlamenta, Robertom Mecolom. Prema saop\u0161tenju Ministarstva odbrane, tokom razgovora, rumunski zvani\u010dnik je istakao va\u017enost ja\u010danja odbrambene dimenzije na nivou EU, nagla\u0161avajuc\u0301i potrebu da se kroz buduc\u0301i Vi\u0161egodi\u0161nji finansijski okvir obezbede adekvatna sredstva za podr\u0161ku finansiranju evropske odbrambene industrije. Radu Miruca se, prema saop\u0161tenju, zalo\u017eio za pojednostavljenje procedura i instrumenata u oblasti odbrane, kako bi dr\u017eave \u010dlanice mogle efikasnije da pristupe namenskim evropskim fondovima. Dva zvani\u010dnika su tako\u0111e razgovarala o zna\u010daju inicijative SAFE (Akcija za bezbednost Evrope) za Rumuniju, kako sa stanovi\u0161ta ja\u010danja industrijske i tehnolo\u0161ke baze odbrane, tako i povec\u0301anja otpornosti u regionu Crnog mora, navodi se u saop\u0161tenju. \u201eNa sastanku je ponovo potvr\u0111ena zajedni\u010dka posvec\u0301enost ja\u010danju evropske bezbednosti i odbrane, u me\u0111unarodnom kontekstu koji obele\u017eavaju slo\u017eeni i dinami\u010dni izazovi\u201c, navodi Ministarstvo odbrane.<\/p>\n
Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, posetic\u0301e Var\u0161avu u \u010detvrtak, na poziv svog poljskog kolege, Karola Navrockog. Prema saop\u0161tenju za \u0161tampu, tokom posete, rumunski \u0161ef dr\u017eave c\u0301e se sastati i sa premijerom Donaldom Tuskom, kao i sa drugim poljskim zvani\u010dnicima. Niku\u0161or Dan c\u0301e tako\u0111e u\u010destvovati na ekonomskom doga\u0111aju koji organizuje Poljsko-rumunska privredna i industrijska komora. \u201eUnapre\u0111enje strate\u0161kog partnerstva izme\u0111u Rumunije i Republike Poljske, kao i bolja saradnja na evropskom i savezni\u010dkom nivou, klju\u010dne su koordinate ove posete. U tom smislu, bic\u0301e razmotreni prioriteti na bilateralnoj agendi i glavni projekti u okviru strate\u0161kog partnerstva, sa akcentom na razvoj ekonomske razmene i investicija\u201c, saop\u0161tila je predsedni\u010dka administracija. Tema evropske bezbednosti tako\u0111e c\u0301e biti glavna tema razgovora, u kontekstu rizika koje stvara agresija Ruske Federacije na Ukrajinu i sukobi na Bliskom istoku. Stoga se u saop\u0161tenju za \u0161tampu tako\u0111e navodi da c\u0301e se razgovori fokusirati na saradnju izme\u0111u Rumunije i Poljske radi odr\u017eavanja evropske i savezni\u010dke solidarnosti, sa glavnim ciljem ja\u010danja odvrac\u0301ajuc\u0301eg polo\u017eaja na isto\u010dnom krilu NATO-a.<\/p>\n
Predsednik Niku\u0161or Dan primio je u utorak, radi predaje akreditiva, ambasadora Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Darila Nirenberga. Razgovor izme\u0111u njih dvojice bio je fokusiran na zajedni\u010dku posvec\u0301enost pro\u0161irenju i produbljivanju rumunsko-ameri\u010dkog strate\u0161kog partnerstva. Tako\u0111e u utorak, \u0161ef rumunske dr\u017eave primio je ambasadora Republike Moldavije, Mihaja Micua. Niku\u0161or Dan ga je uverio da c\u0301e Rumunija nastaviti da pru\u017ea doslednu bilateralnu podr\u0161ku na svim relevantnim nivoima.<\/p>\n
Glavna evropska tu\u017eiteljka, Rumunka Laura Kodruta Kove\u0161i, dobila je Lajpci\u0161ku nagradu Robert Blum za demokratiju. Nagrada je dodeljena glavnoj evropskoj tu\u017eiteljki za podr\u0161ku nezavisnosti pravosu\u0111a, borbi protiv finansijskog kriminala i odlu\u010dno delovanje u izgradnji evropskih institucija vladavine prava, saop\u0161tilo je Evropsko javno tu\u017eila\u0161tvo. Laura Kodruca Kove\u0161i je objavila da c\u0301e nov\u010dani iznos nagrade biti doniran Ukrajini.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave su pogodile skoro 2.000 meta od po\u010detka rata sa Iranom, rekao je ameri\u010dki vojni zvani\u010dnik, dodajuc\u0301i da su udari u prvih 24 sata bili \u201eduplo\u201c va\u017eniji od onih izvedenih na po\u010detku invazije na Irak 2003. godine, napominje AFP. Sa svoje strane, izraelska vojska je objavila da je napala desetine meta u Iranu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-989969","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n