Dunav je evropska reka, a Rimsko carstvo ga je u\u010dinilo konceptom tvrde granice, odvajajuc\u0301i civilizaciju od varvarstva. Ali istovremeno, Carstvo je nastavilo da gleda na Dunav kao na granicu koju je trebalo prec\u0301i, kao na\u010din da se uspostavi kontakt sa ostatkom \u010dove\u010danstva, van svoje vlasti. Rimsko prisustvo na Dunavu izme\u0111u \u0110erdapa i Crnog mora, dana\u0161nje granice izme\u0111u Rumunije i Balkana, sna\u017eno je obele\u017eilo istoriju regiona. Rimsko carstvo, kao i svako carstvo u \u0161irenju, integrisalo je razli\u010dite kulturne i civilizacijske oblike sa kojima se susretalo. Arheolozi su ti koji su prona\u0161li tragove \u010dinjenice da su Dunav, na severu i jugu, podjednako koristile sve zajednice i svi pojedinci tog vremena da bi \u017eiveli svoje \u017eivote. Muzeolog Mihaela Simion smatra da mi, danas, treba da gledamo na Dunav onako kako su to \u010dinili oni u pro\u0161losti koji su stigli u buduc\u0301i rumunski prostor: kao na ograni\u010denje i kao \u017eelju da se ono prevazi\u0111e.<\/p>\n
\u201eDunav nije samo reka, to je sila koja je crtala pejza\u017ee, povezivala zajednice, nosila ljude, ideje i, \u010desto, vojske. U na\u0161oj ma\u0161ti, \u010desto se do\u017eivljava kao prirodna granica. I to je, bez sumnje, bila linija odbrane, ivica rimskog sveta, periferija, nakon koje hic sunt leones. Ali, istovremeno, Dunav je uvek bio osa cirkulacije, put koji povezuje, a ne samo razdvaja, pristupa\u010dan put kroz vreme, kroz istoriju. Bio je to put bez pra\u0161ine, kako je tako lepo opisan u rumunskom folkloru, put na kojem se, pre svega, grade susreti i razmene, ki\u010dma ve\u010dnog sveta u pokretu.\u201c<\/em><\/p>\n Ka\u017ee se da dana\u0161nja Evropa ima jedan od svojih temelja u rimskom nasle\u0111u. Mihaela Simion smatra da artefakti potkrepljuju ovu tvrdnju.<\/p>\n \u201eSve vrste iskustava zajedno \u010dine mnogo \u0161iru mapu, onu rimskog prisustva, administracije, svakodnevnog \u017eivota, verovanja, sukoba i, pre svega, su\u017eivota na ovoj sentimentalnoj ruti. I postoji jo\u0161 ne\u0161to. Ovaj dunavski prostor je vekovima bio jedno od mesta gde se formirala moderna Evropa. Ovde su se talo\u017eile ideje o organizaciji, infrastrukturi, gradskom \u017eivotu, pravu i razmeni. Ovde su se susretala verovanja, tradicije i jezici, pregovaralo se o razlikama i stvarali mostovi. Dunav nam stoga pokazuje, jasnije nego bilo gde drugde, da Evropa, kakvu danas poznajemo, nije izgra\u0111ena samo kroz granice, vec\u0301 je izgra\u0111ena kroz cirkulaciju, mre\u017ee i dijalog. A rimsko nasle\u0111e je jedan od korena ovog evropskog identiteta.\u201c<\/em><\/p>\n Arheolog Ovidiju Centea je specijalista za istoriju Rimskog carstva:<\/p>\n \u201eSamo nekoliko predmeta bi govorilo o moc\u0301i, o reprezentaciji, o slo\u017eenosti rimskog sveta u Donjem Podunavlju. Na primer, konji\u010dki \u0161lem iz Islaza je jedan od tih amblemati\u010dnih predmeta. To nije samo deo naoru\u017eanja, to je simbol vojnog presti\u017ea. Takvi \u0161lemovi kori\u0161c\u0301eni u ceremonijalnim kontekstima i konji\u010dkim ve\u017ebama pokazuju da rimska vojska nije zna\u010dila samo disciplinu i efikasnost, vec\u0301 i spektakl, identitet i prikazivanje statusa. Njeno prisustvo ovde istovremeno potvr\u0111uje duboku integraciju ove granice u vojnu kulturu Carstva. Paradna maska iz Har\u0161ove tako\u0111e prati istu logiku. Idealizovano lice transformi\u0161e vojnika gotovo u bezvremensku figuru. Granica nije samo mesto gde se odvija vojni sukob, vec\u0301 i prostor simboli\u010dke afirmacije rimske moc\u0301i. Tako\u0111e u Har\u0161ovi, inventari ciglenih grobnica iz 4. veka pokazuju nam prosperitetno dru\u0161tvo, povezano sa mediteranskim svetom. Imamo \u010da\u0161u sa gr\u010dkim natpisom \u201ePij i \u017eivi dobro!\u201c, izvanredan komad stakla. Zlatni ukrasi, bro\u0161evi, prstenje, dragulji, fini stakleni predmeti i ukras ma\u010da sa natpisom \u201eValeriane, \u017eiveo!\u201c govore nam o stvarnim pojedincima, identitetu, veri i pripadnosti zajedni\u010dkom kulturnom univerzumu u kasnom carstvu.\u201c<\/em><\/p>\n Ovidije Centea je pokazao da nedavna otkric\u0301a poja\u010davaju tvrdnju da je rimsko prisustvo na donjem Dunavu zna\u010dilo susret svetova i kultura.<\/p>\n \u201eU Kapidavi postoje delovi konji\u010dke opreme koji upotpunjuju ovu sliku, po\u0161to su nedavno otkriveni, pre osam godina, na iskopu Kapidava. To su posrebreni bronzani komadi, posebno lepi, koji pokazuju da Donji Dunav nije bio samo izolovana periferija, vec\u0301 prostor gde su cirkulisali modeli, stilovi i uticaji iz celog Carstva. Vidimo zlatne predmete, srebrne predmete, fino staklo, dokaze aktivnih ekonomskih mre\u017ea. Dunav nije razdvajao svetove, vec\u0301 ih je povezivao, bio je arterija cirkulacije i prostor interakcije. Rimski Dunav nije bio ivica sveta, vec\u0301 dinami\u010dna teritorija gde su vojska, lokalne zajednice i spoljni uticaji stvarali slo\u017eenu i duboko povezanu stvarnost.\u201c<\/em><\/p>\n Dokle god je Dunav jedan od simbola Evrope, on c\u0301e zna\u010diti komunikaciju. A po\u0161to su se ljudi pona\u0161ali na isti na\u010din od davnina, nastavic\u0301e da tra\u017ee sli\u010dne sebi i svojim vrednostima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dunav je evropska reka, a Rimsko carstvo ga je u\u010dinilo konceptom tvrde granice, odvajajuc\u0301i civilizaciju od varvarstva. Ali istovremeno, Carstvo je nastavilo da gleda na Dunav kao na granicu koju je trebalo prec\u0301i, kao na\u010din da se uspostavi kontakt sa ostatkom \u010dove\u010danstva, van svoje vlasti. Rimsko prisustvo na Dunavu izme\u0111u \u0110erdapa i Crnog mora, dana\u0161nje […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-991637","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n