O\u010dekuje se da c\u0301e vlada u Bukure\u0161tu ove nedelje doneti odluku kojom c\u0301e spre\u010diti povec\u0301anje cena goriva na 10 leja po litru (oko 1,9 evra), u kontekstu rasta cene barela nafte na svetskom tr\u017ei\u0161tu zbog sukoba na Bliskom istoku, prema re\u010dima ministra energetike Bogdana Ivana. Cena barela nafte marke Brent iz Severnog mora porasla je u ponedeljak ujutru za skoro 19%, na skoro 111 dolara, nakon \u0161to je pro\u0161le nedelje zabele\u017eila rast od oko 28%, usred strahova investitora da bi produ\u017eenje rata na Bliskom istoku moglo ozbiljno da poremeti energetska tr\u017ei\u0161ta i uti\u010de na rast svetske ekonomije, prenose DPA i Reuters. Dugotrajniji rast cena goriva mogao bi ponovo da poja\u010da inflatorne pritiske na globalnom nivou, a Evropska centralna banka upozorava da takav rizik postoji i u evrozoni.<\/p>\n
Rumunija je zatra\u017eila aktiviranje evropskog mehanizma rescEU, kao prva zemlja koja je to u\u010dinila od osnivanja mehanizma 2019. godine, saop\u0161tilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Na osnovu toga, dva evakuaciona leta rumunskih dr\u017eavljana na ruti Muskat (Oman) – Bukure\u0161t sletela su sinoc\u0301 na Me\u0111unarodni aerodrom \u201eAnri Koanda\u201c u Bukure\u0161tu. U letovima, koje je obavljala poljska kompanija LOT, nalazilo se 273 rumunska dr\u017eavljanina pogo\u0111ena krizom na Bliskom istoku. U avionu su bila i 83 putnika dr\u017eavljanina iz zemalja \u010dlanica Evropske unije i trec\u0301ih zemalja koje u\u010destvuju u mehanizmu rescEU. Ministarstvo spoljnih poslova procenjuje da se 2.000 Rumuna vratilo u zemlju iz regiona Zaliva, putem evakuacionih letova, letova za asistiranu repatrijaciju ili komercijalnih letova koje je omogu\u0107ila rumunska dr\u017eava. Oko 1.500 gra\u0111ana vratilo se sopstvenim sredstvima. Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova, u regionu se i dalje nalazi oko 12.500 Rumuna koji su u evidenciji konzularnih slu\u017ebi.Od njih, 2.500 \u017eeli da se vrati u zemlju, a 400 predstavlja prioritetne slu\u010dajeve.<\/p>\n
NATO je u ponedeljak potvrdio da je presreo raketu koja je i\u0161la ka Turskoj, rekla je portparolka NATO-a Alison Hart \u2013 prema Rojtersu. \u201eNATO ostaje nepokolebljiv u svojoj spremnosti da brani sve saveznike od bilo kakve pretnje\u201c, rekla je portparolka NATO-a Alison Hart u objavi na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Ranije je tursko Ministarstvo odbrane u ponedeljak saop\u0161tilo da je protivvazdu\u0161na odbrana alijanse oborila balisti\u010dku raketu lansiranu iz Irana. To je bio drugi iranski napad balisti\u010dkim raketama u proteklih nedelju dana koji je usmerio ju\u017enu Tursku. U tom kontekstu, Sjedinjene Dr\u017eave su obustavile svoje konzularne usluge na jugu Turske i naredile nepotrebnom diplomatskom osoblju da napusti region \u201ezbog bezbednosnih rizika\u201c.<\/p>\n
Evropska komisija je odobrila bespovratni finansijski program od 150 miliona evra namenjen za razvoj kapaciteta za skladi\u0161tenje energije u baterijama u Rumuniji. Program c\u0301e biti pokrenut u drugom kvartalu ove godine, a jedan projekat c\u0301e moc\u0301i da dobije do 69.000 evra za svaki instalirani MWh skladi\u0161tenja, uz maksimalan iznos od 15 miliona evra. Ministarstvo energetike podsec\u0301a da Rumunija ima hiljade megavata instaliranih u obnovljivim izvorima energije, ali da proizvodnja zavisi od vremenskih uslova. U nedostatku baterija, energija proizvedena tokom dana naj\u010de\u0161\u0107e se prodaje po ni\u017eoj ceni, a uve\u010de je Rumunija primorana da uvozi energiju po vi\u0161im cenama. Novi program mo\u017ee smanjiti neravnote\u017ee u Nacionalnom elektroenergetskom sistemu.<\/p>\n
Rumunski predsednik, Niku\u0161tor Dan, rekao je predsedniku Evropskog saveta, Antoniju Kosti, da \u201eRumunija \u017eeli potpuno integrisano jedinstveno tr\u017ei\u0161te, kao i zna\u010dajno pojednostavljenu birokratiju i administrativno opterec\u0301enje\u201c. Tokom telefonskog razgovora u ponedeljak, visoki zvani\u010dnik EU i rumunski predsednik razgovarali su o prioritetima Bukure\u0161ta i glavnim pitanjima za Rumuniju u svetlu priprema za sastanak lidera EU u Briselu 19. i 20. marta. Prema re\u010dima Niku\u0161tora Dana, dijalog se fokusirao na pitanja vezana za konkurentnost i jedinstveno tr\u017ei\u0161te, tranziciju zelene energije, bud\u017eet EU i na\u010dine za pokretanje evropske industrije. Jo\u0161 jedno pitanje o kojem se razgovaralo bio je buduc\u0301i evropski bud\u017eetski okvir.<\/p>\n
Rumunija c\u0301e u\u010destvovati na Londonskom sajmu knjiga, jednom od najva\u017enijih me\u0111unarodnih sajmova posvec\u0301enih knji\u017eevnim stru\u010dnjacima, izme\u0111u 10. i 12. marta. Rumunsko prisustvo na ovom doga\u0111aju organizuje Rumunski kulturni institut, preko Nacionalnog centra za knjige i njegove filijale u Londonu. Da bi istakao prisustvo Rumunije na sajmu i privukao pa\u017enju britanske \u0161tampe, Rumunski kulturni institut je pripremio niz doga\u0111aja koji se odr\u017eavaju pod sloganom \u201eRumunska knji\u017eevnost, strana adresa\u201c. Me\u0111u gostima su autorke Katalina Floresku, Vesna Goldsvorti, Tatjana Tibuleak, autori, urednici i prevodioci Klaudiju Komartin i Pol Doru Mugur, profesor Alfred Bruk\u0161tajn, prevodilac Monika Kure, kao i urednici Suzan Kertis i Vil Evans.<\/p>\n
Odeljenje za tu\u017eioce Visokog saveta magistrata u Bukure\u0161tu ove nedelje po\u010dinje razgovore sa kandidatima koje je ministar pravde predlo\u017eio da preuzmu vo\u0111stvo glavnih tu\u017eila\u0161tava. Tu\u017eilac Kodrin Horaciju Miron imenovan je da preuzme najvi\u0161u poziciju Kancelarije tu\u017eioca za borbu protiv mafije i terorizma (DIICOT), Kristina Kirijak je predlo\u017eena za \u0161efa Kancelarije dr\u017eavnog tu\u017eioca, a Joan Viorel \u010cerbu za \u0161efa Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije. Predlozi moraju dobiti savetodavno mi\u0161ljenje VSS, a kona\u010dnu odluku donosi predsednik Niku\u0161or Dan. U petak uve\u010de, oko 150 ljudi okupilo se u blizini sedi\u0161ta predsedni\u0161tva kako bi izrazili svoje neslaganje sa predlozima. Predsednik zemlje je li\u010dno rekao demonstrantima, izme\u0111u ostalog, da postoji mnogo problema u pravosudnom sistemu, ali da postoje i ljudi kojima veruje.<\/p>\n
Simulacije nacionalnih ispita za malu i veliku maturu u Rumuniji c\u0301e bojkotovati nastavnici – najavljuje lider Federacije sindikata obrazovanja \u201eSpiru Haret\u201c, profesor Marijus Nistor. On tvrdi da su nastavnici ogromnom vec\u0301inom glasali da ne u\u010destvuju na ovim ispitima, u okviru referenduma organizovanog u \u0161kolama. U saop\u0161tenju, Ministarstvo prosvete izra\u017eava uverenje da c\u0301e svi uklju\u010deni delovati u korist dece. Takozvane simulacije su zakazane za drugu polovinu marta.<\/p>\n
O\u010dekuje se da c\u0301e nacrt dr\u017eavnog bud\u017eeta Rumunije stic\u0301i do vlade na usvajanje ove nedelje, ali zastoj u vladajuc\u0301oj \u010detvorostrana\u010dkoj koaliciji i dalje postoji oko skupa mera socijalne solidarnosti i finansiranja programa lokalnog razvoja, \u0161to su zahtevali Socijaldemokrate. Rukovodstvo Socijaldemokrata sastaje se danas kako bi utvrdilo kako dalje, nakon \u0161to su lideri stranke pro\u0161le nedelje zapretili da stranka mo\u017eda nec\u0301e podr\u017eati nacrt bud\u017eeta u parlamentu. Njihovi zahtevi bi zahtevali dodatnu potro\u0161nju od oko 2 milijarde evra, dok liberalni premijer Ilie Bolo\u017ean upozorava da bi, kako bi se prevazi\u0161ao ovaj te\u017eak period kada je potrebno smanjiti deficit, dr\u017eava trebalo da se oslanja samo na prihode koji se mogu prikupiti i da uzme u obzir samo rashode koji se mogu odr\u017eati bez povec\u0301anja dr\u017eavnog duga. Novi bud\u017eet trebalo bi da ispuni cilj deficita od 6,2% BDP-a, podr\u017ei masivna ulaganja od preko 15 milijardi evra iz evropskih fondova i dovede inflaciju bli\u017ee pragu od 4%.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
O\u010dekuje se da c\u0301e vlada u Bukure\u0161tu ove nedelje doneti odluku kojom c\u0301e spre\u010diti povec\u0301anje cena goriva na 10 leja po litru (oko 1,9 evra), u kontekstu rasta cene barela nafte na svetskom tr\u017ei\u0161tu zbog sukoba na Bliskom istoku, prema re\u010dima ministra energetike Bogdana Ivana. Cena barela nafte marke Brent iz Severnog mora porasla je […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-991876","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n