Vrhovni savet nacionalne odbrane, koji je u sredu sazvao predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, razgovarao je o privremenom raspore\u0111ivanju ameri\u010dke vojne opreme i snaga u Rumuniji u kontekstu krize na Bliskom istoku. Prema re\u010dima \u0161efa dr\u017eave, re\u010d je o avionima za dopunu goriva, opremi za nadzor i opremi za satelitsku komunikaciju u korelaciji sa protivraketnim \u0161titom u Deveselu (jug). Predsednik je istakao da c\u0301e ova oprema \u2013 odbrambena, a ne opremljena pravim oru\u017ejem \u2013 biti raspore\u0111ena na osnovu Partnerstva izme\u0111u Rumunije i Sjedinjenih Dr\u017eava, a saradnja c\u0301e biti sli\u010dna onoj izme\u0111u Va\u0161ingtona i drugih zemalja \u010dlanica NATO-a. Niku\u0161or Dan je dodao da c\u0301e oprema povec\u0301ati bezbednost Rumunije i da gra\u0111ani nemaju razloga za zabrinutost. Me\u0111utim, za raspore\u0111ivanje ove opreme potrebna je saglasnost Parlamenta, koji se sastaje danas posle podne na glasanje. Tako\u0111e na sastanku u sredu, \u010dlanovi Vrhovnog saveta za odbranu zemlje razgovarali su o situaciji rumunskih gra\u0111ana koje je rat zatekao na Bliskom istoku. Do sada se u zemlju vratilo oko 5.700 gra\u0111ana, od \u010dega oko 3.700 uz podr\u0161ku vlasti. Tako\u0111e, dnevni red Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu uklju\u010divao je i ekonomske posledice sukoba i rast cena na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu nafte.<\/p>\n
Ministarstvo finansija Republike Rumunije objavilo je u utorak nacrt bud\u017eeta za 2026. godinu. Dokument predvi\u0111a ekonomski rast od 1%, prose\u010dnu godi\u0161nju inflaciju od 6,5 odsto, bud\u017eetski deficit od 6,2% i bruto domac\u0301i proizvod koji bi prvi put prema\u0161io 2.000 milijardi leja (pribli\u017eno 392,5 milijardi evra). U javnom sektoru vi\u0161e nec\u0301e biti ispla\u0107ivanja bonusa niti plac\u0301enog prekovremenog rada, a osobe koje odlaze u penziju vi\u0161e nec\u0301e dobijati jednokratnu finansijsku pomoc\u0301. Takodje ove godine nec\u0301e biti povec\u0301anja penzija. S druge strane, pove\u0107ana su sredstva za razvoj lokalnih zajednica, koja sada iznose 164 milijarde leja (preko 32 milijarde evra), 25 milijardi (4,9 milijardi evra) vi\u0161e nego pro\u0161le godine. Premijer Ilie Bolo\u017ean najavio je nameru da bud\u017eet bude usvojen na sednici vlade u \u010detvrtak, kako bi bio dostavljen u Parlamentu krajem nedelje. Me\u0111utim, nije sigurno da li c\u0301e dokument imati podr\u0161ku PSD-a u Zakonodavnoj skup\u0161tini, s obzirom na nezadovoljstvo socijaldemokrata visinom sredstava namenjenih op\u0161tinama i izostankom pojedinih paketa finansijske pomo\u0107i za ranjive kategorije stanovni\u0161tva.<\/p>\n
O\u010dekuje se da c\u0301e ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doc\u0301i u Bukure\u0161t u \u010detvrtak na poziv svog rumunskog kolege, Niku\u0161ora Dana. Informaciju su potvrdili politi\u010dki izvori za Radio Rumunija. To c\u0301e biti druga poseta predsednika Zelenskog susednoj Rumuniji od ruske invazije pre \u010detiri godine, nakon one u oktobru 2023. Pored razgovora dvojice predsednika, program posete uklju\u010duje i sastanak izme\u0111u Zelenskog i premijera Iliea Bolo\u017eana. Dve zemlje dele granicu od oko 700 kilometara, a od februara 2022. Rumunija je primila milione ukrajinskih izbeglica, posebno \u017eena i dece. Prema zvani\u010dnim podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice oko 200 hiljada Ukrajinaca nalazilo se u Rumuniji krajem pro\u0161le godine. Ukrajinski piloti aviona F-16 obu\u010davaju se u Rumuniji, koja je tako\u0111e ustupila Ukrajini sistem protivvazdu\u0161ne odbrane Patriot.<\/p>\n
Ministarka spoljnih poslova, Oana Coju (USR) bila je u sredu u Odboru za spoljnu politiku Predstavni\u010dkog doma u Bukure\u0161tu gde je davala obja\u0161njenja u vezi sa repatrijacijom rumunskih dr\u017eavljana iz oblasti pogo\u0111enih novim ratom na Bliskom istoku. Tom prilikom, \u0161efica diplomatije uputila je apel na odgovornost gra\u0111anima koji putuju u podru\u010dja zahva\u0107ena sukobom. Podsetila je na aktiviranje Krizne c\u0301elije u Ministarstvu spoljnih poslova 2. marta, kao i na me\u0111uinstitucionalne sastanke. Prema re\u010dima ministarke, \u201eovaj povec\u0301ani nivo anksioznosti, koji ionako postoji u zoni sukoba, ne treba dodatno podizati \u0161irenjem pogre\u0161ne ideje da se Rumunija ne brine o svojim gra\u0111anima, ili da se o njima ne brine u istoj meri kao druge dr\u017eave, odnosno da ne ula\u017ee sve resurse koje u ovom periodu mo\u017ee da izdvoji kako bi se obezbedio prioritetni povratak rumunskih gra\u0111ana ku\u0107i\u201c.
\n\u201eNakon \u0161to Rumune bezbedno vratimo kuc\u0301i potrudi\u0107emo se (\u2026) da napravimo vrlo jasnu procenu stvari koje je potrebno unaprediti, ali i onih koje su funkcionisale \u2013 koje su nastale kao odgovor u ovom trenutku pove\u0107ane ranjivosti, uz ina\u010de ograni\u010dene resurse\u201c, objasnila je Oana Coju. Ministarka spoljnih poslova je dodala da je \u201etokom ovih dana stav Rumunije bio jasan, osuda napada Irana, ali istovremeno poziva na deeskalaciju ili privremeno smanjenje napada na civilne ciljeve, kako bi se sa dr\u017eavama u regionu moglo sara\u0111ivati na obezbe\u0111ivanju bezbednog povratka rumunskih gra\u0111ana\u201c.<\/p>\n
Prva odgovornost Evrope je da za\u0161titi svoje gra\u0111ane i pripremi se za posledice trenutnog sukoba na Bliskom istoku – izjavila je u sredu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u Strazburu, na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta. Ona je uverila da c\u0301e Evropska unija uvek braniti principe Ujedinjenih nacija i me\u0111unarodnog prava, delujuc\u0301i kao za\u0161titnik mira. S druge strane, Ursula fon der Lajen je ocenila da bi povratak Evrope fosilnim gorivima koje izvozi Rusija, kako bi se poku\u0161ao nadoknaditi rast cena energije, bio gre\u0161ka. Dodala je da Brisel priprema opcije za sni\u017eavanje cena energije, uklju\u010dujuc\u0301i mere u vezi sa dr\u017eavnom pomoc\u0301i, subvencijama ili ograni\u010denjem cena gasa.<\/p>\n
Sve manje gra\u0111ana Rumunije je zainteresovano za posao u inostranstvu, u trenutnoj neizvesnoj me\u0111unarodnoj situaciji. Od po\u010detka godine do sada zabele\u017eeno je skoro 28.000 prijava za poslove van zemlje, \u0161to predstavlja samo 1% od ukupnog broja prijava, pokazuju podaci nedavnog istra\u017eivanja. Ne o\u010dekuju se vec\u0301e promene ni do kraja godine: samo 6% kandidata na pitanje da li razmatraju ideju o odlasku na rad u inostranstvo odgovorilo je potvrdno. 12% ka\u017ee da bi bilo spremno da radi za poslodavca u inostranstvu samo ako bi mogli da rade od kuc\u0301e, \u0161to ne podrazumeva preseljenje, dok vec\u0301ina, 60%, ka\u017ee da nema planove da napusti zemlju.<\/p>\n
Zamenik premijera za reintegraciju Republike Moldavije (biv\u0161i sovjetski, prete\u017eno rumunski govornik), Valeriu Kiveri, sastao se u Bukure\u0161tu sa rumunskim zvani\u010dnicima u oblasti spoljne politike i bezbednosti. Razgovori su se fokusirali na nedavni razvoj doga\u0111aja u procesu re\u0161avanja sukoba u proruskom separatisti\u010dkom regionu Pridnjestrovlje (istok), regionalni bezbednosni kontekst i koordinaciju napora za ja\u010danje stabilnosti i otpornosti Republike Moldavije. Zamenik premijera izrazio je zahvalnost za stalnu podr\u0161ku koju Rumunija pru\u017ea susednoj Republici Moldaviji, uklju\u010dujuc\u0301i i proces evropskih integracija, ja\u010danje dr\u017eavnih institucija i sprovo\u0111enje razvojnih projekata sa direktnim uticajem na gra\u0111ane. Strane su ponovo potvrdile va\u017enost nastavka dijaloga i bilateralne saradnje radi promocije regionalne stabilnosti i unapre\u0111enja procesa mirnog re\u0161avanja sukoba u Pridnjestrovlju, uz po\u0161tovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Moldavije. Pridnjestrovlje je de fakto iza\u0161lo iz kontrole centralnih vlasti u Ki\u0161injevu 1992. godine, nakon oru\u017eanog sukoba u kojem su stotine ljudi poginule, a koji se zavr\u0161io intervencijom ruskih trupa na strani separatista.<\/p>\n
Rumunski predsednik Niku\u0161or Dan je na video-konferencijskom sastanku grupe dr\u017eava \u201ePrijatelji konkurentnosti\u201c naglasio potrebu i va\u017enost hitnih mera za sni\u017eavanje cena energije, kako bi se smanjio pritisak na industriju i gra\u0111ane i ponovo pokrenula konkurentnost evropske ekonomije. Tako\u0111e je predlo\u017eio analizu kako c\u0301e dr\u017eave EU pristupiti energetskom sektoru na srednji i dugi rok, ciljajuc\u0301i da iskoriste ulogu sopstvenih resursa i njihovu revalorizaciju u ukupnom evropskom energetskom miksu. Evropska unija mora \u0161to pre oja\u010dati svoju autonomiju u ovom sektoru i smanjiti svoju zavisnost, rekao je rumunski predsednik.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vrhovni savet nacionalne odbrane, koji je u sredu sazvao predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, razgovarao je o privremenom raspore\u0111ivanju ameri\u010dke vojne opreme i snaga u Rumuniji u kontekstu krize na Bliskom istoku. Prema re\u010dima \u0161efa dr\u017eave, re\u010d je o avionima za dopunu goriva, opremi za nadzor i opremi za satelitsku komunikaciju u korelaciji sa protivraketnim \u0161titom […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[114932,116091],"class_list":["post-992802","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n