U periodu\u00a02021\u20132024, u Rumuniji je zaklju\u010deno pribli\u017eno\u00a0340.000 novih individualnih ugovora o radu\u00a0za dr\u017eavljane van Evropske unije. Me\u0111utim, po\u010detkom\u00a02025. godine\u00a0manje od\u00a0150.000 takvih radnika\u00a0i dalje je bilo registrovano u sistemu. Ne znamo koliko ih je napustilo zemlju, a koliko ih je ostalo\u00a0ilegalno\u00a0i nastavlja da radi u Rumuniji, ali je te\u0161ko verovati da je re\u010d o marginalnom fenomenu.<\/p>\n
Kada migrant jednom u\u0111e u\u00a0ilegalni status boravka, nema mnogo opcija na raspolaganju da reguli\u0161e svoju situaciju. Naj\u010de\u0161\u0107a je da anga\u017euje\u00a0advokata, sa iskustvom u toj oblasti, i da tu\u017ei instituciju ili kompaniju koja ga je gurnula u ilegalnost. Tro\u0161kovi od oko\u00a01500 evra, prema procenama advokata i specijalizovanih organizacija, veoma mali broj stru\u010dnjaka i \u010dinjenica da proces traje\u00a0najmanje godinu dana, tokom koje nema pravo da legalno radi, \u010dine da ovaj put za mnoge bude gotovo nemogu\u0107.<\/p>\n
Anatolije Ko\u0161\u010dug, zamenik direktora Centra za komparativne studije migracije i univerzitetski predava\u010d na Univerzitetu Babe\u0161 Boljaj u Klu\u017e-Napoki, ka\u017ee da migrantski re\u017eim u Rumuniji funkcioni\u0161e uz\u00a0vrlo jednostavne, gotovo rudimentarne procedure. U zemljama sa du\u017eom tradicijom imigracije, obja\u0161njava on, ve\u0107 je razvijen mnogo \u0161iri spektar mehanizama koji odgovaraju na situacije u kojima stranci zavr\u0161e u\u00a0nelegalnom boravku.<\/p>\n
\u201eU stvari, glavna metoda koju vidimo, u istra\u017eivanjima, da funkcioni\u0161e jesu bilateralni sporazumi sklopljeni poput svetskih, izme\u0111u dve dr\u017eave, ali vi\u0161e od toga, na op\u0161tem nivou, oni su upravo izme\u0111u institucija koje se bave procesom. Na primer, izme\u0111u Ministarstva rada \u0160ri Lanke ili Banglade\u0161a ili Nepala i na\u0161eg Ministarstva rada ili Generalnog inspektorata za imigraciju. Sporazumi bi trebalo da budu upravo izme\u0111u institucija koje imaju konkretnu ulogu \u2013 jer to je najva\u017enije, to nije samo sporazum na dr\u017eavnom nivou, poput Memoranduma o razumevanju, vec\u0301 su to te institucije koje se bave prakti\u010dnim stvarima: one znaju sve detalje, sve probleme, teoretski, koji se de\u0161avaju u zajednici. To uklju\u010duje razli\u010dite procese i procedure kroz koje se izuzetne situacije lak\u0161e razumeju i re\u0161avaju. Drugim re\u010dima, sve \u0161to dovodi do neregularnog statusa mo\u017ee se mnogo lak\u0161e re\u0161iti ako postoje posebno odre\u0111eni ljudi u okviru tih sporazuma koji se time bave. Na\u017ealost, mi nemamo sporazume ni sa jednom od glavnih zemalja iz kojih dolaze radnici.\u201c
\nNa pitanje za\u0161to se potpisivanje takvih sporazuma odla\u017ee, Anatolije Ko\u0161\u010dug ka\u017ee da je ova tema\u00a0vrlo nisko na javnoj agendi, verovatno \u010dak ni me\u0111u prvih\u00a015 prioriteta dr\u017eave. S druge strane, Rumunija nije glavna destinacija: za\u00a0Nepalce, \u0160rilan\u010dane ili Bengaleze, glavne rute emigracije ostaju ka dr\u017eavama\u00a0Bliskog istoka\u00a0(Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Saudijska Arabija), ali i\u00a0Indija, Malezija ili Singapur.
\n\u201eImali smo i diskusiju ili ideju o kojoj smo govorili pro\u0161log puta, o takozvanim\u00a0\u2018sanctuary cities\u2019\u00a0(gradovima uto\u010di\u0161tima), koji veoma dobro funkcioni\u0161u u\u00a0SAD-u. Postoji i nekoliko primera u Evropi gde to dobro funkcioni\u0161e.\u201c
\nKada govorimo o takvim \u201egradovima uto\u010di\u0161tima\u201c ili naseljima koji se smatraju\u00a0bezbednijim za migrante, mislimo na veoma razli\u010dite inicijative. U nekim slu\u010dajevima re\u010d je o jasnim politi\u010dkim odlukama, kroz koje lokalne vlasti ograni\u010davaju saradnju sa imigracionim vlastima. U drugim slu\u010dajevima, to su jednostavno zajednice u kojima su se vremenom stvorile\u00a0mre\u017ee podr\u0161ke\u00a0i gde su kontrole manje nametljive. Ono \u0161to im je zajedni\u010dko jeste ideja da ljudi bez dokumenata poku\u0161avaju da organizuju svoj svakodnevni \u017eivot u prostoru gde je\u00a0rizik da budu privedeni na ulici ne\u0161to manji, ka\u017ee istra\u017eiva\u010d.<\/p>\n
\u201eImamo i ovu pri\u010du sa tolerancijom, koja je u nekim zemljama institucija sama po sebi. Postoji sistem slu\u010dajeva koji su tolerisani, koji su poznati vlastima.\u00a0Nema\u010dka\u00a0je dobar primer,\u00a0Francuska\u00a0tako\u0111e. Kod nas to nedostaje. Mi imamo status tolerancije za tra\u017eioce azila, pod odre\u0111enim uslovima, za odre\u0111ene slu\u010dajeve. Na primer, ako dolaze iz zemlje gde je, generalno, relativno mirno, ali dolaze iz odre\u0111ene zajednice… Ali postoji i za imigrante.\u201c
\nAnatolije Ko\u0161c\u0301ug navodi i primer\u00a0\u0160panije, gde se, kako ka\u017ee, mo\u017ee dobiti neka vrsta statusa \u201etolerisanog\u201c na mnogo na\u010dina: ako ste roditelj deteta upisanog u \u0161panski obrazovni sistem, ako ste do\u017eiveli\u00a0povredu na radu, zbog posebnih zasluga ili u slu\u010dajevima koji se smatraju od\u00a0javnog interesa. To uklju\u010duje i one spektakularne pri\u010de, u kojima neko bez dokumenata spasava ne\u010diji \u017eivot ili odlu\u010dno poma\u017ee vlastima, a dr\u017eava odlu\u010duje da bi bilo nepravedno da ih vrati kuc\u0301i i dodeljuje im, upravo zbog tih zasluga, pravo legalnog boravka.
\n\u201eAko pogledate zemlje iz kojih dolaze oni koji kod nas imaju tolerisani statusa, vide\u0107ete da je to\u00a0veoma kratak spisak zemalja\u00a0koje ga dobijaju.\u201c<\/p>\n
U Rumuniji takvi mehanizmi gotovo da\u00a0ne postoje: 2024. godine samo oko\u00a0stotinu osoba\u00a0imalo je status tolerisanog boravka, prema izve\u0161taju\u00a0AIDA (Baza podataka o azilu)\u00a0\u0161to je zanemarljivo u pore\u0111enju sa brojem ljudi koji svake godine gube legalni boravak.
\nEkspert tako\u0111e isti\u010de negativan efekat koji povratak, bilo prisilni ili \u201edobrovoljni\u201c, ima na migrante. Studije pokazuju da su oni, zapravo, me\u0111u najranjivijim migrantima: \u010desto se posmatraju sa sumnjom ili stidom u zajednicama u koje se vrac\u0301aju i imaju mnogo manje \u0161anse da obnove svoje \u017eivote. Pored toga, mnogi od njih zatim poku\u0161avaju da se ponovo vrate u zemlju iz koje su proterani.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U periodu\u00a02021\u20132024, u Rumuniji je zaklju\u010deno pribli\u017eno\u00a0340.000 novih individualnih ugovora o radu\u00a0za dr\u017eavljane van Evropske unije. Me\u0111utim, po\u010detkom\u00a02025. godine\u00a0manje od\u00a0150.000 takvih radnika\u00a0i dalje je bilo registrovano u sistemu. Ne znamo koliko ih je napustilo zemlju, a koliko ih je ostalo\u00a0ilegalno\u00a0i nastavlja da radi u Rumuniji, ali je te\u0161ko verovati da je re\u010d o marginalnom fenomenu. […]<\/p>\n","protected":false},"author":100,"featured_media":932876,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[114932,113259],"class_list":["post-993835","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n