Rumunska ekonomija bi mogla da poraste za oko 1% ove godine i 2,2% sledec\u0301e godine, zahvaljujuc\u0301i ja\u010doj potra\u017enji trgovinskih partnera u Evropskoj uniji, prema studiji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Procene tako\u0111e pokazuju da bi inflacija mogla da padne na 3% sledec\u0301e godine, jer se uticaj vec\u0301 usvojenih poreskih promena nastavlja, a ni\u017ee povec\u0301anje nominalnih plata smanjic\u0301e pritisak na cene. Analiza Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj za Rumuniju pominje produ\u017eenje sukoba na Bliskom istoku kao glavni rizik, \u0161to bi moglo dovesti do vec\u0301e inflacije i skromnijeg ekonomskog rasta. Generalni sekretar organizacije, Matijas Korman, u\u010destvovao je u ponedeljak u predstavljanju studije Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, zajedno sa premijerom Ilijem Bolo\u017eanom i ministrom finansija Aleksandruom Nazareom.<\/p>\n
Diplomatija u Bukure\u0161tu je u ponedeljak saop\u0161tila da je primila k znanju izjave portparola iranskog Ministarstva spoljnih poslova, u kontekstu u kojem je nagla\u0161eno da Rumunija nije deo sukoba na Bliskom istoku, a prioritet rumunskih vlasti je diplomatski napor da se on deeskalira. Istovremeno, rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova osu\u0111uje \u201epotpuno neopravdane napade Irana na dr\u017eave u regionu Zaliva\u201c i zahvaljuje \u201eovim poslednjim na za\u0161titi na\u0161ih gra\u0111ana prisutnih u njihovim zemljama\u201c. \u201ePozivamo Iran da zaustavi ove napade, koji ugro\u017eavaju ljudske \u017eivote i dovode do degradacije bezbednosti i globalne ekonomije\u201c – saop\u0161tilo je rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova. U ponedeljak je Teheran upozorio Rumuniju da bi mogla da odgovori politi\u010dki i pravno nakon \u0161to dozvoli Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama da koriste baze na svojoj teritoriji za operacije protiv Irana. Izjave dolaze nakon \u0161to je pro\u0161le nedelje Vrhovni savet nacionalne odbrane (CSAT) razgovarao o privremenom raspore\u0111ivanju dela ameri\u010dke vojne opreme i snaga u Rumuniji, u kontekstu krize na Bliskom istoku, a Parlament je odobrio zahtev predsednika Niku\u0161ora Dana u tom pogledu. Re\u010d je o avionima za dopunjavanje gorivom, opremi za prac\u0301enje i opremi za satelitsku komunikaciju, ova poslednja u korelaciji sa protivraketnim \u0161titom u Deveselu (jug) – precizirala je predsedni\u010dka administracija u Bukure\u0161tu. Razme\u0161tanje dela vojne opreme i snaga iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava u Rumuniji bi se vr\u0161ilo u periodu do 90 dana. Ameri\u010dka oprema i vojne snage od \u010detiri do pet stotina ljudi bile bi raspore\u0111ene u bazama u Mihailu Kogalni\u010danu (jugoistok) i Kimpiji Turziji (centar).<\/p>\n
\u0160efica diplomatije u Bukure\u0161tu, Oana Coju, u\u010destvovala je u ponedeljak, zajedno sa ministrima spoljnih poslova ostalih zemalja \u010dlanica Evropske unije, na sastanku Saveta za spoljne poslove (FAC), organizovanom u Briselu. U\u010desnici su razmatrali klju\u010dna pitanja za kontinentalnu bezbednost, sa posebnim akcentom na krizu na Bliskom istoku, novu Evropsku bezbednosnu strategiju i razvoj ruske agresije protiv Ukrajine. Po ovoj poslednjoj temi, Rumunija se zalagala za prevazila\u017eenje trenutnih blokada i brz napredak u tri pravca neophodna za stabilnost regiona: ubrzanje evropske integracije Ukrajine i susedne Republike Moldavije (biv\u0161e sovjetske republike, uglavnom rumunskog govornog podru\u010dja), sprovo\u0111enje kredita od 90 milijardi evra za podr\u0161ku ukrajinskoj otpornosti i usvajanje 20. paketa sankcija protiv Ruske Federacije. Nakon u\u010de\u0161c\u0301a u Savetu za spoljne poslove, ministarka Coju se vra\u0107a u Bukure\u0161t kako bi prisustvovala u rumunskom parlamentu sastanku zajedni\u010dkih odbora za spoljnu politiku i sastanku zajedni\u010dkih odbora za evropske poslove Poslani\u010dkog doma i Senata, posvec\u0301enom nacrtu bud\u017eeta dodeljenog Ministarstvu spoljnih poslova.<\/p>\n
Nacrt bud\u017eeta Rumunije za 2026. godinu stigao je u ponedeljak popodne u specijalizovane parlamentarne odbore na raspravu i usvajanje. Prema kalendaru, senatori i poslanici su mogli da podnesu amandmane na nacrt tokom jutra. Nakon rasprava u zajedni\u010dkim bud\u017eetsko-finansijskim odborima, koje c\u0301e se odr\u017eati u utorak, dokument c\u0301e biti razmatran na zajedni\u010dkoj plenarnoj sednici Parlamenta u sredu, a kona\u010dno glasanje c\u0301e se odr\u017eati u \u010detvrtak. Nakon \u0161to je Socijaldemokratska stranka (PSD) najavila da c\u0301e glasati o bud\u017eetu, ali da nec\u0301e odustati od podno\u0161enja amandmana u vezi sa socijalnim paketom, premijer Ilije Bolo\u017ean je izjavio da je taj pristup populisti\u010dki, s obzirom na to da se ne pominje odakle dolaze sredstva. Istovremeno, Nacionalna liberalna stranka je skrenula pa\u017enju na \u010dinjenicu da bi svaki poku\u0161aj nametanja promena iznenadnim glasanjima u zakonodavnoj vlasti mogao da kr\u0161i politi\u010dki dogovor izme\u0111u vladajuc\u0301ih partnera i rizikuje stvaranje nove politi\u010dke krize.<\/p>\n
Letom koji je finansirala Evropska unija vrac\u0301eno je u nedelju sa Bliskog istoka jo\u0161 134 evropskih dr\u017eavljana, uklju\u010dujuc\u0301i 96 Rumuna, saop\u0161tilo je u ponedeljak predstavni\u0161tvo Evropske komisije u Rumuniji. Prema navedenom izvoru, ukupan broj vrac\u0301enih ljudi je tako dostigao preko 11.000 u poslednjih nekoliko nedelja. Let, koji je poleteo iz Omana, prevezao je 96 rumunskih dr\u017eavljana i 38 dr\u017eavljana iz drugih evropskih zemalja, koji su bili zarobljeni u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Od po\u010detka eskalacije situacije u regionu krajem februara, Centar EU za koordinaciju reagovanja u vanrednim situacijama podr\u017eao je skoro 90 letova, vrac\u0301ajuc\u0301i evropske gra\u0111ane u Austriju, Kipar, Letoniju, Litvaniju, Luksemburg, Holandiju, Portugal, Rumuniju, Slova\u010dku i \u0160vedsku.<\/p>\n
U subotu uve\u010de ispred vlade u Bukure\u0161tu i u drugim univerzitetskim centrima \u0161irom zemlje odr\u017eani su studentski protesti. Mladi ljudi su nezadovoljni premalim bud\u017eetom izdvojenim za obrazovanje, smanjenjem stipendija i odlukom nekih univerziteta u zemlji da povec\u0301aju \u0161kolarine po\u010dev od ove jeseni. Oni tra\u017ee od donosilaca odluka da ukinu sve odluke koje su smanjile njihove beneficije u oblasti \u017eelezni\u010dkog saobrac\u0301aja i stipendija.<\/p>\n
Reditelj Pol Tomas Anderson osvojio je u nedelju Oskara za najboljeg reditelja za film \u201eOne Battle After Another\u201c, nekonvencionalni akcioni film o biv\u0161em revolucionaru koji se trka sa vremenom kako bi spasao svoju otetu c\u0301erku. Film se bavi osetljivim temama kao \u0161to su imigracija, rasni odnosi i nesrazmerni politi\u010dki uticaj milijardera. Glumac Majkl B. D\u017eordan progla\u0161en je za najboljeg glumca za svoju dvostruku ulogu u filmu \u201eSinners\u201c, a D\u017eesi Bakli je osvojila nagradu za najbolju glumicu za svoju izvedbu u drami \u201eHamnet\u201c. Norve\u0161ki film \u201eSentimental Value\u201c osvojio je Oskara za najbolji me\u0111unarodni film za dirljivu hroniku napetog ponovnog susreta izme\u0111u oca filmskog stvaraoca koji se pojavio niotkuda i njegove dve c\u0301erke koje su nau\u010dile da \u017eive bez njega, javlja AFP. Film je nagra\u0111en velikim trofejem u Kanu. Rediteljka rumunskog porekla Natali Musteaca dobila je Oskara u kategoriji najboljeg kratkometra\u017enog igranog filma za distopijski kratki film \u201eTwo People Exchanging Saliva\u201c, koji je snimila sa suprugom Aleksandrom Singhom. Nagrada je dodeljena u nere\u0161enom rezultatu izme\u0111u filmova \u201eTwo People Exchanging Saliva\u201c i \u201eThe Singers\u201c, koje su snimili Sem A. Dejvis i D\u017eek Pijat.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunska ekonomija bi mogla da poraste za oko 1% ove godine i 2,2% sledec\u0301e godine, zahvaljujuc\u0301i ja\u010doj potra\u017enji trgovinskih partnera u Evropskoj uniji, prema studiji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Procene tako\u0111e pokazuju da bi inflacija mogla da padne na 3% sledec\u0301e godine, jer se uticaj vec\u0301 usvojenih poreskih promena nastavlja, a ni\u017ee […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-994904","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n