Premijer Ilije Bolo\u017ean rekao je da su me\u0111usobne veze elektroenergetskih i gasnih mre\u017ea u regionu va\u017ene za recipro\u010dnu podr\u0161ku u doba krize. Na pitanje novinara za\u0161to bi Rumunija izabrala Ukrajinu za skladi\u0161tenje prirodnog gasa, u kontekstu eksploatacije resursa \u201eNeptun Deep\u201c, premijer je rekao da to ne zna\u010di da c\u0301e, ako Ukrajina ili neka druga zemlja ima kapacitet za skladi\u0161tenje, Rumunija skladi\u0161titi gas u toj zemlji. To zna\u010di da razmatraju tu moguc\u0301nost, rekao je Bolo\u017ean. Premijer je rekao da postoje sistemi povezivanja izme\u0111u svih zemalja u regionu i da su se Ukrajina i Srbija vi\u0161e razvile tokom komunisti\u010dkog perioda, ali da treba pobolj\u0161ati povezivanje izme\u0111u Ma\u0111arske i Austrije, kao i elektri\u010dnu komponentu. \u0160to se ti\u010de gasa, postoje uska grla na vertikalnom koridoru Sever-Jug, u oblasti Bugarske, gde jo\u0161 uvek treba povec\u0301ati kapacitet, na ovaj ili onaj na\u010din, a postoje i moguc\u0301nosti za me\u0111usobno povezivanje i me\u0111usobnu podr\u0161ku u kriznim situacijama, objasnio je premijer.<\/p>\n
Ambasada Rumunije u Crnoj Gori organizuje, od 16. do 29. Marta, u Kuslevoj kuc\u0301i u Podgorici, izlo\u017ebu fotografija posvec\u0301enu vajaru Konstantinu Branku\u0161iju, povodom 150. godi\u0161njice njegovog ro\u0111enja. Izlo\u017eba je bila uklju\u010dena u program Meseca frankofonije, koji organizuje Francuski institut. \u017deleli bismo da se zahvalimo odeljenju za kulturu Gradske kuc\u0301e Podgorice i Francuskom institutu na dobroj saradnji, saop\u0161tila je Ambasada.<\/p>\n
Rumunski kulturni institut se i ove godine pridru\u017eio frankofonskim i francuskim partnerima iz Brisela, Budimpe\u0161te, Berlina, Pekinga, Beograda, Vr\u0161ca i Zrenjanina, Ki\u0161injeva, Lisabona, Madrida, Njujorka, Pariza, Praga, Rima, Rige, Stokholma, Tokija i Be\u010da, organizujuc\u0301i zajedni\u010dke kulturne projekte koji promovi\u0161u rumunsku kulturu u frankofonom kontekstu. Rumunski kulturni institut promovi\u0161e u\u010de\u0161c\u0301e Rumunije na Frankofonskom filmskom festivalu u Srbiji, predstavljanjem tri rumunske filmske produkcije – \u201eHorija\u201c, \u201eNasty\u201c i \u201eMorometi 3\u201c, u Beogradu, Vr\u0161cu i Zrenjaninu. U kontekstu Meseca frankofonije, Ambasada Rumunije u Beogradu i Generalni konzulat Rumunije u Vr\u0161cu organizuju projekcije novijih rumunskih filmova, titlovanih na srpski jezik. 19. marta, \u201ePorodica Moromete 3\u201c (2024, drama, re\u017eija Stere Gulea) bic\u0301e odr\u017ean u Kulturnom centru Milenijum u Vr\u0161cu, a 20. marta, \u201eNasty\u201c (2024, dokumentarni film, re\u017eija Kristijan Paskariu, Tudor D. Popesku, Tudor \u0110ur\u0111u) bic\u0301e odr\u017ean u Kulturnom centru u Zrenjanu. \u201eNasty\u201c je prikazan 24. marta u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu. Tako\u0111e u Jugoslovenskoj kinoteci, film \u201eHorija\u201c (2023, drama, re\u017eija Ana-Marija Komanesku) mo\u017ee se gledati 25. marta. Ambasada je zahvaljila partnerima na podr\u0161ci: gradskim ku\u0107ama Vr\u0161ac i Zrenjanina, Francuskom kulturnom institutu u Beogradu, Kulturnom institutu Vojvo\u0111anskih Rumuna, nedeljniku na rumunskom jeziku \u201eLibertatea\u201c u Pan\u010devu i rumunskoj redakciji Radiotelevizije Vojvodine.<\/p>\n
U kontekstu Me\u0111unarodnog dana \u017eena, Ambasada Rumunije u Beogradu bila je domac\u0301in prvog izdanja Me\u0111unarodnog festivala poezije koji je organizovala \u0160tamparsko-izdava\u010dka kuc\u0301a \u201eLibertatea\u201c u Pan\u010devu u saradnji sa Svetskim udru\u017eenjem pesnika iz Bukure\u0161ta. Predstavljen je trec\u0301i tom rumunsko-srpske antologije poezije \u201eNajlep\u0161e pesme… Damama na dar\u201c, u koordinaciji Marijane Stratulat, direktorke Kuc\u0301e, a koja okuplja poeziju 135 pesnika iz celog sveta. Doga\u0111aj je tako\u0111e imao za cilj promovisanje poezije kao univerzalne veze \u010dove\u010danstva, negovanje me\u0111unarodne saradnje, razmene kulturnih vrednosti i ja\u010danje duhovnih i kreativnih veza izme\u0111u rumunskog i srpskog naroda. U\u010destvovali su ugledni rumunski pesnici i pisci iz Srbije, Rumunije, Republike Moldavije, Nema\u010dke, Francuske i biv\u0161e Jugoslavije, me\u0111u kojima su bili Trandafir Simpetru, pesnik i predsednik Svetskog udru\u017eenja pesnika, generalni konzul Rumunije u Vr\u0161cu, Anka Korfu, \u0161tampa na rumunskom jeziku. Ambasadorka Rumunije u Beogradu, Silvija Davidoju, izrazila je zadovoljstvo zbog organizacije, trec\u0301e godine zaredom, knji\u017eevnih doga\u0111aja povodom Me\u0111unarodnog dana \u017eena i zahvalila se \u201eLibertati\u201c na knji\u017eevnom poklonu koji je dat brojnoj publici.<\/p>\n
U Aradu je odr\u017eana proslava povodom 250. godi\u0161njice ro\u0111enja Eustahije Arsic\u0301 (1776\u20131843), jedne od prvih srpskih knji\u017eevnica, prosvetiteljke i filantropkinje. Ro\u0111ena u Irigu, va\u017ean deo svog \u017eivota provela je u Aradu, gde je svojom knji\u017eevnom i filantropskom delatno\u0161c\u0301u zna\u010dajno doprinela razvoju srpske kulture i obrazovanja. Doga\u0111aju su prisustvovali predsednik Saveza Srba u Rumuniji i poslanik u rumunskom parlamentu Ognjan Krsti\u0107, potpredsednik Saveza Darko Vo\u0161tinar, sve\u0161tenici SPC, predstavnici Matice srpske, Srbi iz Arada, u\u010denici osnovne \u0161kole u Bataniji i u\u010desnici radionice srpskog jezika u Aradu. U okviru programa predstavljen je dokumentarni film o \u017eivotu Eustahije Arsic\u0301, koji je snimio Nikola Lakic\u0301. Ovim doga\u0111ajem odata je zaslu\u017eena po\u010dast velikom knji\u017eevniku i filantropu Eustahiji Arsic\u0301u, \u010dije delo ostaje va\u017ean deo kulturne ba\u0161tine srpskog naroda, saop\u0161tili su organizatori.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Premijer Ilije Bolo\u017ean rekao je da su me\u0111usobne veze elektroenergetskih i gasnih mre\u017ea u regionu va\u017ene za recipro\u010dnu podr\u0161ku u doba krize. Na pitanje novinara za\u0161to bi Rumunija izabrala Ukrajinu za skladi\u0161tenje prirodnog gasa, u kontekstu eksploatacije resursa \u201eNeptun Deep\u201c, premijer je rekao da to ne zna\u010di da c\u0301e, ako Ukrajina ili neka druga zemlja […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-995072","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n