Rasprave u bukure\u0161tanskom parlamentu o nacrtu bud\u017eeta za ovu godinu odvijaju se u napetoj atmosferi. Tokom celog dana bilo je brojnih trenutaka kada su poslanici i senatori razmenjivali o\u0161tre odgovore, optu\u017ebe i prekore. Neslaganja su uglavnom izazvali amandmani PSD-a, koji insistira na promociji nekih mera iz paketa solidarnosti koje nisu uklju\u010dene u ovogodi\u0161nje raspodele. Re\u0161enje je do\u0161lo od UDMR-a i podrazumeva da se u tekst zakona o bud\u017eetu unese da se razlika od 1,1 milijarde leja za socijalne mere dobije prilikom prve korekcije bud\u017eeta povec\u0301anjem obaveza. Socijaldemokrate prete da mo\u017eda nec\u0301e glasati o aneksima nacrta bud\u017eeta ako predlo\u017eeni amandmani ne budu usvojeni. Kao rezultat toga, odbori sazvani za bud\u017eet nisu uspeli da finalizuju rasprave niti izve\u0161taj o nacrtu zakona o dr\u017eavnom bud\u017eetu. Nakon njegovog zavr\u0161etka, moraju po\u010deti i rasprave o bud\u017eetu za socijalno osiguranje. Prvobitni program je predvi\u0111ao da ponovo ujedinjena plenarna sednica po\u010dne u 16:00 \u010dasova, a kona\u010dno glasanje o dva dokumenta bilo je zakazano za \u010detvrtak. Bukure\u0161tanska \u0161tampa kvalifikuje kao kontra-performansu \u010detvorostran\u010dke vlade, progla\u0161ene prozapadnom, PSD-PNL-USR-UDMR, \u010dinjenicu da je Rumunija u\u0161la u drugu polovinu marta bez dr\u017eavnog bud\u017eeta za 2026. godinu.<\/p>\n
Rumunska ministarka spoljnih poslova Oana Coju izjavila je u sredu da nema direktnih pretnji iz Irana i da se Rumuni i dalje mogu osec\u0301ati bezbedno. Prema re\u010dima gospo\u0111e Coju, razgovor koji je vo\u0111en izme\u0111u \u0161tampe i portparola iranskog Ministarstva spoljnih poslova nije imao odgovor u vezi sa odmazdom iz vojne perspektive. On se eksplicitno osvrnuo na politi\u010dke i pravne posledice, \u0161to zna\u010di dalji razgovor unutar Ujedinjenih nacija, rekla je Oana Coju. Dodala je da je rumunski ambasador u Iranu doveden u zemlju nakon eskalacije sukoba, ali da u Iranu i dalje postoji diplomatsko osoblje koje c\u0301e biti sa Rumunima tamo. Podsec\u0301amo da je Ministarstvo spoljnih poslova izjavilo da Rumunija nije deo sukoba na Bliskom istoku, nakon \u0161to je Iran upozorio Bukure\u0161t da bi mogao biti politi\u010dki i pravno odgovoran za to \u0161to je dozvolio Sjedinjenim \u00a0Ameri\u010dkim Dr\u017eavama da koriste baze na rumunskoj teritoriji za operacije protiv Irana.<\/p>\n
Predsednik Rumunije, Niku\u0161or Dan, sastac\u0301e se u \u010detvrtak sa generalnim sekretarom Severnoatlantskog saveza, Markom Ruteom, u sedi\u0161tu NATO-a u Briselu. Prema navodima predsedni\u010dke administracije u Bukure\u0161tu, dnevni red razgovora obuhvatic\u0301e bezbednosna de\u0161avanja u me\u0111unarodnom okru\u017eenju i ona na isto\u010dnom krilu, sa akcentom na region Crnog mora, kontekst u kojem c\u0301e se razmatrati mere za ja\u010danje odvrac\u0301anja i kolektivne odbrane, kao i za povec\u0301anje bezbednosti Rumunije, kroz i uz podr\u0161ku NATO-a. Predsednik c\u0301e istac\u0301i va\u017enost transatlantskih odnosa, potvr\u0111ujuc\u0301i ulogu Rumunije kao sna\u017enog saveznika, uklju\u010denog u regionalnu stabilnost i bezbednost – dodaje navedeni izvor. Niku\u0161or Dan c\u0301e podsetiti da Rumunija po\u0161tuje svoje obaveze preuzete na samitu NATO-a u Hagu u vezi sa povec\u0301anjem izdataka za odbranu i istac\u0301i c\u0301e vi\u0161edimenzionalnu pomoc\u0301 Ukrajini. Istovremeno, \u0161ef rumunske dr\u017eave c\u0301e podsetiti na potrebu ja\u010danja podr\u0161ke NATO-a dr\u017eavama partnerima, posebno susednoj Republici Moldaviji, koja je prete\u017eno rumunskog govornog stanovni\u0161tva i koja se nalazi pod napadima hibridnih akcija iz Moskve.<\/p>\n
Ne postoji opasnost da c\u0301e se obustaviti tekuc\u0301e isplate penzija i plata od strane dr\u017eave, uverio je rumunski ministar finansija, Aleksandru Nazare. Poja\u0161njenje dolazi u kontekstu u kojem je ministarstvo na poslednjim sastancima odbilo sve ponude za kredite koje su podnele komercijalne banke. Nazare je odluku objasnio pogor\u0161anjem uslova finansiranja nakon po\u010detka rata na Bliskom istoku. \u0160ef finansija je tako\u0111e rekao da 4,7 milijardi evra, koje je dr\u017eava pozajmila sa stranih tr\u017ei\u0161ta 3 dana pre po\u010detka sukoba, obezbe\u0111uju pribli\u017eno polovinu spoljnog finansiranja za 2026. godinu. Rumunija koristi novac koji dobija od banaka, putem obveznica i trezorskih sertifikata, za finansiranje deficita i za tekuc\u0301e tro\u0161kove, kada ne prikupi dovoljno od poreza i carina.<\/p>\n
Ministar energetike Bogdan Ivan izjavio je da Rumunija ima dovoljne zalihe goriva i da nec\u0301e biti poremec\u0301aja u snabdevanju koji bi nekontrolisano povec\u0301ali cene benzina i dizela, u kontekstu krize na Bliskom istoku. Tako\u0111e je objavio da je ministarstvo na \u010dijem je \u010delu pripremilo regulatorni akt koji c\u0301e omoguc\u0301iti vladi da uspostavi kriznu situaciju u sektoru goriva, kako bi intervenisala na tr\u017ei\u0161tu kada je to potrebno. Ministar je tako\u0111e podsetio da postoji principijelni dogovor u vladajuc\u0301oj koaliciji, prema kojem izvr\u0161na vlast mo\u017ee da interveni\u0161e na tr\u017ei\u0161tu goriva merama za spre\u010davanje ubrzanog rasta cena, u slu\u010daju da se stvari pogor\u0161aju na me\u0111unarodnom nivou. U tom kontekstu, Federacija rumunskih transportnih operatera podnela je niz predloga za stabilizaciju tr\u017ei\u0161ta goriva i podr\u0161ku prevoznicima. Ovo zahteva ukidanje dodatnog poreza na promet koji se namec\u0301e kompanijama koje prodaju gorivo, ograni\u010davanje komercijalne mar\u017ee, koja je diferencirana za proizvo\u0111a\u010de, distributere i krajnjeg trgovca, i, kao krajnje sredstvo, ograni\u010davanje kona\u010dne cene na pumpi.<\/p>\n
Rumunija je potpisala memorandum o sporeazumu sa Kinom o saradnji u poljoprivredi. Njime se uspostavlja okvir za saradnju u oblastima kao \u0161to su bezbednost hrane, investicije, prerada poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, istra\u017eivanje i inovacije, kao i razmena modernih tehnologija, uz istovremeno otvaranje moguc\u0301nosti za pristup stranim tr\u017ei\u0161tima. Ministar Florin Barbu je na dru\u0161tvenoj mre\u017ei objavio finalizaciju tehni\u010dkih detalja za tri sektorska protokola, usmerena na izvoz termi\u010dki obra\u0111enog \u017eivinskog mesa, mle\u010dnih proizvoda i ribe. Tako\u0111e je rekao da su pregovori o pro\u0161irenju izvoza \u017eitarica i proizvoda od svinjskog mesa u poodmakloj fazi. Memorandum va\u017ei pet godina, sa moguc\u0301no\u0161c\u0301u produ\u017eenja.<\/p>\n
Republika Moldavija je pokrenula tehni\u010dke pregovore za sva poglavlja svog pristupanja Evropskoj uniji, ozna\u010davajuc\u0301i novi korak u procesu integracije. Tehni\u010dki pregovori podrazumevaju prac\u0301enje reformi i napretka u usvajanju evropskog zakonodavstva. Evropska komisija je objavila da je prebacila skoro 200 miliona evra Republici Moldaviji, nakon \u0161to je zavr\u0161ila 24 od 26 reformi utvr\u0111enih u takozvanom planu rasta. Zamenica premijera za integracije u vladi Ki\u0161injeva, Kristina Gerasimova, izjavila je da njen strate\u0161ki cilj ostaje odr\u017eavanje tempa reformi, kako bi se pristupanje Evropskoj uniji moglo dogoditi u tekuc\u0301oj deceniji, uprkos stalnim ekstremnim pritiscima, uklju\u010dujuc\u0301i sofisticirane hibridne napade, usmerene na diskreditaciju vrednosti zajednice.<\/p>\n
Rumunski remorker potonuo je jutros u luci Midija na Crnom moru. Brod je pomagao u istovaru tankera za naftu u lu\u010dkom podru\u010dju. Na remorkeru je, kako se navodi, bilo pet osoba. Jedna, koja je dovedena na obalu, preminula je uprkos naporima reanimacije. Ostale \u010detiri se vode kao nestale, ali postoji sumnja da su i one preminule.<\/p>\n
Preko 10.000 u\u010denika u Rumuniji koji u\u010de na jezicima nacionalnih manjina danas pola\u017ee pismeni ispit iz svog maternjeg jezika i knji\u017eevnosti u okviru simulacije nacionalne procene. Na ispitima iz matematike i rumunskog jezika i knji\u017eevnosti odr\u017eanih prethodnih dana, nastavnici iz vi\u0161e od 100 obrazovnih jedinica odlu\u010dili su da se ne pojave na simulaciji, u znak protesta protiv mera \u0161tednje koje je vlada preduzela u oblasti obrazovanja. Prema re\u010dima resornog ministra Mihaja Dimiana, u\u010denici iz tih \u0161kola moc\u0301i c\u0301e da pola\u017eu ispite kasnije. Rezultati simulacije nacionalne procene, koji se ra\u010dunaju za upis u srednju \u0161kolu, bic\u0301e saop\u0161teni pojedina\u010dno 30. marta, bez javnog objavljivanja.<\/p>\n
Politehni\u010dki univerzitet u Temi\u0161varu pokrenuo je, premijerno na nacionalnom nivou, studijski program za dronove i primenjenu informatiku u oblasti aeronautike. Nova specijalizacija c\u0301e se predavati na engleskom jeziku i ima za cilj obuku in\u017eenjera sposobnih za projektovanje i upravljanje dronovima i autonomnim vazdu\u0161nim sistemima, koristec\u0301i moderne tehnologije, kao \u0161to su ve\u0161ta\u010dka inteligencija i ma\u0161insko u\u010denje. Predstavnici univerziteta ka\u017eu da je osnivanje ovog programa deo \u0161ire strategije za transformaciju Temi\u0161vara (zapad) u regionalni centar tehnolo\u0161kih inovacija.<\/p>\n
Biv\u0161a gimnasti\u010dka legenda Nadia Komane\u010di proslavljena je u Briselu, u Evropskom parlamentu, povodom 50. godi\u0161njice osvajanja prve ocene 10 u istoriji na Olimpijskim igrama. Tom prilikom, Nadia Komane\u010di je izjavila da je u\u010de\u0161c\u0301e na konferenciji pod nazivom \u201eEvropske vrednosti i izvrsnost, nasle\u0111e Nadie Komane\u010di 50 godina kasnije\u201c za nju bilo kao da se takmi\u010di na petoj gimnasti\u010dkoj spravi. U Briselu, Nadiu Komane\u010di pratili su predsednik Rumunskog olimpijskog komiteta, Mihaj Kovaliju, biv\u0161i veliki rumunski sportisti, kao i grupa mladih gimnasti\u010dara iz CSM One\u0161ti (istok).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rasprave u bukure\u0161tanskom parlamentu o nacrtu bud\u017eeta za ovu godinu odvijaju se u napetoj atmosferi. Tokom celog dana bilo je brojnih trenutaka kada su poslanici i senatori razmenjivali o\u0161tre odgovore, optu\u017ebe i prekore. Neslaganja su uglavnom izazvali amandmani PSD-a, koji insistira na promociji nekih mera iz paketa solidarnosti koje nisu uklju\u010dene u ovogodi\u0161nje raspodele. Re\u0161enje […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":723484,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[105434],"tags":[],"coauthors":[113245],"class_list":["post-996080","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"acf":[],"yoast_head":"\n