Nijedan drugi uticaj nije bio vec\u0301i na rumunski prostor u poslednjem milenijumu od turskog uticaja. Od 1877. godine, nakon \u0161to je Rumunija stekla dr\u017eavnu nezavisnost, odnosi su u\u0161li u novu fazu. U 20. veku, Rumunija i Turska su izgradile privilegovan odnos zasnovan na tradiciji.<\/p>\n
Pravnik Radu Boro\u0161, specijalizovan za vazuhoplovno pravo, rekao je 1995. godine Centru za usmenu istoriju rumunske radiodifuzije kako su se bilateralni odnosi razvijali nakon Prvog svetskog rata.<\/p>\n
\u201eKemal, prva stvar koju je uradio, bila je da poku\u0161a da se izoluje od Evrope. I jedna od njegovih politi\u010dkih ta\u010daka, u ovoj odluci da se izoluje, bila je da premesti prestonicu Turske iz Istanbula u Ankaru. A u Istanbulu nije \u017eeleo da doda bilo kakvu komercijalnu, finansijsku ili drugu kombinaciju sa silama evropskog kontinenta. Zato je prekinuo vazdu\u0161nu liniju kojom je Francusko-rumunsko dru\u0161tvo upravljalo od 1920. godine na ruti Pariz-Be\u010d-Budimpe\u0161ta-Bukure\u0161t-Istanbul.\u201c<\/em><\/p>\n Postepeno su i Evropljani i Turci shvatili da ne mogu napredovati odvojeno. I upravo su Rumuni otvorili put zbli\u017eavanju. Radu Boro\u0161.<\/p>\n \u201eSve do 1938-39, kada je Lozanski sporazum promenio status moreuza, Turci nisu \u017eeleli ni da \u010duju za bilo kakvu vazdu\u0161nu vezu sa Carigradom. Tek nakon Lozanskog sporazuma pokrenuto je pitanje i otvorena je moguc\u0301nost letova iz Evrope za Istanbul. Mi, kao Rumuni, u okviru Balkanskog sporazuma, u odeljku za avijaciju, imali smo i pitanje vazdu\u0161nog saobrac\u0301aja, koji je tako\u0111e predvi\u0111ao vezu sa Turskom. Dok je sa drugim zemljama na\u0161 cilj bio povezivanje glavnih gradova, sa Turskom na\u0161 cilj nije bio povezivanje sa Ankarom, glavnim gradom, vec\u0301 povezivanje sa Istanbulom. Rumunska vazdu\u0161na politika uklju\u010divala je uspostavljanje avio-kompanija kao podr\u0161ke, kao poja\u010danje na\u0161ih pomorskih plovidbenih linija. Uprkos svim naporima koji su ulo\u017eeni da se dobije ovla\u0161c\u0301enje od Turske za izgradnju linije za Istanbul, nismo bili uspe\u0161ni. Nismo dobili nikakav odgovor, ni negativan ni pozitivan, uvek nam je re\u010deno da \u010dekamo. Na Generalnoj skup\u0161tini Ekonomskog saveta \u201eBalkanske antante\u201c, na aprilskom zasedanju 1939. godine, pred kraj sastanka, predsednik turske delegacije, Hasan Saka nas je obavestio da su turske vlasti hitno pozvale rumunsku delegaciju u Ankaru kako bi zaklju\u010dila koncesioni ugovor za liniju Bukure\u0161t-Istanbul sa avio-kompanijom LARES.\u201c<\/em><\/p>\n Vasile \u0160andru je radio u Ministarstvu spoljnih poslova. Godine 1994, prise\u0107ao se procesa normalizacije rumunsko-turskih odnosa, iako su dve zemlje bile razdvojene barijerom suprotstavljenih vojnih blokova.<\/p>\n \u201eRumunija je bila prva koja je probila ovu barijeru. Kao zemlja u\u010desnica Var\u0161avskog ugovora, Rumunija je bila prva koja je preduzela ovaj korak normalizacije odnosa sa Gr\u010dkom i Turskom. \u0160to se ti\u010de bilateralnih problema izme\u0111u Rumunije i ove dve zemlje, oni su se, pre svega, odnosili na finansijske zaostale obaveze, odnosno na neku imovinu koja je pripadala dr\u017eavljanima ovih zemalja, nacionalizovanu u Rumuniji, nakon 1948. godine. Sporazum nije mogao biti postignut zbog veoma velike razlike izme\u0111u potra\u017eivanja biv\u0161ih vlasnika i onoga \u0161to je rumunska strana mogla da ponudi. Ali to nije bio problem koji bi generalno spre\u010dio razvoj odnosa. Glavna prepreka je, prakti\u010dno, bila diktirana pripadno\u0161c\u0301u suprotstavljenim blokovima.\u201c<\/em><\/p>\n Poseta rumunskog premijera 1966. godine bila je ona koja je otvorila buduc\u0301u saradnju. Vasile \u0160andru.<\/p>\n \u201eBila je velika delegacija, koju je predvodio premijer Maurer, kojoj je prisustvovao na\u0161 ministar spoljnih poslova, mnogi predstavnici ekonomskih ministarstava. Bili su tu zamenici ministara iz metalurgije, ma\u0161inogradnje, saobrac\u0301aja, kulture i tako dalje. Poseta je protekla u izuzetnoj atmosferi, rumunskog premijera je sa svim po\u010dastima, sa po\u010dasnom pratnjom i tako dalje, do\u010dekao premijer Demirel na aerodromu. Organizovan je ceo protokolarni deo, polaganjem venaca na mauzolej Ataturka. Ono \u0161to mi se u tom trenutku \u010dinilo veoma zanimljivim, mislim da je skoro cela vlada u\u010destvovala u zvani\u010dnim diskusijama sa turske strane. Na turskoj strani stola, u dva reda, bilo je najmanje 20-30 ljudi koji su prisustvovali ovim diskusijama i mogu vam rec\u0301i da su upijali Maurerove re\u010di. Maurer im je odr\u017eao prezentaciju o problemima mirnog su\u017eivota, koristec\u0301i terminologiju tog vremena. Maurer je govorio o potrebi mirnog su\u017eivota kao rezultatu evolucije i tehni\u010dko-nau\u010dne revolucije, ekonomskog razvoja, o ulozi malih i srednjih zemalja, o ulozi zemalja poput Rumunije i Turske u promociji detanta. Tom prilikom potpisan je \u010ditav niz sporazuma. Potpisan je sporazum kojim je re\u0161en problem finansijskih zaostalih obaveza. Potpisan je kulturni sporazum, sporazum o ekonomskoj saradnji, \u0161est-sedam razli\u010ditih sporazuma koji su ozna\u010dili otvaranje rumunsko-turskih odnosa na svim nivoima odjednom.\u201c<\/em><\/p>\n Odnosi izme\u0111u Rumunije i Turske u 20. veku su osnova onoga \u0161to postoji izme\u0111u njih danas. Dve zemlje idu zajedno, kao \u0161to su to \u010dinile vec\u0301 nekoliko stotina godina.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nijedan drugi uticaj nije bio vec\u0301i na rumunski prostor u poslednjem milenijumu od turskog uticaja. Od 1877. godine, nakon \u0161to je Rumunija stekla dr\u017eavnu nezavisnost, odnosi su u\u0161li u novu fazu. U 20. veku, Rumunija i Turska su izgradile privilegovan odnos zasnovan na tradiciji. Pravnik Radu Boro\u0161, specijalizovan za vazuhoplovno pravo, rekao je 1995. godine […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":804268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[113245,113318],"class_list":["post-997043","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n