Sme\u0161ten na raskr\u0161\u0107u spektakularnih reljefa, Nacionalni park Domogled-Valja \u010cernej je najvec\u0301i u Rumuniji, pravo uto\u010di\u0161te biodiverziteta. To je izuzetna destinacija koju svake godine biraju hiljade turista zbog svojih pejza\u017ea, koje je moguc\u0301e istra\u017eiti pratec\u0301i odobrene staze. One otkrivaju retke geolo\u0161ke fenomene, izolovane zaseoke na vrhovima ili termalne pec\u0301ine. Pored toga, mo\u017eete se diviti dragocenoj endemskoj flori, koju simbolizuje \u010duveni crni banatski bor. Da bismo bolje razumeli profil i zna\u010daj ovog prostora, razgovarali smo sa Marijanom Pasarin, iz administracije Nacionalnog parka Domogled-Valja \u010cernej, zadu\u017eenoj za odnose sa zajednicom i ekolo\u0161ko obrazovanje.<\/p>\n
\u201eTo je najvec\u0301i nacionalni park u Rumuniji, sa povr\u0161inom od 61.660 hektara, koji se prostire na teritoriji \u010detiri okruga: Gor\u017e (najvec\u0301i deo), Kara\u0161-Severin, Mehedinci i veoma mali deo Hunedoare. Turisti dolaze ovde prvenstveno zbog izuzetne biodiverzitetnosti i spektakularnih pejza\u017ea: klisura, kre\u010dnja\u010dkih litica, kanjona koje presecaju potoci sa promenljivim tokom i pec\u0301ine. Imamo floristi\u010dke retkosti, kao \u0161to je banatski crni bor, endemska i amblemati\u010dna vrsta za na\u0161 park, koja se nalazi isklju\u010divo u ovom podru\u010dju. Tako\u0111e nalazimo ogromnu raznolikost leptira \u2013 skoro 1.500 vrsta, \u0161to predstavlja pribli\u017eno 45% rumunske faune leptira \u2013 ali i brojne vrste orhideja. Sa stanovi\u0161ta faune, istra\u017eiva\u010di su ovde identifikovali 31 od 32 vrste slepih mi\u0161eva koje postoje u Rumuniji. To je prostor izuzetno atraktivan za ljubitelje posmatranja prirode.\u201c<\/em><\/p>\n Idealna polazna ta\u010dka za istra\u017eivanje za\u0161tic\u0301enog podru\u010dja je Centar za posetioce, koji se nalazi na izlazu iz odmarali\u0161ta Banje Herkulane. Kada stignu tamo, turisti mogu posetiti jedinstvenu izlo\u017ebu raspore\u0111enu na tri nivoa, gde se mogu diviti i modelima termalnih pec\u0301ina \u2013 jedinstvenom speleolo\u0161kom fenomenu na nacionalnom nivou. Informisani o moguc\u0301nostima na terenu, posetioci mogu birati izme\u0111u \u0161irokog spektra aktivnosti. Marijana Pasarin, iz Uprave Nacionalnog parka Domogled-Valja \u010cernej, daje nam detalje:<\/p>\n \u201eOva raznolikost se ogleda i u oblicima turizma koje mo\u017eemo da praktikujemo: planinarenje po brojnim raspolo\u017eivim stazama, penjanje po zidovima za penjanje, ali i kanjoning, gde \u010dak i specijalizovane \u0161kole organizuju godi\u0161nje kurseve ovde. Turisti koji \u017eele autenti\u010dno iskustvo mogu posetiti izolovane zaseoke u planinama \u010cerna, gde mogu da komuniciraju sa me\u0161tanima, probaju tradicionalne proizvode i u\u010destvuju u svakodnevnim kuc\u0301nim aktivnostima. Iako nemamo podru\u010dja posebno dizajniranog za posmatranje ptica, vrste se lako mogu posmatrati u njihovom prirodnom okru\u017eenju. Brojni istra\u017eiva\u010di i ljubitelji fotografije dolaze posebno u park da ovekove\u010de i prate posebne vrste flore i faune.\u201c<\/em><\/p>\n Za zaista jedinstveno iskustvo, sve vi\u0161e turista bira da ostavi gradsku vrevu iza sebe i krene ka visinama planina \u010cerna. Ovde, pored udobnosti specifi\u010dne za 21. vek, otkrivaju naselja u kojima se \u010dini da je vreme stalo, a mir potpun. Marijana Pasarin obja\u0161njava za\u0161to poseta ovim krajevima predstavlja povratak poreklu:<\/p>\n \u201eZaseoci su izuzetno mala naselja, sa samo nekoliko kuc\u0301a, do kojih je pristup motorizovanim vozilima te\u017eak ili nemoguc\u0301. Poznati primer je zaselak Inelec, do koga se mo\u017ee doc\u0301i penjanjem uz drvene stepenice pri\u010dvr\u0161c\u0301ene direktno za stenu. Postoji i zaobilazni put, dostupan samo na konju. Danas se \u010dini neverovatnim da jo\u0161 uvek postoje podru\u010dja toliko odse\u010dena od civilizacije, gde ljudi \u017eive u savr\u0161enom skladu sa ritmom prirode. Iako im \u017eivot nije nimalo lak, me\u0161tani su se prilagodili rastuc\u0301em broju turista \u017eeljnih mira. Sada neki od njih nude rusti\u010dni sme\u0161taj u svojim domovima, pripremaju tradicionalnu hranu i organizuju logorske vatre.\u201c<\/em><\/p>\n Pored spokoja zaseoka, ljudsko nasle\u0111e ovog podru\u010dja se podr\u017eava izuzetnim naporima. U banjskom odmarali\u0161tu Banja Herkulane, na primer, postoji interaktivni muzej gde turisti mogu da u\u010de stare zanate, kao \u0161to je tkanje narodnih ko\u0161ulja. Zauzvrat, uprava za\u0161tic\u0301enog podru\u010dja aktivno u\u010destvuje u vrednovanju ovih tradicija, organizujuc\u0301i godi\u0161nje tematske doga\u0111aje, kako je naglasila Marijana Pasarin iz Uprave Nacionalnog parka Domogled-Valea \u010cernej, zadu\u017eena za odnose sa zajednicom i ekolo\u0161ko obrazovanje.<\/p>\n \u201eUprava parka organizuje dva velika doga\u0111aja. Prvi se zove \u201eGo\u0219ti la Givan\u201c (banatski izraz koji zna\u010di \u201egosti za stolom\u201c ili \u201eposelo\u201c). Obi\u010dno se odr\u017eava u prolec\u0301e. Ove godine se odr\u017eava 18. aprila u na\u0161em poseti\u010dkom centru. Na doga\u0111aju u\u010destvuju lokalni proizvo\u0111a\u010di, zanatlije \u2013 uklju\u010dujuc\u0301i i \u017eenu koja tka, ali i grn\u010dar koji dr\u017ei demonstracije u\u017eivo i poziva decu da oblikuju glinu. Tako\u0111e imamo umetni\u010dke trenutke koje podr\u017eavaju u\u010denici iz \u0161kola u parku. Drugi doga\u0111aj je \u201eFestival crnog bora u Banatu\u201c, koji ove godine do\u017eivljava svoje 21. izdanje. Na ovaj na\u010din slavimo na\u0161e simboli\u010dno drvo, ali i obele\u017eavamo Dan nacionalnog parka. Uvek se odr\u017eava poslednjeg vikenda u maju, u korelaciji sa Evropskim danom parkova. To je festival velikih razmera, organizovan u letnjoj ba\u0161ti banjskog odmarali\u0161ta Banja Herkulane, gde se odr\u017eavaju muzi\u010dki i plesni nastupi, koje izvode i lokalni ansambli i gosti iz ostatka zemlje.\u201c<\/em><\/p>\n Svu ovu bogatu turisti\u010dku ponudu upotpunjuje sna\u017eno negativno jonizovani vazduh ovog podru\u010dja, sli\u010dan onom u \u0160vajcarskim Alpima. Kombinacija banjskog turizma, istorijskog nasle\u0111a i divljine reljefa transformi\u0161e park u glavnu atrakciju na evropskoj mapi, destinaciju koja stalno fascinira me\u0111unarodnu javnost. Za\u0161tic\u0301eno podru\u010dje privla\u010di goste iz celog sveta, od turista iz Nema\u010dke, \u0160panije ili Francuske, do posetilaca iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Australije. Oni, uklju\u010dujuc\u0301i i one koji dolaze iz zemalja sa bogatom planinskom tradicijom, poput \u0160vajcarske, ostaju duboko impresionirani lokalnim gostoprimstvom i divljinom predela. Velika atrakcija za strance je pribli\u017eno 10.000 hektara drevnih bukovih \u0161uma, koje su od 2017. godine uvr\u0161tene na UNESKO-vu listu svetske ba\u0161tine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sme\u0161ten na raskr\u0161\u0107u spektakularnih reljefa, Nacionalni park Domogled-Valja \u010cernej je najvec\u0301i u Rumuniji, pravo uto\u010di\u0161te biodiverziteta. To je izuzetna destinacija koju svake godine biraju hiljade turista zbog svojih pejza\u017ea, koje je moguc\u0301e istra\u017eiti pratec\u0301i odobrene staze. One otkrivaju retke geolo\u0161ke fenomene, izolovane zaseoke na vrhovima ili termalne pec\u0301ine. Pored toga, mo\u017eete se diviti dragocenoj endemskoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":994896,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[113245,113280],"class_list":["post-997045","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n