Svet usmerava pa\u017enju na dabra 7. aprila. Nadimak mu je \u201ein\u017eenjer ekosistema\u201c zbog svoje domi\u0161ljatosti u izgradnji mozaika prirodnih povr\u0161ina koje zadr\u017eavaju vodu i pro\u0161iruju mo\u010dvare. Povec\u0301avanjem kapaciteta zemlji\u0161ta za skladi\u0161tenje vi\u0161e vode, zna\u010dajno se smanjuje brzina protoka, pa \u010dak i stabilizuje zapremina vode nakon jakih ki\u0161a. Ovo smanjuje efekat poplava. Aktivnost dabra tako\u0111e mo\u017ee pomoc\u0301i u odr\u017eavanju optimalnog protoka vode tokom perioda su\u0161e. Da bismo bolje razumeli istoriju i trenutno stanje ove vrste u Rumuniji, razgovarali smo sa Liviuom Ungureanuom, \u010duvarom prirode u Fondaciji za za\u0161titu Karpatija. Saznali smo kako je tekao proces ponovnog uvo\u0111enja dabra u divljinu, nakon dugog odsustva.<\/p>\n
\u201eDabar je nestao iz Rumunije i mnogih drugih evropskih zemalja po\u010detkom 19. veka, oko 1820-1825. godine. Nakon toga, prve akcije ponovnog uvo\u0111enja u Rumuniji sproveo je Institut za istra\u017eivanje i upravljanje \u0161umama u Bra\u0161ovu. Tada je uneto 184 dabra, pu\u0161tenih na reke Olt, Mure\u0161 i Jalomica. Na\u0161 projekat ponovnog uvo\u0111enja na jugoistoku planina Fagara\u0161 po\u010deo je 2019. godine, a prvi dabrovi su zapravo done\u0161eni u novembru 2021. godine. Proces je prili\u010dno naporan, zahteva mnogo strpljenja, specijalizovanog znanja i nesanih noc\u0301i. Dabrovi su noc\u0301ne \u017eivotinje, tako da moramo da pratimo njihovu aktivnost tokom noc\u0301i. Trudimo se da uhvatimo celu porodicu iz odre\u0111enog podru\u010dja, kako ne bismo ostavili nijednog \u010dlana. Planine Fagara\u0161 predstavljaju prirodnu barijeru koju nikada ne bi mogli sami da pre\u0111u. Dakle, jedina opcija da imamo dabrove na jugoistoku Fagara\u0161a je potpomognuto ponovno uvo\u0111enje.\u201c<\/em><\/p>\n Stalni napori da se ova vrsta vrati i odr\u017ei u podru\u010djima poput planina Fagara\u0161 opravdani su ogromnim koristima koje dabri donose \u017eivotnoj sredini. \u010cuvar prirode Liviu Ungureanu isti\u010de kako ove \u017eivotinje transformi\u0161u pejza\u017e i podr\u017eavaju celu mre\u017eu lokalnog biodiverziteta.<\/p>\n \u201ePrisustvo dabra na odre\u0111enom podru\u010dju daje nam sigurnost postojanja mno\u0161tva drugih vrsta, jer stvara nova stani\u0161ta i mesta za uto\u010di\u0161te. Kada se reka pregradi, iza brane se formira akumulacija vode, malo jezero. Tamo po\u010dinju da se razvijaju razne vrste insekata i mno\u017ee se ribe. Uz njih se pojavljuju ptice ribojedi i sisari, poput vidre. Tokom su\u0161nih perioda, ove akumulacije vode postaju pojili\u0161ta za divlje \u017eivotinje u \u0161umi.\u201c<\/em><\/p>\n Iako igra su\u0161tinsku ulogu u ravnote\u017ei prirode, dabar se i dalje suo\u010dava sa brojnim izazovima. Pored prirodnih faktora stresa, Liviu Ungureanu iz Fondacije za za\u0161titu Karpatija isti\u010de da jednu od najvec\u0301ih ranjivosti vrste stvaraju sami ljudi, zbog nedostatka informacija.<\/p>\n \u201eAko govorimo o prirodnim pretnjama, prvo mesto zauzimaju veliki predatori: vuk, medved i ris. Me\u0111utim, naj\u010de\u0161c\u0301i problem predstavljaju psi lutalice, koji nanose najvec\u0301u \u0161tetu. S druge strane, veliku ranjivost predstavlja nedostatak obrazovanja i svesti, sa brojnim pogre\u0161nim informacijama. Na primer, neki ljudi veruju da jedu ribu ili pilic\u0301e, ili da mogu da uni\u0161te hidroelektrane. Ove stvari su potpuno neta\u010dne. Dabar je strogo vrsta biljojeda: od jeseni do prolec\u0301a hrani se korom drvec\u0301a, a leti uglavnom konzumira zeljaste biljke. Stoga, dezinformacije ostaju jedna od glavnih pretnji.\u201c<\/em><\/p>\n Tako\u0111e, zbog nepotpunih informacija, mogu nastati direktni sukobi izme\u0111u dabrova i lokalnih zajednica, posebno u poljoprivrednim podru\u010djima blizu vode. Me\u0111utim, \u010duvar prirode Liviu Ungureanu nas uverava da postoje savremena tehni\u010dka re\u0161enja pomoc\u0301u kojih ljudska aktivnost i prisustvo ovih \u017eivotinja mogu koegzistirati u harmoniji.<\/p>\n \u201ePonekad se mogu dogoditi incidenti, posebno tamo gde se usevi veoma blizu vodotoka. Kada dabrovi grade brane na ovim rekama ili potocima, mo\u017ee doc\u0301i do o\u0161tec\u0301enja useva, poput kukuruza, ili, u izolovanim slu\u010dajevima, zemlji\u0161te mo\u017ee biti poplavljeno. Me\u0111utim, postoje tehni\u010dka re\u0161enja za ove situacije. Na primer, na dabrovim branama mogu se instalirati posebni sistemi za odvodnjavanje, koji odr\u017eavaju nivo vode na optimalnom nivou. Na ovaj na\u010din obezbe\u0111ujemo miran su\u017eivot izme\u0111u ljudi i dabrova. Postoje i izolovani slu\u010dajevi krivolova, \u010desto uzrokovani zabunom. Mnogi ribari me\u0161aju dabra sa vidrom ili misle da se hrani ribom. Me\u0111utim, nakon nedavnih razgovora sa ribarima, primetili smo promenu stava. Oni razumeju da su, zahvaljujuc\u0301i branama koje su izgradili dabrovi, nastala jezera gde su se populacije riba znatno umno\u017eile, \u0161to je prednost za njih.\u201c<\/em><\/p>\n Dugoro\u010dno re\u0161enje za za\u0161titu dabra ostaje, dakle, ekolo\u0161ko obrazovanje. Kroz inicijative posvec\u0301ene zajednici, poku\u0161ava se bolje razumeti priroda. Liviu Ungureanu nam je dao detalje o projektima namenjenim javnosti, ali je tako\u0111e istakao zabrinjavajuc\u0301i fenomen na\u0161eg vremena: zaga\u0111enje vode.<\/p>\n \u201eDa bismo podr\u017eali napore za\u0161tite prirode, veliki naglasak stavljamo na obrazovanje. Otvorili smo \u201eKuc\u0301u dabrova\u201c u Rukaru, u okrugu Ar\u0111e\u0161, informativni centar gde posetioci mogu da otkriju biologiju i zna\u010daj ove vrste. Tako\u0111e vodimo program \u201eMladi rend\u017eer\u201c, posvec\u0301en deci iz lokalnih zajednica. Direktno ih uklju\u010dujemo u na\u0161e projekte i bilo je iznena\u0111ujuc\u0301e videti da ovi mladi ljudi smi\u0161ljaju sopstvena re\u0161enja, pokrec\u0301uc\u0301i akcije za ozelenjavanje reka kako bi se obezbedilo \u010disto stani\u0161te. Iako dabrovi mogu izgledati tolerantno prema fizi\u010dkom zaga\u0111enju plastikom, nagomilavanje otpada na rekama ima direktan negativan uticaj. Specifi\u010dna buka koju proizvodi plasti\u010dna ambala\u017ea koju nosi voda uznemirava ih, \u0161to ih na kraju tera da napuste ta podru\u010dja.\u201c<\/em><\/p>\n Povratak dabra u rumunske reke je vi\u0161e od samog ekolo\u0161kog uspeha. To zna\u010di za\u0161titu biodiverziteta i o\u010duvanje kvaliteta vode od koje svi zavisimo. Razumevanje i po\u0161tovanje uloge koju ovaj \u201ein\u017eenjer prirode\u201c igra u ekosistemu su neophodni koraci za \u010distiju i otporniju \u017eivotnu sredinu na du\u017ei rok.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svet usmerava pa\u017enju na dabra 7. aprila. Nadimak mu je \u201ein\u017eenjer ekosistema\u201c zbog svoje domi\u0161ljatosti u izgradnji mozaika prirodnih povr\u0161ina koje zadr\u017eavaju vodu i pro\u0161iruju mo\u010dvare. Povec\u0301avanjem kapaciteta zemlji\u0161ta za skladi\u0161tenje vi\u0161e vode, zna\u010dajno se smanjuje brzina protoka, pa \u010dak i stabilizuje zapremina vode nakon jakih ki\u0161a. Ovo smanjuje efekat poplava. Aktivnost dabra tako\u0111e mo\u017ee […]<\/p>\n","protected":false},"author":101,"featured_media":998663,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111686],"tags":[],"coauthors":[113245,113280],"class_list":["post-999133","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zelena-planeta"],"acf":[],"yoast_head":"\n