Fenomen ,, fejk njuz’’ (02.02.2018)

Prisutan posebno u onlajn sredinama, fenomen fejk njuz ili lažnih vesti poprima sve veće razmere u poslednjim godinama, posebno u medijima i na društvenim mrežama. Pod formom informacija o nekom realnom dogadjaju, lažne vesti mogu obuhvatiti alternativne prevode, izmišljene ili skoro istinite vesti, drugim rečima uverljive manipulacije. Za suzbijanje ovog fenmena, Evropska komisija je osnovala nedavno eksperstku grupu. Jedan od 39 članova ovog tima iz oblasti IT, medija, akademskih krugova predstavnika društvenih mreža Fejsbuk i Tviter kao i giganta Gugla- profesorka univerziteta dr.Alina Bargaoanu, dekan Fakulteta za komuniciranje i javne odnose, objasniće šta bi trebalo da razumeno pod generičkim popjmom fejk njuz: ,,Kombinaciju izmedju neistinitih i istinitih stvari. Odnosno delimično istinitih vesti i delimično lažnih.Ovaj fenomen kojim se bavi ekspertska grupa je mnogo opšiniji. Reč je o pravim malformacijama informacionog ekosistema, kako volim da kažem, o informacionom  neredu. Ovde govorimo o mnogo širim manifestacijama, o kompjuterskoj propagandi, fabrikama linkova, algoritmima koji generišu sadržaj, dezimformisanju. Smisao manifestacije je mnogo širi od lažnih vesti.’’

 

U ovom kontekstu Evropska komisija je lansirala na internetu javnu konsultaciju pod formom obrazaca sa ciljem da prikupi podatke o ovom fenomenu. Postoje dve vrste obrazaca, jedan za gradjane, drugi za organizacije i novinare. Profesor pravnog fakulteta u Bukurestu Danijel Mihaj Šandru kaže: ,,Na kontekst u koji se pojavljuju diskusije o fejk njuzu treba gledati u širem okviru. Ovaj okvir obuhvata sa jedne strane neutralnost interneta, zatim predlog Komisije o autorskim pravima na internetu i zaštiti internet linkova kao i ostale akcije Evropske komisije za donšenjenje propisa za oblast interneta, u koju spada i zaštita podataka od ličnog interesa-izuzetno važan pravilnik koji će se pimeniti od 25. maja 2018. godine.’’

 

 

Evropska komisija predložice najverovatnije krajem tekuće ili početkom naredne godine zakonske akcije u ovoj oblasti, dodaje profesor Šandru. Namena fejk njuza je manipulacija javnog mnjenja, u cilju promene mišljenja o odredjenom političkom akteru, sa ciljem da ga ocrni ili naprotiv da ga tendenciozno predstavi u povoljnom svetlu. Glasanje o Bregzitu 2016. godine i izbori u SAD nekoliko meseci kasnije predstavljaju dve situacije koje su podigle nivo uzbune. Novinske agencije javljaju da su prestižne medijske institucije potvrdile umešanost, čak i finansijsku, pojedinih ruskih državljana kao i organizacija koje direktno finansira Rusija. Takozvani trolovi rukovode kompanijama i lansiraju manipulativne informacije. Na saslušanju u Evropskom parlamentu evropski komesar za bezbednost Djulijan King je optužio Rusiju da namerno širi lažne vesti u cilju destabilizacije Evropske unije, a da Moskva ni ne krije ovakvu vrstu postupaka. ,,Zvanična ruska vojna doktrina kao i ruski generali smatraju upotrebu lažnih vesti i destabilizatorske propagande legitimnim sredstvima, nekom vrstom oružanih snaga’’– precizirao je Djulijan King odnoseći se na način na koji Komisija gleda na fenomen fejk njuza: ,,Namerno dezinformisanje povećava ulog slobode izražavanja kao i funkcionalnih demokratija. Izazov za javne vlasti na svim nivoima je pronalaženje načina za suzbijanje dezinformacija, ali bez negativnog uticaja na slobodu izražavanja. Komisija analizira kako se može uhvatiti u koštac sa  neprijateljskom propagandom lažnih vesti i olnaljn dezinformisanja, vodeći računa o potrebi ravnoteže izmedju suzbijanja dezinformisanja i poštovanja demokratskih vrednosti, posebno slobodu izražavanja.’’

 

Spremnost za intelektualni napor je ključ odgovora na pitanje koja je vest istinita i koja lažna, smatra profesor univerziteta u Bukureštu Marijus Vakarelu, ekspert za administrativne i geopolitičke nauke, i dodaje da bez obzira koliko neko želi da  vas laže, ako poznajete oblast ne mogu vas slagati. Sve zavisi od vaspitanja.