Pretnje po bezbednost u susedstvu Rumunije (11.02.2022)

Usled situacije na granici Rusije sa Ukrajinom, izgleda da je bezbednosna pretnja osvestila većinu stanovništva Rumunije, kaže, na osnovu ankete koju je u januaru sproveo institute INSCOP Research, politolog Remus Štefureak. Ispitivanje pokazuje da je poverenje Rumuna u NATO trenutno na 60% - što predstavlja premijeru u novijoj istoriji merenja ove institucije, rekao je Remus Štefureak za Radio Rumunija. 70% Rumuna veruje da će NATO odbraniti Rumuniju u slučaju sukoba izazvanog rusko-ukrajinskim tenzijama, a  izlazak iz NATO-a podržava veoma mali broj  Rumuna – preko 75% Rumuna čak i nema ovaj problem. Istovremeno, među rumunskim stanovništvom dominira prozapadna orijentacija, odnosno NATO, SAD, EU, preko 80% Rumuna smatra da je to prirodan pravac, u poređenju sa samo 10% koji smatra da se treba orijentisati prema geopolitičkom istoku. Na jaćanje ovih opcija uticala je i pretnja iz susedstva, smatra politikolog Remus Štefureak: ,, Govorimo o sukobu iz susedstva Rumunije, o sukobu koji je privukao pažnju značajnih kancelarija iz ovog dela sveta i širom sveta; vidimo vrlo jasne stavove, s jedne strane, Rusije, koja je uputila neke bizarne zahteve u vezi povlačenja NATO trupa iz Rumunije i Bugarske, sa druge strane, veoma čvrste stavove predstavnika Severnoatlantske alijanse, ali i od predsednika SAD, od predsednika Francuske, u vezi sa dodatnim pozicioniranjem nekih trupa na rumunskoj teritoriji upravo radi jačanja veoma čvrstih bezbednosnih garancija od kojih imamo koristi kao članica NATO-a. Svakako da sukob i tenzije na granici između Ukrajine i Rusije uopšte nisu dobre vesti ni po pitanju vojne bezbednosti, ni po bezbednosti uopšte, ni po ekonomiji, berze su već reagovale, ovaj sukob će uticati na cene energenata, stoga apsolutno je neophodno da institucije rumunske države koja upravlja bezbednosnim pitanjima imamo rasprave i odluke, jer u slučaju da će doći do manjeg ili većeg sukoba, možemo, na primer, da budemo svedoci talasa izbeglica. Kako ćemo se nositi sa ovim u hladnoj sezoni? Ne mislim da se postavlja pitanje vojnih sukoba između države članice NATO-a i Rusije, mislim da je to isključeno, ali mogu postojati i druge posledice kojima očigledno treba upravljati, a  to je moguće samo na nivou Vrhovnog saveta odbrane". U Bukureštu, je već održana sednica Vrhovnog saveta odbrane, a tim povodom predsednik Klaus Johanis je ponovio svoju solidarnost sa odbrambenom pozicijom NATO-a i podršku povećanom prisustvu savezničkih trupa u Rumuniji. A prvih 100 američkih vojnika od 1.000 koliko će SAD prebaciti u Rumuniju stigli su već u zemlju. Dolazeći iz Nemačke, oni treba da pripreme dolazak ostatka kontingenta, inicijative koja ima za cilj konsolidaciju istočnog krila NATO-a. Vidimo niz uslova koje je postavila Rusija, koji teže da menjaju parametre evropske bezbednosne arhitekture, objašnjava šef diplomatije u Bukureštu, Bogdan Auresku: „Otvoreni smo za dijalog, i ovo je stav koji imamo kako ja, tako i druge kolege iz država članica NATO-a, i koji smo izneli na vanrednom sastanku ministara spoljnih poslova, jer je dijalog deo dvojnog pristupa, takozvanog „dvostrukog pristupa“ koji NATO ima prema Rusiji. To je pristup koji kombinuje, s jedne strane, obeshrabrenje i odbranu a, s druge strane, dijalog. Iz perspektive Rumunije,  mi podržavamo ovaj dijalog, ali u isto vreme, mora se imati na umu da ovaj dijalog mora biti zasnovan na nizu čvrstih i kredibilnih mera odvraćanja. (...) Potrebna nam je konkretna, praktična deeskalacija na terenu da vidimo povlačenje ovih ruskih trupa i opreme, a sa druge strane, treba da prestane da se koristi pretnja upotrebom sile, jer je to neprihvatljivo sa tačke gledišta međunarodnog prava, principa i vrednosti i normi koje uspostavljaju ono što nazivamo međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima." Ministri odbrane EU sastali su se u Brestu u Francuskoj kako bi razgovarali o bezbednosnoj situaciji u Ukrajini i njenoj granici sa Ruskom Federacijom. Ministar odbrane Rumunije, Vasile Danku je u svom govoru ponovio zabrinutost zbog ruskog vojnog prisustva u istočnom susedstvu, ceneći da je, uz druge hibridne akcije, takav razvoj događaja deo šire strategije Moskve, koja ima za cilj povećanje uticaja u oblastima interesovanja, istovremeno sa ograničavanjem evropskog puta susednih država.