Rumunija Emanuela od Martona

Francuski geograf, Emanuel od Martona bio je jedan od najvećih ljubitelja Rumunije među strancima, a neki  ga smatraju i najvećim. Njegova je zasluga izrada studija i mapa o Rumuniji sa velikim uticajem u utvrđivanju granica posle Prvog svetskog rata. Student  velikog francuskog geografa Pola Vidala od Blanšea, Emanuel je počeo da studira geografiju Rumunije još u prvim godinama 20 veka kao posledica prijateljstva sa rumunskim eseistom, Pompiliuom Elijeadeom. Po okonćanju Prvog svetskog rata počeo je novi rat, najime rat lobija i mapa. Inaće rat lobija se vodio stalno, on je bio samo skriveni deo rata koji se vodio otvoreno. Gevin Boud predaje  francuski jezik i kulturu na Univerzitetu St. Enrdju u Škotskoj. Analizirajući lik Emanuela od Martonea došao je i do njegovih radova o Rumuniji. Boud tvrdi da rumunska propaganda u francuskoj štampi je bila jedna od najsnažnijih koju je rumunska diplomatija upotrebila u postizanju svojih ciljeva. Gevin Boud:

,, U Francuskoj gde su većina intelektualaca obrazovani, Rumunija je pronašla snažnu i efektivnu podršku. Rumunski ministar u Parizu, Viktor Antonesku  je izradio plan manipulacije dodeljivanjem novca francuskim novinama i otvorio je kancelariju za štampu 1 januara 1918 godine. Na ovaj način rumuni su iskoristili novac da bi finansirali povoljne člankove za njhovu zemlju. Istovremeno osnovan je časopis La Transilvani za odbranu prava transilvanaca, banačana i bukovinaca i jedan list La Rumani. Paralelno sa svojim radom u francuskom Ministarstvu inostranih poslova, Emanuel od Martona je doprineo ovom naporu propagande. Na primer u martu 1918 godine odbjavljena je knjiga posvećena Dobruđi, Fransoa Lebruna, dopisnika lista Le matin u Rumuniju. U uvodu knjige Emanuel od Martona je širio rumunski protest  tvrdeći da nije kasno da obavestimo javnost o Dobruđi. Bolni mir kojeg je Rumunija morala da potpiše nožom u grlo će biti promenjen, kao što će se dogoditi i sa sudbinom rumuna i slovenskih naroda koji su pod stranim ropstvom.”

U svom izveštaju o Transilvaniji Emanuel od Martona počeo je utvrđivanjem granica mađarske teritorije, koja nije odgovarala sa življem rumunskog jezika I kulture. Sem nauke, on je imao i veliki književni talenat i bio je fasciniran Karpatima, Transilvanijom i rumunskim seljacima. Gevin Boud:

,, Emanuel od Martona daje njegovu naučnu težinu Rumuniji. Za ovog geografa, Rumunija  je trebala biti karpatski narod  ili da ne postoji uopšte. U ovom pravcu evo jednog citata: još od prvih koraka ka severu posle polaska iz Bukurešta, plava linija Karpata se pojavi na čistom nebu. Lebdeći  iznad polja na kojima se vidi golim okom bogatstvo plodova, senka Karpata se širi iznad cele Rumunije. Na obe strane planina šireći se od Bukovine do Đerdapa otkrićete isti latinski jezik koji je toliko blizak našem jeziku. To su kuće slićnog izgleda i sa istom narodnom nošnjom kao da ponovo otkriješ kape i pantalone dačana  na Trajanovoj kolumni. Iste primitivne kočije koje vuću isti volovi, iste pesme i igre, isti ideal. Granice ne postoje za čobanina i njegove ovce. “

Veliko iskušenje za rumune i Emanuela od Martona pored njih  je bilo zalaganje za Veliku Rumuniju. Gevin Boud:

,,Počev od januara 1919 godine, geografska ekspertiza Emanuela od Martona je stavljena na iskušenje na mirovnoj konferenciji iz Versaja. U 4 velikih studija o 4 pokrajine, Rumunija  kako je danas danas organizovana kao specijalni entitet bila  je u centru njegove pažnje. Emanuel od Martona  je stavio kartografski govor u službi Rumunije. Naziv njegove mape, distribucija  naroda u teritorijama  većinski nastanjene rumunima daleko je od toga da se smatra za neutralnu za jednu mapu. Naslov usmerava čitaoca ka jednoj strani. Upotreba crvene boje i nije bio jedini koji je upotrebio pokazuje te teritorije  gde su rumuni bili većiniski. Sem toga, mapa Emanuela od Martona je otklonila  manjine ispod 25% iz svih teritorija. Koristeći crvenu boju za većinski živalj, urbani živalj  je podeljen na krugove malih dimenzija. Ovaj pristup kartografije je pokazao uticaj njegovog mentora Vidala od Blanšea koji je favorizovao siromašnije delove pretežno poljoprivredne, gde se pretpostavlja da postoji harmonija između ljudi i zemljišta. Na ovaj način,  regionalna geografija i simpatija za rumunskog seljaka su išle rame uz rame. “

Na Mirovnoj konferenciji, simpatija Emanuela od Martonea prema Rumuniji je bila pobednička. Bila je to pobeda jedne  vere i želje za poznavanjem.