Dosije Minerijada iz juna 1990. ponovo u centru pažnji pravde (26.04.2024)

Posle više od tri decenije, Rumunija ne uspeva da razjasni najmračniju epizodu svoje postkomunističke istorije. Tužioci su u četvrtak započeli nova ročišta u slučaju takozvane Minerijade iz 1990. godine, kada su demonstracije protiv levičarskog režima, uspostavljenog nakon antikomunističke revolucije, nasilno ugušene od strane organa reda, uz pomoć rudara, koji su došli iz Doline Ziului (jugozapad) .
Istražitelji su obavestili tadašnjeg premijera Petrea Romana, bivšeg potpredsednika vlade Gelua Vojkana Vojkuleskua, bivšeg direktora rumunske obaveštajne službe (SRI) Virdžila Magureanua, bivšeg savetnika premijera Adrijana Srbua i druge ličnosti tadašnjeg režima. Svi su optuženi za zločine protiv čovečnosti.
Prema navodima vojnih tužilaca, oni su u junu 1990. godine pokrenuli politiku represije nad civilnim stanovništvom Bukurešta, usled čega su četiri osobe ubijene, dve silovane, a više od 1.300 ljudi pretrpelo je povredu fizičkog i/ili psihičkog integriteta, a slobode je nezakonito lišeno više od 1.200 ljudi.
Tužilaštvo precizira da se događaji i pravno uobličenje činjenica zasnivaju isključivo na dokazima sprovedenim nakon 4. juna 2021. godine, dana kada je predmet vraćen Tužilaštvu i poništeni svi prethodno sprovedeni dokazi. 20. maja 1990. godine, pet meseci nakon pada komunističke diktature Nikolaja Čaušeskua, njegov bivši ministar iz 70-ih Jon Ilijesku, koga je narod doživljavao kao vođu revolucije, bio je praktično plebisciran, pobedivši na prvim predsedničkim izborima sa oko 85 % glasova.
Njegova partija, heterogena kombinacija pravih revolucionara i drugorazrednih komunista, osvojila je, zauzvrat, dve trećine mesta u parlamentu. Univerzitetski trg, koji su od aprila okupirali studenti i koji je proglašen za „zonu bez neokomunizma“, već se ispraznio, jer su demonstranti prihvatili presudu glasačkih kutija.
Ostalo je samo nekoliko desetina štrajkača glađu, izgledalo je kao da ne mogu da nastave život van Trga. Njihova evakuacija od strane policije, u noći 13. juna, izvršena je nesrazmerno velikom snagom, što je izazvalo represiju iz dana Revolucije. Ni danas nije jasno da li su oni koji su narednog dana reagovali tučom na ulicama sa policijom i zaposedanjem sedišta MUP-a i Javne televizije zaista imali veze sa Trgom.
Ilijesku i njegovi ljudi su ih kvalifikovali kao „legionare“ (ekstremna međuratna desnica) i iako je vojska već uspostavila red, pozvali su stanovništvo da spase „demokratiju u opasnosti“. Rudari iz Doline Ziului su se odazvali njihovom poziv. Samo dva dana, 14. i 15. juna, zauzeli su Prestonicu, gde su zamenili svaku zakonsku vlast. Dovoljno da iza sebe ostavi hiljade traumatizovanih ljudi. Oskrnavljeni univerzitet, sedišta opozicionih partija i ruinirane nezavisne novine upotpunjuju sliku rudarske invazije, sto je ukaljalo imidž zemlje koja je jedva povratila međunarodni prestiž nakon Revolucije.