Koza, Medved, Maske, Mošoaiele, ali i Zvezda i Plug su tradicije koje su u prošlosti pripremale atmosferu zimskih praznika, a imale su i apotropejski karakter, odnosno služile su za čišćenje domaćinstava od zlih duhova.
Poreklo fabrike Hora iz Reginu datira iz 1951. godine, kada je majstor Roman Bojančuk osnovao malu radionicu koja je u prvoj godini rada proizvela 37 rucno izrađenih violina.
U Rumuniji su humanističke profesije, kao i one iz oblasti kulture, mnogi posmatrali sa nepoverenjem, kao finansijski nepovoljne, ako ne čak i kao osudu na siromaštvo.
Sada ovde uživaju u najčistijem vazduhu u zemlji, jer su industrijske aktivnosti u ovoj oblasti odavno prestale.
Programi za studente, preduzetnike, nevladine organizacije i javnu administraciju, koji ukupno obuhvataju preko 500 hiljada studenata obučenih u digitalnom marketingu, programiranju, onlajn bezbednosti i razvoju karijere.
Ove jeseni je dostigao svoje 20. izdanje!
Statistika u Rumuniji pokazuje da ljudi odlaze u pozorište barem jednom godišnje, a ohrabrujuće je to što izgleda da mladi idu i češće.
Početkom ove godine, priznati su kao jedini muzičari na svetu koji su za manje od 100 dana nastupili na svih 7 kontinenata, kao i prvi koji su održali profesionalni koncert klasične muzike na Antarktiku.
Već 30 godina živi u Francuskoj i predstavlja priznato ime u svetu umetničkog veza i veza visoke mode, ali potiče iz okrugu Salaž, gde je naučila da tka i plete od svoje majke, kao i mnoga deca odrasla u selu.
Tokom letnjeg raspusta, oko 200 dece je uživalo u iskustvu koje je pružio Kamp letenja!
Došli su, i mladi i stari, mnogi obučeni u narodne nošnje, kako bi seli za veliki sto postavljen u tvrđavi Alba Karolina u Alba Juliji
Pre godinu dana lansiran je kratki film koji je postigao uspeh: „Ljubav bez reči“.
Pjatra Njamc, Dolina Žiuluj, Alba Julija, Feltičeni, Bukurešt, Pitešti, Kurtea de Arđeš i Kluž su samo neki od gradova u kojima je gostovala izložba arhivskih fotografija, posvećena kraljici Mariji od Rumunije povodom 150. godišnjice njenog rođenja
Film, performativne umetnosti i ekologija spojili su se u međunarodnom, kreativnom i izuzetno aktuelnom okruženju u dolini Žiului, povodom pete edicije Međunarodnog festivala ekoperformans filma (IEFF).
Danas ćemo pričati ne samo o svetskoj premijeri, već i o misiji promovisanja čitanja i sporta među mladima, koju su krajem prošle godine ostvarili Gabrijel Bota i Rudolf Niari, dvojica organizatora Međunarodnog festivala knjige Transilvanija, koji se svake jeseni održava u Klužu.
