Rumunija je 2026. godine za kulturu, kroz budžet Ministarstva kulture, izdvojila oko 1,44 milijarde leja, odnosno približno 277 miliona evra, što predstavlja manje od 0,1 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Više od četvrtine Rumuna nalazi se u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, a zajedno sa Bugarima i Grcima spadaju među najugroženije građane u Evropskoj uniji.
Rumunsko tržište rada prolazi kroz period ubrzane transformacije, usred ekonomskih neizvesnosti, rastućih troškova života i tehnoloških promena.
Prema zvaničnim podacima, početkom 2025. godine u Austriji je živelo približno 155.000 rumunskih državljana, pri čemu je Rumunija jedna od glavnih zemalja porekla imigranata, na drugom mestu posle Nemačke i ispred Bosne i Hercegovine.
U poslednjih 10 godina broj novih stranih radnika koji su primljeni na tržište rada u Rumuniji značajno je porastao, sa 5.500, 2015. i 2016. godine, na približno 100.000 godišnje u periodu 2022 - 2025.
Osnovana 1. aprila 1866. godine, dakle pre tačno 160 godina, pod nazivom Rumunsko književno društvo, Rumunska Akademija je najviši kulturni i naučni forum zemlje.
Obrazovanje i dalje ostaje jedna od najkrhkijih zona kvaliteta života u Rumuniji, pokazuje najnoviji „Barometar blagostanja“, koji je sprovela kompanija MIR Research na zahtev UNSAR-a (Nacionalne unije društava za osiguranje i reosiguranje u Rumuniji) za platformu ABS – Alijansa za blagostanje.
Sve više gradjana Rumunije suočava se sa poteškoćama u otplati rata, kredita ili drugih finansijskih obaveza, a postupak lične insolventnosti postaje sve češće razmatrano rešenje.
Evropska komisija je 2025. godine objavila listu od 47 strateških projekata uključenih u Akt o kritičnim sirovinama.
Elektronska lična karta uvedena je i u Rumuniji, a njeno izdavanje počelo je u martu 2025. godine, najpre u okrugu Kluž. Zatim se, postepeno, primena ovog dokumenta proširila na nacionalni nivo.
Svake godine Rumuni bace više od 3,4 miliona tona hrane, što je ekvivalent kamionu punom hrane svake minute.
Nedavno studija ,,Indeks blagostanja zaposlenih” (Employee Wellbeing Index), koju su sproveli RoCoach i Novel Research, pokazuje zanimljivu promenu u načinu na koji ljudi gledaju na posao. Po prvi put, smisao i rezultati rada postali su glavni izvor motivacije za zaposlene.
U periodu 2021–2024, u Rumuniji je zaključeno približno 340.000 novih individualnih ugovora o radu za državljane van Evropske unije. Međutim, početkom 2025. godine manje od 150.000 takvih radnika i dalje je bilo registrovano u sistemu.
U Rumuniji postoje javna i privatna skloništa za pse bez vlasnika.
Skoro 80% dece u Rumunija surfuje internetom bez ikakvih ograničenja, prema rezultatima sociološkog istraživanja organizacije „Spasimo decu“.
