Više od dve godine nakon ruske invazije na Ukrajinu, Rumunija nastavlja da igra ključnu ulogu u međunarodnim naporima da podrži administraciju u Kijevu. Od logističke i informativne podrške, do napora uloženih da se podrži ukrajinski izvoz žitarica, Bukurešt je dokazao svoju efikasnost i učinak kao država članica NATO i EU.
Posledično, Rumuniju je već 2022. Kremlj stavio na listu „neprijateljskih“ zemalja, a kritike, pa čak i pretnje iz Moskve su se umnožile. U tom kontekstu, pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajen doputovao je u Bukurešt u okviru turneje koja uključuje i posete Bugarskoj, Švajcarskoj i Sloveniji.
Tokom sastanka koji je imao sa rumunskim ministrom odbrane Angelom Tilvarom, američki zvaničnik je izjavio da Sjedinjene Države saradjuju sa Rumunijom u vezi sa bezbednosnim rizicima koji nastaju u kontekstu rata u Ukrajini. On je istakao saradnju u oblasti vazdušnog, pomorskog i kopnenog osmatranja za otkrivanje i zaustavljanje ruskih dronova koji su stigli na rumunsku teritoriju.
„Rumunija je učinila mnogo,“ rekao je ,,O’Brajan, ,,na izgradnji sopstvenih kapaciteta u svim ovim dimenzijama”. Takodje americki zvanicnik ceni saradnju između Bukurešta i Kijeva, za koju je rekao da je „od suštinskog značaja za ukrajinski narod” i „pomaže i Rumuniji da bude bezbednija”.
„Što se duže Ukrajina bori protiv Rusije i drži Rusiju blokiranom, a Rusija se povlači, to će Rumunija biti sigurnija. Naša aktivnost sa Rumunijom je da osigura da se borba ne proširi i da Rumunija može dobro da brani svoju teritoriju i narod od bilo kakvog rizika da se ova bitka proširi u njenom pravcu“, rekao je O’Brajen.
Sa svoje strane, predstavnik rumunske vlade je istakao potrebu za jačanjem savezničkog prisustva na celom istočnom krilu NATO-a i dodao da je ovaj aspekt „imperativ za bezbednost i stabilnost proširenog crnomorskog regiona i šire“.
Uprkos napetom bezbednosnom kontekstu, Rumunija nije smanjila svoje diplomatske napore za puno pristupanje Šengenskom prostoru, pravo koje joj je godinama uskraćeno iz političkih razloga. I Rumunija i Bugarska su od 31. marta uključene u evropsku zonu slobodnog kretanja samo vazdušnim i pomorskim granicama, a Austrija je stavila veto i sprečavala uvođenje šengenskih pravila na kopnenim granicama.
U razgovoru održanom u Bukureštu sa rumunskim kolegom, nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fazer pohvalila je napore Rumunije za evropsku solidarnost po pitanju azila, kao deo napora da se u potpunosti pridruži šengenskom prostoru. S druge strane, rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju izrazio je nadu da će šengenska pravila moći da se uvedu na kopnenim granicama ove godine.