Godišnja stopa inflacije nastaviće da se smanjuje u Rumuniji do kraja godine, ali će na evoluciju ovog pokazatelja uticati paket fiskalnih mera koje će Vlada uvesti za balansiranje budžeta. Procenu je dalo rukovodstvo Narodne banke (BNR), koje je u četvrtak odlučilo da zadrži kamatnu stopu monetarne politike na 7% godišnje, na nepromenjenom nivou od januara. Odluku centralne banke je, smatraju stručnjaci, očekivala većina aktera na finansijskim tržištima, jer se, s jedne strane, čini da se inflacija smanjuje sporije nego što se predviđalo, a sa druge strane, ekonomija je značajno ublažila rast poslednjih meseci. Prema sadašnjim procenama, godišnja stopa inflacije će, međutim, nastaviti da se smanjuje do kraja 2023. godine.
Izvori ovakvog razvoja bili bi smanjenje kotacija pojedinih dobara, bogata poljoprivredna žetva i privremeno ograničenje komercijalnog dodatka na osnovne prehrambene proizvode. Međutim, Narodna banka Rumunije skreće pažnju da od sledeće godine postoje velike neizvesnosti i rizici u vezi sa evolucijom inflacije. One proizilaze iz konfiguracije paketa fiskalno-budžetskih mera koje će Vlada sprovoditi u cilju konsolidacije budžeta, kao i iz budućeg vođenja fiskalne i prihodne politike, koje će verovatno imati inflatorne efekte u kratkom roku.
Ekonomski analitičar Adrijan Kodirlašu je na Radiju Rumunija predvideo da će se dezinflatorni proces nastaviti, ali sporijim tempom od očekivanog, i moguće je da će u prvom kvartalu sledeće godine ponovo doći do povećanja inflacije, a potom da se nastaviti opadajući trend. On govori o šoku koji donose nove fiskalne mere, jer se povećavaju akcize i povećava stopa poreza na dodatu vrednost za pojedine proizvode u potrošačkoj korpi. Takođe, cena nafte je porasla i dovešće do povećanja cena goriva. Uvođenje novog poreza na promet će predvidljivo povećati prodajne cene. Konačno, kaže Adrijan Kodirlašu, u Rumuniji će se povećati minimalna zarada u privredi, što znači dodatni trošak za kompanije, što će dovesti do povećanja cena.
Stručnjaci Narodne banke takođe kažu da su za Rumuniju neizvesnosti i rizici u pogledu ekonomske aktivnosti i, implicitno, srednjoročne evolucije inflacije generisani ratom u susednoj Ukrajini, ekonomskim kretanjima ispod očekivanja u Evropi, kao i nivoom apsorpcije sredstava zajednice. Prethodno je šef misije Međunarodnog monetarnog fonda za Rumuniju Kes Martjin izjavio u Bukureštu da će rat koji je Rusija započela u Ukrajini, smanjenje ekonomske aktivnosti na kontinentu, pa čak i u celom svetu, neizbežno dovesti do usporavanja privrednog rasta i u Rumuniji.