Međunarodni monetarni fond (MMF) revidirao je naniže procene o rastu rumunske privrede u ovoj godini, sa 3,8% procenjenih u oktobru na 2,8%, navodi se u najnovijem izveštaju „World Economic Outlook”, koji je u utorak objavila međunarodna finansijska institucija. Prema novim prognozama MMF-a, posle prošlogodišnjeg napretka od 2,1%, privreda će ove godine rasti na 2,8%, ubrzavajući se na 3,6% u 2025. godini. Što se tiče inflacije, MMF predviđa da će Rumunija zabeležiti prosečni godišnji rast od 6 % ove godine i 4% sledeće godine, sa 10,4% u 2023. godini. Takođe, MMF očekuje da će deficit tekućeg računa Rumunije ostati na 7,1% BDP-a u 2024. godini, slično nivou predviđenom u oktobru i onom iz 2023. Što se tiče stope nezaposlenosti, MMF procenjuje nivo od 5,6% u 2024. i 5,4% u 2025. godini.
Rumunski ministar nacionalne odbrane Anđel Tilvar imao je u utorak u Bukureštu sastanak sa pomoćnikom za evropske i evroazijske poslove američkog državnog sekretara Džejmsom O’Brajenom, tokom kojeg je istakao potrebu za jačanjem prisustva NATO-a na celom istočnom boku. Rumunski ministar je ponovio svoju čvrstu posvećenost konsolidaciji i jačanju bilateralnog strateškog partnerstva. Dvojica zvaničnika razgovarala su i o evropskom putu Ukrajine i nastavku međunarodne podrške Kijevu.
U pratnji nekoliko članova kabineta, premijer Marčel Čolaku od utorka boravi u poseti Dohi, glavnom gradu države Katar. Predviđeno je nekoliko sastanaka sa visokim katarskim zvaničnicima, posebno vezanih za jačanje bilateralne saradnje u ključnim oblastima kao što su poljoprivreda, saobraćajna infrastruktura, nove tehnologije i energetika. Važnu ulogu imaće dijalog između poslovnih okruženja dve države, kao i razgovori oko organizacije budućeg poslovnog foruma. U pratnji premijera Marčela Čolakua su ministri spoljnih poslova, saobraćaja, privrede, energetike, poljoprivrede i digitalizacije. Nakon Katara, delegacija rumunske vlade će otići u Ujedinjene Arapske Emirate.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvovaće u sredu i četvrtak na vanrednom sastanku Evropskog saveta u Briselu. Na dnevnom redu sastanka je perspektiva novog evropskog pakta za konkurentnost i odnos Evropske unije sa Turskom. Kako se navodi u saopštenju predsedničke administracije, predmet novog Evropskog pakta o konkurentnosti obuhvatiće suštinske aspekte za ekonomsku budućnost Unije: jedinstveno tržište, uniju tržišta kapitala, industrijsku politiku Unije, energetiku, cirkularnu ekonomiju, digitalne aspekte, komercijalne politike, socijalne aspekte, inovacije, smanjenje administrativnog opterećenja, kao i poljoprivreda. Lideri Evropske unije će razgovarati i o razvoju rata koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine, situaciji na Bliskom istoku, kao i o budućoj Strateškoj agendi Unije.
Predsednik Klaus Johanis je pismom zatražio od Parlamenta odobrenje za učešće rumunske vojske u operacijama koje se sprovode pod okriljem Operativne grupe za protivmerne mere MCM BLACK SEA, počev od 2024. godine. Zbog agresije Ruske Federacije na Ukrajinu, povećana je opasnost od mina koje su postavile obe države, što utiče na bezbednost plovidbe i stanovništva, što pokazuju brojni incidenti zabeleženi u Crnom moru, u blizini granica Rumunije, navodi se u pismu analiziranom u utorak, na sastanku ujedinjenih stalnih kancelarija Senata i Predstavničkog doma. Turska je predložila osnivanje pomorske grupe za razminiranje u Crnom moru (Mine Counter-Measures Task Group Black Sea/MCM BLACK SEA).
Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju izjavio je u utorak, u Bukureštu, da istorija Šengena ne poznaje nijedan primer da je jednoj državi ostavljen samo deo granica u prostoru slobodnog kretanja. On je ove izjave dao nakon sastanka sa svojom nemačkom koleginicom Nensi Fezer. „Verujemo da će istorija biti potvrđena ove, 2024. godine, a Rumunija će uz podršku država članica, Komisije i u dobroj saradnji sa Austrijom završiti ovaj dosije“, istakao je ministar. Katalin Predoju je spomenuo, u kontekstu, da Rumunija ispunjava tehničke kriterijume za pridruživanje zoni slobodnog kretanja već 14 godina. Sa svoje strane, Nensi Fezer je ponovila podršku Nemačke pristupanju Rumunije. „Nastavljamo da podržavamo puno pristupanje Rumunije šengenskom prostoru i sa kopnenim granicama. Šengen je važno dostignuće našeg evropskog projekta. Sada je veoma važno pokazati solidarnost i snagu“, naglasila je nemačka zvaničnica.
Bivši premijer Petre Roman i bivši potpredsednik vlade Đelu Vojkan Vojkulesku mogu biti krivično gonjeni u dosijeu Minerijade iz 1990. godine, nakon što je predsednik Klaus Johanis u utorak odobrio zahteve tužilaca za pokretanje krivičnog postupka protiv njih dvojice za zločine protiv čovečnosti i uputio zahteve. ministru pravde. U istom dosijeu predsednik Klaus Johanis odobrio je, takođe ovog meseca, krivično gonjenje bivšeg šefa države Jona Ilijeskua, optuženog da je izdao naređenje za prinudnu evakuaciju demonstranata sa Univerzitetskog trga u prestonici. Njih trojica su bili na čelu zemlje tokom perioda Minerijade od 13. do 15. juna 1990. godine, kada su demonstracije protiv vlade nasilno potisnute od strane organa za sprovođenje zakona, uz pomoć rudara pozvanih iz Valja Žiuluj. Četiri osobe su ubijene iz vatrenog oružja, a više od 1.000 je povređeno.
Savez Srba iz Temišvara bio je domaćin predstavljanja Rumunsko-srpske dvojezične antologije poezije „Najlepše pesme…damama na dar!“. Na manifestaciji je učestvovalo 9 pesnikinja uključenih u antologiju. Grad ima bogatu književnu delatnost, ali buket od 9 pesnikinja zajedno, nema, napisali su organizatori. Antologija je bila izvanredno predstavljena u Ambasadi Rumunije u Beogradu, kao i u Nemačkoj biblioteci u Rešici, saopštio je Savez Srba u Temišvaru.
Prof. dr. Ljubiša Stojmirivić, Beograđanin (višemandatski poslanik), uručio je Savezu Srba u Rumuniji na poklon knjige, u ime Udruženja „Znanje kroz knjigu”. U ime Saveza Srba u Rumuniji i predsednika i narodnog poslanika Ognjana Krstića, dragog gosta su pozdravili dr. Saša Jašin, direktor Izdavačke kuće Saveza i dr Liubica Rajkić, PR Saveza Srba u Rumuniji. Savez je gostu poklonio knjige iz svoje bogate uredničke kolekcije. Ima nečeg zaista plemenitog, velikodušnog i duboko humanog u činu poklanjanja knjiga, napisali su organizatori akcije darivanja knjiga.
Centralni izborni biro za izbore za poslanike Evropskog parlamenta iz Rumunije i za organe lokalne javne uprave 2024. godine doneo je nekoliko odluka. Među njima su i odluke o merama za centralizaciju informacija u vezi sa izbornim savezima i kandidaturama za izbore za organe lokalne javne uprave 2024. godine. Takođe, Centralni birački biro je prihvatio izborne znakove izbornih konkurenata na izborima za poslanike Evropskog parlamenta iz Rumunije 2024. godine. S druge strane, doneta je odluka o registraciji izbornih znakova koje su Centralnoj biračkoj službi dostavile političke stranke, politički savezi, izborni savezi i organizacije građana nacionalnih manjina na lokalnim izborima 2024. godine. Među izbornim konkurentima koji su dostavili izborne oznake je i Savez Srba iz Rumunije.
Rumunski kulturni institut (ICR) je završio nekoliko digitalnih mapa sa lokalitetima i mestima sećanja iz rumunskih istorijskih zajednica. Onlajn mape kreirane uz pomoć Gugla, obeležavaju i opisuju, kroz tekstove i fotografije, detalje o zajednicama Rumuna i Aromuna u državama Balkanskog poluostrva i severa Karpatskog lanca. Tim istraživača je digitalno mapirao lokalitete i značajna mesta za rumunske istorijske zajednice u 13 zemalja. Joana Dragan, generalni direktor Generalnog direktorata za predstavništva u inostranstvu i istorijske zajednice Rumunskog kulturnog instituta (ICR), rekla je za Radio Romania Actualitatii da su istraživači Emil Crkomniku, Dorina Lozovan, Kalin Pantja, Katalin Aleksa i dva istraživača iz Srbije za oblast Timoka Ivica Glišić i Slavoljub Gacović sarađivali u izradi ovog projekta. Urađeno je i objavljeno 15 karata, između ostalih, za jugoistočnu Srbiju (Srpski Timok, Vojvodina), ali i za neke regione Bugarske, Ukrajine, Severne Makedonije, Albanije, Grčke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Češke i Slovačke. Do sada je mapirano skoro 1.800 lokaliteta i mesta sećanja, a digitalne karte doprinose poznavanju istorijskih, etnografskih, geografskih i identitetskih aspekata.
Dugometražni igrani film „Velika pljačka tramvaja“, koji potpisuje srpski reditelj Slobodan Šijan, u produkciji sa rumunskim učešćem, ušao je u bioskope u Rumuniji. Film je zasnovan na stvarnoj priči o Bošku Tokinu, prvom filmskom stvaraocu sa Balkana i prvom u svetu koji je zbog toga otišao u zatvor. Glumica Joana Flora se može naći u glumačkoj postavi. Film se smenjuje između izuzetno smešne i ekscentrične komedije i odavanja počasti umetnicima i filmskim stvaraocima koji su stvorili film i evropsku kulturu kakvu danas poznajemo, rekao je reditelj. Boško Tokin je bio avangardni pesnik, vizuelni umetnik i pionir kinematografije u bivšoj Jugoslaviji. Suosnivač najvažnijeg umetničkog pokreta u istočnoj Evropi – zenitizma, Tokin je režirao prvi avangardni film na Balkanu, nedovršen i misteriozno izgubljen film.
Rumunska teniserka Sorana Krstja poražena je u utorak od Kineskinje Kinven Dženg sa 6-2, 6-3, u prvom kolu VTA 500 turnira u Štutgartu (Nemačka), sa ukupnim nagradama od oko 800.000 dolara. Krstja, 29. na VTA rang listi, bila je u svom prvom meču na šljaci ove godine. Druga Rumunka, Gabrijela Ruse igraće u sredu sa Japankom Nao Hibino u prvom kolu VTA 250 turnira u Ruanu (Francuska), sa ukupnim nagradama od preko 230.000 evra.