U sredu, poslednjeg dana posete predsednika Klausa Johanisa Južnoj Koreji, zvanična delegacija Rumunije je u posetila proizvodni kompleks Doosan Enerbility u Busanu, svetskog lidera u proizvodnji energije. Klaus Johanis je ovom prilikom izjavio da je Bukurešt veoma zainteresovan za saradnju sa međunarodnim partnerima na razvoju i implementaciji tehnologije malih modularnih reaktora u Rumuniji. (…).. Tokom posete Seulu, Rumunija i Južna Koreja odlučile su da značajno prošire bilateralnu saradnju, potpisivanjem zajedničke izjave o jačanju bilateralnog strateškog partnerstva i nekoliko sporazuma o saradnji u oblastima odbrane, energetike i upravljanja vanrednim situacijama
Američki Stejt department objavio je godišnji izveštaj o poštovanju ljudskih prava u Rumuniji. Dokument pokazuje da su 2023. ljudska prava bila ugrožena ,,ozbiljnom korupcijom u vladi“ i da su vlasti ponekad nedovoljno delovale protiv zvaničnika koji su počinili zloupotrebe. Izveštaj, takođe pokazuje da postoji neefikasnost i nedostatak odgovornosti u sudskom nadzoru, a mito se smatra uobičajenim u javnom sektoru. Prema Vašingtonu, u Rumuniji postoje i problemi u vezi sa nasiljem u porodici i etničkom diskriminacijom.
Dva rumunska filma su u zvaničnoj selekciji čuvenog filmskog festivala u Kanu: igrani film „Tri kilometra do kraja sveta”, priča o komplikovanim odnosima tinejdžera i njegovih roditelja, reditelja Emanuela Parvua i dokumentarni film „Gadno“, o životu i karijeri prvog tenisera sveta, Rumuna Ilije Nastasea, koji su režirali Tudor Đurđu, Kristian Paskariu i Tudor D. Popesku. „Gadno“ će biti predstavljen u selekciji Specijalne projekcije. Kanski festival je pozvao i iranskog režisera koji kritikuje režim u Teheranu, Mohameda Rasulofa. Ove godine će se za Zlatnu palmu takmičiti zlatnu 22 filma. 77. Kanski filmski festival održaće se od 14. do 25. maja.
Evropska komesarka za međunarodna partnerstva Juta Urpilajnen posetiće Bukurešt u sredu i četvrtak kako bi razgovarala o učešću Rumunije u investicionoj strategiji Global Gatewaz. Juta Urpilajnen sastaće se sa premijerom Marčelom Čolakuom kako bi razgovarala o ulozi koju Rumunija može da ima u produbljivanju međunarodnog partnerstva EU i promovisanju održivog razvoja širom sveta u teškom geopolitičkom kontekstu. Ona će se takođe sastati sa predstavnicima privatnog sektora kako bi saznala kako bi Global Gatewaz mogao da stimuliše rumunska preduzeća da investiraju u tržišta u razvoju.
Broj rumunske dece čiji su roditelji otišli na rad u inostranstvo je pet puta veći nego što pokazuju zvanični podaci, a lokalnim vlastima je neophodno više informacija o njima, kako bi mogle da razviju programe za pomoć. Ovo su glavni zaključci studije koju je sprovela organizacija „Save the Children Romania“ za jugoistočni region zemlje, gde je u takvoj situaciji 57.000 maloletnika. Podaci takođe pokazuju da je skoro 14 odsto dece u Rumuniji u poslednjih godinu dana imalo najmanje jednog roditelja koji je otišao da radi u inostranstvu, a oni koji su ostavljeni na čuvanje kod bake i deke, rođaka ili ponekad, prepušteni sami sebi, su u znatno većem riziku od napuštanja škole, skloniji su emocionalnim traumama i podložniji nasilju i maltretiranju.
Rumunske banake su u obavezi da pokažu da su pokušale da restrukturiraju dugove koji kasne više od 90 dana, prema hitnoj uredbi koju je usvojila vlada u Bukureštu. Mere restrukturiranja moraju uključivati refinansiranje, odlaganje ili suspenziju otplate rata, promene kamatnih stopa, konverziju valuta ili delimični oprost duga. Time bi se povećala uloga Centra za alternativno rešavanje sporova u bankarskom sektoru, kao i broj mirnih nagodbi, kako za kredite koji imaju potencijal da budu oduzeti, tako i za one koji su već u izvršenju. U kontekstu, Narodna banka Rumunije izvestila je da su bankarski depoziti kompanija i stanovništva porasli za preko 11% u martu 2024. u poređenju sa martom 2023. godine, na 584 milijarde leja (oko 117,3 milijarde evra). Istovremeno, krediti odobreni stanovništvu i preduzećima takođe su porasli na skoro 388 milijardi leja (skoro 78 milijardi evra), za 4,7% iznad nivoa iz marta prošle godine.
Nakon dve godine modernizacije, danas je svečano otvoren Međunarodni aerodrom „Delta Dunava“ u Tulči, na jugoistoku Rumunije. To je drugi aerodrom, ovog tipa u regionu Dobruže, posle „Mihail Kogalniceanu“ u lučkom gradu na Crnom moru, Konstanci. Osnovan 1952. godine, a modernizovan 1973., aerodrom „Delta Dunava” je prošle godine bio najmanje korišćen aerodrom u Rumuniji, registrovao je saobraćaj od samo 300 putnika. Razlog je blizina granice sa Ukrajinom, s obzirom da je glavni pravac poletanja oko 1,5 km od granice, a Rusija često napada ukrajinske luke na Dunavu. Prema Asocijaciji rumunskih aerodroma, prvi redovni letovi za Tulču počeće za dve godine.
Danas u Kluž-Napoki (severozapad) počinje najveći sajam knjiga u Transilvaniji – Gaudeamus, u organizaciji Radio Rumunije. Događaj je dostigao svoje 23. izdanje. U 16 paviljona nalazi se 60 štandova 85 izdavačkih kuća.. Sajam nudi nekoliko hiljada knjiga na rumunskom, na međunarodnim jezicima i na jezicima nacionalnih manjina koje žive u Rumuniji, muziku i edukativne igre. Predviđeno je više od 40 lansiranja i predstavljanja knjiga, kao i susreti pisaca i čitalaca. Medju sajamskim premijerama naćice se prvo izdanje sveske „Naraton“ pokojnog pisca Kornela Udree, jednog od glasova javnog radija Kluž, koji je preminuo pre nekoliko dana.
Zemljotres jačine 3,3 stepena Rihterove skale dogodio se u sredu ujutru u okrugu Vranča, na jugoistoku Rumunije, prema informacijama koje je objavio Nacionalni istraživačko-razvojni institut za fiziku Zemlje. Od početka aprila u Rumuniji je zabeleženo 26 zemljotresa jačine između 2,4 i 3,4 stepena Rihterove skale. Prošle godine najveći tektonski pokret, magnitude 5,7 stepeni Rihterove skale, dogodio se 14. februara, u okrugu Gorž (jugozapad), na dubini od 6,3 kilometra.