Godinu dana nakon početka takozvanje ruske specijalne oparecije, predsednik Rusije tvrdi da je ulog vojne kampanje u Ukrajini postojanje Rusije kao države. Obračajući se radnicima jednog zavoda koji proizvodi helikoptere za rusku vojsku, Vladimir Putin je ponovio argumente prema kojima je cilj Zapada raspad Rusije. Za nas ovo nije geopolitička misija, več puko preživljavanje i stvaranje uslova za razvoj zemlje i naše dece, kazao je lider u Krelmju, optužujuci Zapad da koristi Ukrajinu kao instrument za vodjenje rata protiv Rusije. O Ukrajini Vladimir Putin je rekao da je Moskva više decenija pokušavala da održi dobre odnose sa ovom državom, ali da se sve promenilo 2014. godine istoveremno sa ,,državnim udarom na koji je Zapad podstrekivao“. Nije prvi i možda ni poslednji put kada je retorila ruskog lidera istrgnuta iz paralelne realnosti. Vladimir Putim stavlja sebe u položaj tužitelja, iako je bio autor osudjenih akcija na zapadu. ,,Specifičnost XXI veka je prelazak sa bipolarne stabilnosti ne na stabilnu zonu već, posle jedne generacije, na nestabilnost, tulburencije, rekonfiguracije globalne bezbednosti i medjunarodnih odnosa, ocenio je u intervju za Radio Rumunija univerzitetski profesor Julijan Kifu, autor Tetralogije ,,Rekonfiguracija bezbednosti i medjunarodnih odnosa u XXI veku“ u kojoj analizira situaciju nastalu nakon ruske agresije na Ukrajinu. Dobar poznavalac prilika na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, profesor Kifu je analizirao evolucije, trendove i tranzicije na sadašnju turbulentnu situaciju: ,,Ono što Gorbačov nije mogao da predvidi je da će ostavljeni prostor raznim nacijama, koje su ranije bile u ,,zatvoru naroda“, kako se zvao Sovjetski Savez, biti prilika za afirmisanje nacionalnog identiteta i za izbor sosptevnog nezavisnog puta. Raspad Sovjetskog Saveza je bio normalan. Pokušaj komunističkog režima da preživi propao je istovremeno sa padom sovjetske države, jer onako kako je nama poznato sovjetska država je bila veštačka tvorevina, država sastavlejna od delova, kontrolisana isključivo silom i represivnim merama i fantastičnim jedinstvom jedne totalitarne ideologije. Tačno ovo se i sada dešava, mutatis miutandis ili će se dešavati u bliskoj budućnosti. Postavlja se klasično pitanje: Šta će se desiti sa Putinom, kako će izgledati postputinska epoha, da li će Putin preživeti i da li će njegov režim preživeti nakon poraza u Ukrajini? Ovde imamo bogatu literaturu, knjiga inisistira na ovoj situaciji pod prismom sopstvenih procena, koje idu u istom prevcu: sigurno je da Putin ne može da preživi, ali o ovom pitanju se može govoriti jer već postoje podaci obavestajnih službi da se traži naslednik za Putina. Jasno je da ne posle nekakve pobune i javnog pritiska, vec iz unutrašnjosti režima. Putinizam pokušava da preživi smenjujući Putina, kako se ranije desilo i sa Hruščovom i njegovim naslednikom iz istog kruga. “
U Putinovom slučaju, dodaje Julijan Kifu, eventualnno ,,penzionisanje“ i potiskivanje iz prvog plana doneće nekog iz svog užeg kruga, osobu koja će pokusavati da spasi putinizam kao režim. Pofesor Kifu odnosio se i na položaj ruskih vojnika opremljenih oružijem iz 80 godina koji su poslati u prve redove da se bore i ginu kao topovsko meso i koji nisu znali šta traže u Ukrajini. Desilo je i ranije u istoriji, a sada, kaže Julijan Kifu, Ukrajinci nemaju toliko municije koliko je rukih vojnika poslato u borbi da ginu džabe. Istovremeno, ako bacimo pogled na drugu realnost, dodaje Julijan Kifu, Putin, godinu dana posle izbijanja takozvanje vojne oparecije, nema narativ koji bi uverio sopstvenu publiku, a kamoli medjunarodnu zajednicu, šta zapravo traži u Ukrajini. U ovoj geopolitičkoj situaciji ne treba podceniti ni ciljeve Kine: ,,Najveći problem Putina je taj da se svet korenito promenio, da je vlast u apsolutnom smislu proredjena i da smo od dve supersile došli na dve sile i mnoge regionalne sile i da nijedna od ove dve velike sile nije Rusija, Već su SAD i Kina. I kada se nalazi u ovoj sistuaciji i kada postoji ova ambicija Putina i ruskog naroda, koji je oduvek hranjen apsolutnom superiornošću i uticajnom zonom kojom treba da dominira, postoji jedan problem. Ši Žimping ima drugu težinu, Kina je u naglom porastu, ima težnje globalne prirode, želi da utiče na svet. Putin je za Žinpinga partner junior koji mu kvari mnoge poslove. Kada je Kina predložila jedno rešenje, iako se ne može reći da je ovo baš rešenje jer se više radi o nekim principima za rešavanje situacije u Ukrajini, imao je dve pokruke-nemojte slučajno da upotrebite atomsko oružije i prekinite rat što brže.“
Zasto? Jer, posredno ovaj rat košta i Kinu, kaže Julijan Kifu i dodaje. Postoje dva različita procesa. Putin treba da napravi veliku galamu da bi bio pozvan za stolom za kojim se razgovara o globalnom vladanju, dok Ši Žimping bazira svoju snagu na privredi. Njemu je potrabna stabilnost, mir da bi neprimetno povećao snagu. Ako će Putin stvarati turbulencije, imaće veliki problem. Potrebe Putina i Žimpinga i Kine i Rusije se u mnogome razlikuju.