Konzorcijum nevladinih organizacija koji se sastoji od Resursnog centra za javno učešće (CERE), ActiveWatch-a i Udruženja za internet i tehnologiju nedavno je objavio treće izdanje Izveštaja o stanju demokratije. Analizirajući situacije koje su se dogodile 2023. godine, autori dokumenta oštro zaključuju: „Demokratija polako umire. Čak i da nismo imali spektakularnu evoluciju u odnosu na protekle godine ili u odnosu na druge zemlje našeg regiona, polako ali sigurno su nastavljeni trendovi sužavanja građanskog prostora i napada na građanske slobode“. Ovaj zaključak upotpunjuje Oana Preda, ekspert za zastupanje u okviru Resursnog centra za javno učešće (CERE-a).
,, Nastavili smo pad koji je počeo pre nekoliko godina i na koji smo se već navikli. To što smo se navikli je loše, jer nam snižava budnost. Zato insistiramo na tome da sve ove propuste prijavimo kad god ih vidimo i stavimo ih u godišnje izveštaje koji nam daju širu sliku. Kao i obično, pratimo neke teme koje ćemo smatrati relevantnim za kvalitet građanskog prostora i demokratije uopšte.“
Prvi aspekt koji je naglašen u Izveštaju o stanju demokratije je sloboda okupljanja. U godini, u kojoj su u Evropi obeležili brojni protesti na različite teme, u Rumuniji je atmosfera bila nešto mirnija, što nije sprečilo vlasti da budu preterano oprezni, smatra Oana Preda:
,,Godinu 2023. započeli smo projektom izmena Krivičnog zakonika, projektom koji je pokrenuo tadašnji premijer gospodin Nikolae Cuka i koji je predložio kaznu zatvora do 7 godina zbog narušavanja mira i javnog reda. Smatrali smo da je to opasnost, potencijal za zlostavljanje i zastrašivanje ljudi koji bi, na primer, želeli da učestvuju u protestima ili javnim demonstracijama, a ne u remećenju javnog mira. Na sreću, nakon napora civilnog društva i medija, inicijatori su povukli taj nacrt amandmana. Moramo da budemo budni i na oprezu, jer ove stvari završavaju na dnevnom redu političara kada se najmanje nadate.
Izvan zakonodavnog okvira, iako je 2023. bila godina siromašna protestima i uličnim demonstracijama, još uvek smo mogli da vidimo preteranu revnost sprovođenja zakona za bolji cilj. Godina je počela, na primer, zastrašivanjem potencijalnih aktivista, ljudi koji nisu bili mnogo glasni i koji su se navodno,solidarisali sa žrtvama rata u Gazi. Mediji su preneli da su mnogi od njih bili pozvani u policijske stanice ili posećeni kod kuće, rečeno im je da ne učestvuju u protestima i uličnim demonstracijama, ali i da ne objavljuju dogadjaje na Fejsbuku i, ako je moguće, čak ni da ne govore o ratu.“
Kao što se i ranije dešavalo, i 2023. godine sloboda štampe je bila ugrožena iz finansijskih razloga: ili novca nije bio dovoljano za podršku novinarskom poduhvatu, ili je obezbedjen pod odredjenim uslovima koji bi sprečili prirodno ispoljavanje ovog poduhvata. Redakcije Gazeta Sporturilor i Libertatea bile su prinuđene da radikalno promene svoje timove i uređivačku politiku usled neprirodnog mešanja poslodavaca. Takođe, nezavisna novinarka Emilia Šerkan, koja je razotkrila plagijate u mnogim doktorskim tezama političara, dodatno je maltretirana zbog istraga koje je vodila. Oana Preda iznosi detalje:
,, Ne bih da generalizujem, ali dobar deo štampe je u suštini mnogo puta kupovan javnim sredstvima. Na primer, 2023. godine stranke su potrošile skoro 121 milion leja na štampu i propagandu. Što objašnjava zašto mnoge informacije koje bi mogle uticati na imidž stranaka na vlasti ostaju između nas ili samo u našem balonu. Videli smo 2023. kako je uređivačka nezavisnost žrtvovana zarad profita. A imamo i slučajeve dnevnih listova „Gazeta sporturilor” i „Libertatea”. Imamo i primer novinarke Emilije Šerkan, sa dosijeom koji bi rasvetlio zlostavljanja pretrpela 2023. Iznenada je tajna, bez ikakvog objašnjenja. Kao što sam ranije rekala, ove stvari pomalo objašnjavaju zašto ove informacije ostaju ovde, među nama.“
Pored toga, pristup informacijama od javnog značaja, regulisan zakonom koji je na snazi dugi niz godina, bio je otežan 2023. godine, rekla je Oana Preda povodom objavljivanja Izveštaja o demokratiji.