Svake godine, početkom marta, obeležava se Svetski dan gojaznosti, osmišljen da skrene pažnju na ovu sve češću patologiju.
Gojaznost – koju karakteriše povećanje telesne težine zbog masnog tkiva – nije samo pitanje fizičkog izgleda ili kontrole težine, već predstavlja zdravstveno stanje koje može imati višestruke posledice po zdravlje. Može izazvati ili pogoršati kardiovaskularne probleme, endokrine probleme, bolesti zglobova, pa čak i neke oblike raka. Takođe, gojaznost ima značajan uticaj na kvalitet života, jer može da izazove smanjenje samopouzdanja ili društvenu stigmatizaciju.
Prema postojećim podacima, na globalnom nivou, skoro milijardu ljudi, odnosno 1 osoba od 7, patila je od gojaznosti 2020. Procene pokazuju da bi do 2035. njihov broj mogao dostići 1,9 milijardi. Što se tiče dece, oni koji imaju sklonost ka gojenju od vrtića, – kažu specijalisti – imaju i tendenciju da postanu gojazni pre završetka srednje škole. Očekuje se da će se gojaznost među decom povećati za 100 odsto između 2020. i 2035. godine.
Kakva je situacija u Rumuniji? Prema podacima Nacionalnog instituta za javno zdravlje, u 2022. godini dijagnozu gojaznosti imale su 2 od 100 osoba. Od 2022. godine, gojaznost je najviše registrovana kod žena i u urbanoj sredini.
Medjutim, usvajanje zdravog načina života nije lako, ali nije ni nemoguće! Na individualnom nivou, preporuke su da se ograniči unos masti i šećera, poveća konzumacija voća, povrća, mahunarki, integralnih žitarica i orašastih plodova, kao i da se redovno praktikuje fizička aktivnost umerenog intenziteta.
Takođe je potreban raspored odmora i način života prilagođen uzrastu, polu i emocionalnom stanju. Ukratko, personalizovani program, kako je na Radiju Rumunija, objasnila Dr Lidjija Aleksandresku univerzitetski predavač, specijalista za ishranu:
„Izraz se pojavio u staroj Grčkoj, kada je takozvani stil života definisan kao skup pojmova koji su uključivali spavanje, dakle odmor, hidrataciju, hranu, kretanje, blagostanje sve ovo cini dijetu. Kada kažemo, u ovom trenutku, dijeta mislimo na hranu, ali ne ŠTA jedemo, već ono što NE jedemo. Kada govorimo o dijeti govorimo o ograničenju, što je potpuno netačno. Ako govorimo o hrani, moramo da govorimo o tome šta nam je potrebno, šta održava našu ćeliju zdravom, a onda je prilagođavanje veoma važno.
Ista dijeta ne funkcioniše za svakoga, tako da sve što vidimo na internetu – dijeta sa visokim sadržajem proteina ili dijeta sa visokim sadržajem ugljenih hidrata ili dijeta sa pirinčem ili dijeta sa jabukama, ili druge lude stvari koje vidimo u ovom trenutku – svi ove dijete su potpuno neuravnotežene. Dijeta koja funkcioniše za jednu osobu ne funkcioniše za drugu. Koji su kriterijumi? Postoji mnogo kriterijuma koje uzimamo u obzir kada je u pitanju sastavljanje plana ishrane.
Dijeta ne predstavlja nešto restriktivno, to je nešto čega se pridržavate dovoljno dugo da uđete u omiljenu haljinu, dovoljno dugo da lakše zakopčate košulju ili kaiš. Ono što je vezano za hranu je povezano sa životnim stilom! A onda se vracamo na personalizaciju. Starost, pol, vrsta napora koji radimo, tip emocionalnog stanja, genetika, trenutna analiza, ažurirano. Razgovor sa lekarom, razgovor sa nutricionistom, razgovor sa sportskim trenerom, sve to dovodi do formiranja personalizovanog programa ishrane. Dve iste dijete, ne bi trebalo da postoje. Baš kao i lek, treba ga prilagoditi.“
Neki konkretniji saveti? Jedenje neprerađene hrane, 100 koraka posle obroka, dobra hidratacija, povratak tradicionalnoj kuhinji, uz kuvana jela… „Kada jedemo hranu, posebno u drugoj polovini dana, u velikim količinama i u nepravilnim kombinacijama, u suštini starimo .” –Lidjija Aleksandresku skreće pažnju :
„Ne moramo da imamo nauku o ishrani, ne moramo da imamo nauku o biohemiji hrane! Moramo da imamo energije da potrošimo i da telu dajemo gorivo, kvalitetan benzin. A to se može učiniti hranom veoma bliskom prirodi, što je moguće manje prerađenom. Kupovina gotovih jela očigledno će dovesti do debljanja, jer ima i dosta soli, sadrži pržene sastojke, nema originalan kvalitet namirnice. Ima puno detalja. Sve je povezano sa obrazovanjem. Kako kažu Kinezi, ako hoćeš da imaš zdravu generaciju, obrazuj stanovništvo 30-40 godina i onda ćeš imati zdravu generaciju. Rod pirinča se dobija iz godine u godinu, zdravi, uravnoteženi i kompletni ljudi dobijaju se obrazovanjem generacija.”
Kako je, na kolektivnom nivou, edukacija o oblikovanju izbora koje ljudi donose u pogledu zdravog života od suštinskog značaja, Univerzitet medicine i farmacije „Karol Davila” u Bukureštu pokrenuo je, kampanju „Kontrolišite gojaznost” kroz koju će ljudi naučiti da jedu zdravo i da vežbaju. Ove godine će se oblikovati u 8 sesija informisanja, podizanja svesti i medicinskog obrazovanja u 8 gradova. Svaka akcija, po gradovima, biće strukturisana iz dve komponente: jedna namenjena široj javnosti, vlastima i medijima, druga naučna, medicinska edukacija namenjena medicinskim stručnjacima uključenim u lečenje gojaznih osoba. „Naš cilj je da istaknemo činjenicu da je gojaznost javnozdravstveni problem koji zahteva hitne i koordinisane intervencije. ” –napominje univerzitetska profesorka dr. Katalina Pojana, inicijator kampanje „Kontrolišite gojaznost“.
Bez veće i koordinisane akcije, stopa gojaznosti će nastaviti da raste i sve više ljudi će prerano umirati od gojaznosti ili neke od bolesti koje joj se mogu pripisati. Štaviše, hronične nezarazne bolesti povezane sa gojaznošću, koje su se nekada viđale samo kod odraslih, sve se češće javljaju u mnogo mlađoj dobi.
Međutim, za sada nijedna zemlja na svetu nije na putu da do 2030. godine postigne cilj zaustavljanja porasta prevalencije gojaznosti, kao što je 2013. godine ustanovila Svetska zdravstvena organizacija. Drugim rečima, hitnost da se deluje je velika!