Tokom dve decenije između 1920. i 1940. godine, Rumunija se suočila sa sve većom revizionističkom agresijom dve velike sile u njenoj blizini, nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza, i suseda kao što su Mađarska i Bugarska. U junu 1940. godine, nakon okupacije Francuske od strane nacističke Nemačke, Sovjetski Savez je postavio dva ultimatuma rumunskoj vladi zahtevajući predaju Besarabije i Severne Bukovine. Dana 30. avgusta 1940. godine, prema Bečkom ugovoru, Nemačka i Italija su zahtevale od Rumunije da ustupi severnu Transilvaniju Mađarskoj. A 7. septembra 1940. godine, ugovorom iz Krajove, te iste Nemačka i Italija zahtevale su od Rumunije da Bugarskoj ustupi Kvadrilater ili Južnu Dobrudžu. Ta kriza je dovela na vlast vladu koju su formirali Gvozdena garda i general Jon Antonesku, a glavnim odgovornim smatran je kralj Karol II koji je izgubio presto.
Suveren je imao izuzetno snažnu ličnost. Inteligentan i manipulativan, Karol II je 1938. godine uspostavio režim ličnog autoriteta kojim je potisnuo političke partije i slobodnu štampu. Bio je otac koji je zlostavljao svog sina, budućeg suverena Mihaja I, koga je svrgnuo 1930. godine, kada je ovaj bio maloletan. Za njegovo ime i ime njegovih podržavaoca vezuju se brojni skandali korupcije. U svom neizmernom ponosu, čak i posle duboke krize 1940. godine, odbio je da abdicira, jednostavno napuštajući presto i krunu.
Međutim, najprosperitetniji period Rumunije vezuje se za ime Karola II i njegovu desetogodišnju vladavinu, između 1930. i 1940. godine. Glavni grad Bukurešt je sistematizovan, počela je izgradnja jezera na reci Kolentini na severu grada, a kultura je dobila značajnu podršku. Ne slažu se svi savremenici da je kralj bio podla ličnost u savremenoj istoriji Rumunije.
George Barbul je bio lični sekretar maršala Jona Antoneskua. Godine 1984. intervjuisao ga je poznati istoričar Vlad Đeorđesku na Radiju Slobodna Evropa, intervju koji je ušao u nasleđe Centra za usmenu istoriju Rumunskog radija 1993. godine. Barbul je rekao da uprkos animozitetima između Karola II i Antoneskua, potonji je politički razmišljao u smislu stabilnosti i stavljao je monarhiju ispred karaktera kralja: Monarhija je, verovao je Antonesku, neophodna za državu poput Rumunije, mladu zemlju. Samo monarhija može da garantuje kontinuitet države u svetu demagoga, gde su, prema njegovoj sopstvenoj formuli, vlasnici glasova zamenili vlasnike zemlje. Aludirao je na razliku koja je postojala između Rumunije pre 1914. i Rumunije posle 1920. godine. I smatrao je da s obzirom na neophodnost postojanja monarhije, ne treba kriviti kralja Karola, ne treba ga blatiti, ma kakvi bili njegovi gresi. Jer nestabilnost na prestolu Rumunije je bila opasnost. Otac je već zbacio sina i stupio na presto, ako je prema onome što je želeo određeni deo opozicije, u ovom slučaju Nacionalna seljačka partija i Gvozdena garda, odnosno detronizacija Karola od strane Mihaja, a ako bi se Mihaj ponovo popeo na presto, to bi bio element nestabilnosti.“
Za pravnika i političkog zatvorenika Radua Boroša, kralj Karol II je bio, kako je tvrdio u intervjuu 1995. godine, jedan od važnih rumunskih suverena koji je podržavao i podsticao razvoj vazduhoplovstva, oblast koja se širila 1930-ih. Za mene, kao Rumuna, Kralj Karol je veliki kralj. I da su ga Rumuni razumeli mi bismo mnogo više napredovali nego što smo uradili. Sve što je urađeno od kraja prvog svetskog rata do drugog svetskog rata, sve što je postignuto u zemlji, u industriji, u administraciji i tako dalje bila je njegova volja, njegov partonat, njegovo nametanje. Kada je došao, našao je da u Rumuniji, sa stanovišta vazduhoplovstva, nemamo ništa! Mi smo tokom Prvog svetskog rata imali malo avijatičara i observacionih balona. Više smo se bavili balonima nego lovačkom ili bombarderskom avijacijom. Mi u Prvom svetskom ratu nismo bili ono što smo bili u Drugom svetskom ratu. Tada je odlučio da razvije avijaciju, naročito vojnu avijaciji. U okviru vojnog vazduhoplovstva nametnuo je stvaranje I.A.R. Brašov, gde smo napravili i borbeni avion I.A.R. 14, koji je u svoje vreme, 37-38, bio jedan od dobrih borbenih aviona. Ali, osim vojne avijacije, shvatio je da moramo imati i civilnu avijaciju. Gledao je u budućnost i shvatio da će avijacija postati važno prevozno sredstvo. A onda je odlučio da osnuje rumunsku kompaniju za vazdušni transport. Do stvaranja ovog rumunskog društva, Rumunija je učestvovala sa Francuskom u Francusko-rumunskom društvu“.
Kralj Karol II je jedan od onih kontroverznih ljudi istorije. Bez kojih bi, možda, postojanje bilo mirnije, ali banalnije.